Bazanit
Bazanit je magmatska, vulkanska (efuzivna) stena sa afanatičnom do porfirskom strukturom.
Mineralni sastav[uredi | uredi izvor]
Mineralni sastav bazanita karakteriše velika količina feldspatoida (nefelina ili leucita), plagioklasa i augita, kao i olivin. U manjoj meri su prisutni gvožđevito-titanski oksidi kao što su ilmenit i magnetit - ulvospinel. Nekada mogu biti prisutni i alkalni feldspati, što je predviđeno pozicijom bazanita na QAPF dijagramu. Klinopiroksen (augit) i olivin se obično javljaju i kao fenokristali i u okviru matriksa stene. Augit sadrži značajno veće količine titanijuma, aluminijuma i natrijuma, nego što je to slučaj kod tipičnih toleitskih bazalta. Kvarc je odsutan, kao i ortopirokseni i pižonit.
Geohemija[uredi | uredi izvor]
Hemijski gledano, bazaniti sadrže male količine silicijum-dioksida (42 do 45% SiO2) i velike količine alkalija (3 do 5,5% Na2O i K2O) u poređenju sa bazaltima, koji obično sadrže više silicijum-dioksida. Nefelinit je čak bogatiji natrijumovim i kalijumovim oksidima, u poređenju sa silicijum-dioksidom.
Geodinamička područja nastanka[uredi | uredi izvor]
Bazaniti nastaju i na kontinentima i na okeanskim ostrvima. Na primer, zajedno sa bazaltima, mogu biti produkt vulkanizma vezanog za vruće tačke na Havajskim i