Afrički ples
Afrički ples se odnosi na različite plesne stilove podsaharske Afrike. Ovi plesovi su usko povezani sa tradicionalnim ritmovima i muzičkim tradicijama regiona. Muzika i ples su sastavni deo mnogih tradicionalnih afričkih društava. Pesme i igre olakšavaju podučavanje i promovisanje društvenih vrednosti, proslavljanje posebnih događaja i životnih prekretnica, čuvanje usmene istorije i drugih recitacija i duhovnih iskustava.[1] Afrički ples koristi koncepte poliritma i ukupne artikulacije tela.[2] Afrički plesovi su kolektivna aktivnost koja se izvodi u velikim grupama, sa značajnom interakcijom između plesača i posmatrača u većini stilova.[3]
Karakteristike[uredi | uredi izvor]
Tradicionalni ples u Africi se odvija kolektivno, izražavajući vrednosti i želje zajednice više od onih pojedinaca ili parova. Iako se plesovi mogu činiti spontanim, obično su strogo ustrojeni prema koreografiji. Improvizacija je ograničena jer stavlja fokus na pojedinca, a ne na grupu.[4] Rani komentari autsajdera primetili su odsustvo plesa bliskog para popularnog u Evropi i Severnoj Americi: smatralo se da je takav ples nemoralan ili neukusan u mnogim tradicionalnim afričkim društvima.[5][6] Među Jorubama, da damo konkretan primer, dodirivanje tokom plesa je retkost osim u posebnim okolnostima.[7] Jedina afrička zemlja čiji tradicionalni plesovi uključuju partnere je Kamerun.
Plesovi su obično razdvojeni po polu, gde se rodne uloge kod dece i drugih struktura zajednice kao što su srodstvo, godine i politički status često pojačavaju.[8] Mnogi plesovi su podeljeni po polu, kao rezultat povezanosti sa rodno podeljenim radom, kao i kulturnih verovanja o rodnim ulogama i rodnim izrazima.[9] Plesovi slave prelazak iz detinjstva u odraslo doba ili duhovno obožavanje.[10] Među narodom Lunda u Zambiji, na primer, mlade devojke ostaju u osami mesecima da vežbaju ples za svoj ritual odrastanja.[8]
U tradicionalnim afričkim društvima deca počinju da uče svoje tradicionalne pesme, ritmove i igre od trenutka rođenja, počevši od uspavanki koje pevaju njihove majke.[11] Dok ih nose na majčinim leđima tokom svakodnevnih poslova i društvenih događaja, izloženi su muzici koju njihove majke pevaju ili slušaju. Tomas Edvard Bodvič, rani evropski posmatrač, primetio je da će „deca pomerati glave i udove, dok su na leđima svoje majke, tačno u skladu sa melodijom koja svira“. Mnoge tradicionalne afričke dečije igre, posebno u zapadnoj i centralnoj Africi, uključuju elemente koji promovišu sposobnost deteta da razume ritmove.[11] Kada deca postanu dovoljno odrasla da pokušaju samostalno izvođenje plesnih pokreta, ona oponašaju umeće starijih igrača sve dok ne ovladaju plesom. Dozvoljeno im je da improvizuju samo kada savladaju propisanu koreografiju.[12]
Muzička pratnja afričkih plesova je veoma raznolika. Većina plesova koristi ljudski glas u obliku pevanja, vikanja, recitacije, gunđanja, šaputanja i drugih vokalizacija.[13] Mnoge grupe koriste bubnjeve. U afričkoj zajednici, okupljanje kao odgovor na udarce u bubanj je prilika da jedni drugima damo osećaj pripadnosti i solidarnosti, vreme da se povežemo jedni sa drugima i budemo deo kolektivnog ritma života u kojem mladi i stari, bogati i siromašni, muškarci i žene su svi pozvani da doprinesu društvu.[14] S druge strane, nomadske grupe kao što su Masai tradicionalno ne koriste bubnjeve.[14]
Mnogi afrički plesovi su poliritmični, odnosno koriste dva ili više suprotstavljenih ritmova u isto vreme. Plesači mogu da sinhronizuju pokrete različitih delova tela sa različitim ritmovima ili da se menjaju fluidno između ritmova.[15] Plesači u Nigeriji, na primer, obično kombinuju najmanje dva ritma u svom pokretu, ili tri ako su posebno talentovani. Sve više od toga je redak podvig. [6] Takođe mogu da dodaju ritmičke komponente nezavisno od onih u muzici. Mogući su veoma složeni pokreti iako se telo ne kreće kroz prostor.[16]
Istoričar plesa Džeki Malon opisuje kako različite grupe koriste delove tela na različite načine: „ Anlo-Eve i Lobi iz Gane naglašavaju gornji deo tela, dok Kalabari iz Nigerije daju suptilan akcenat na izvođenje plesnih porekta kukovima. Akan iz Gane koriste stopala i ruke na određene načine. Snažni pokreti kontrakcije i otpuštanja karlice i gornjeg torza karakterišu i muške i ženske plesove u Agboru.“[17]
| Ples | Svrha | Zemlja / Pleme porekla |
|---|---|---|
| Adova | Gana / Ašnti | |
| Agbaja | Gana / Eve | |
| Agvara | Udvaranje | Uganda / Alur |
| Akogo | Udvaranje | Uganda / Iteso |
| Amaggunju | Uganda / Buganda | |
| Ambas-i-ba | Proslava | Kamerun |
| Bakisiimba | Proslava | Uganda / Buganda |
| Bikutsi | Proslava | Kamerun |
| Bvola | Proslava | Uganda / Ačoli |
| Kupe-Decale | Proslava | Obala Slonovače |
| Ding Ding | Uganda / Ačoli | |
| Ekitaguriro | Uganda / Baniankole | |
| Ekizino | Udvaranje | Uganda / Bakiga |
| Entog | Pogled | Uganda / Lugbara |
| Entogoro | Pogled | Uganda / Banioro, Batooro |
| Gombei | Žetva | Senegal |
| Kete | Gana/ Ashanti | |
| Kakilambe | Ritual plodnosti | Gvineja ili Mali / Baga ljudi |
| Kvasa kvasa | Proslava | Kongo (DRC) |
| Lamban | Proslava | Gvineja, Senegal, Mali |
| Larakaraka | Udvaranje | Uganda / Acholi |
| Makosa | Proslava | Kamerun |
| Mapouka | Ceremonijal | Obala Slonovače |
| Mvaga | Udvaranje | Uganda / Bagisu |
| Ndombolo (Sukus) | Udvaranje | Kongo (DRC) |
| Ovaro | Uganda / Samia-Bugve | |
| Runiege | Proslava / Udvaranje | Uganda / Banioro, Batooro |
| Sabar | Proslava | Senegal/ Volof narod |
| Sunu | Venčanje | Gvineja, Mali / Mandinke |
| Tamenaibuga | Prijateljstvo | Uganda / Basoga |
| Ukusina | Obred prelaza | Južna Afrika |
| Zaouli | Proslava i sahrana | Obala Slonovače / Guro |
| Zouglou | Proslava | Obala Slonovače |
Vidi još[uredi | uredi izvor]
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ Malone 1996, str. 9.
- ^ Welsh-Asante 2009, str. 28.
- ^ Welsh-Asante 2009, str. 35.
- ^ [1] Arhivirano septembar 7, 2008 na sajtu Wayback Machine
- ^ Julie Malnig (ed.), Ballroom, Boogie, Shimmy Sham, Shake. A Social and Popular Dance Reader, p. 132. ISBN 978-0-252-03363-6; ISBN 978-0-252-07565-0
- ^ a b Malone 1996, str. 16.
- ^ Ajayi 1998, str. 34
- ^ a b Henry Louis Gates, Anthony Appiah, ur. (1999). Africana: The Encyclopedia of the African and African American Experience. Basic Civitas Books. str. 556. ISBN 0465000711.
- ^ Welsh-Asante 2009, str. 16, 23, 33–34.
- ^ Welsh-Asante 2009, str. 19, 21.
- ^ a b Malone 1996, str. 21.
- ^ Welsh-Asante 2000, str. 60.
- ^ Malone 1996, str. 17.
- ^ a b Sebastian Bakare, The Drumbeat of Life, Geneva, Switzerland: WCC Publications, 1997.
- ^ Welsh-Asante 2009, str. 34.
- ^ [2] Arhivirano decembar 8, 2007 na sajtu Wayback Machine
- ^ Malone 1996, str. 13.
Literatura[uredi | uredi izvor]
- Ajayi, Omofolabo S. (1998). Yoruba Dance – The Semiotics of Movement and Body Attitude in a Nigerian Culture. Africa World Press. str. 34. ISBN 0-86543-563-4.
- Keïta, Mamady (1999). A Life for the Djembe – Traditional Rhythms of the Malinke. Arun-Verlag. ISBN 3-935581-52-1.
- Malone, Jacqui (1996). Steppin' on the Blues: the Visible Rhythms of African American Dance. University of Illinois Press. OCLC 891842452.
- Tracey, Hugh (1952). African Dances of the Witwatersrand Gold Mines (na jeziku: engleski). African Music Society.
- Welsh-Asante, Kariamu (2000). Zimbabwe Dance: Rhythmic Forces, Ancestral Voices: an Aesthetic Analysis (na jeziku: engleski). Africa World Press. ISBN 978-0-86543-493-6.
- Welsh-Asante, Kariamu (2009). African Dance (na jeziku: engleski). Infobase Publishing. ISBN 978-1-4381-2427-8.
Dodatna literatura[uredi | uredi izvor]
- Kubik, Gerhard, Zum Verstehen afrikanischer Musik, Aufsätze, Reihe: Ethnologie: Forschung und Wissenschaft, Bd. 7, 2., aktualisierte und ergänzte Auflage, 448 S. 2004. ISBN 3-8258-7800-7.
- Online Reference on Agbekor and Kpanlogo
- Online Reference on Agahu
- Oyortey, Zagba (1993), "Still Dancing Downwards and Talking Back". In: Thomas H. (ed.). Dance, Gender and Culture, Palgrave Macmillan, London.
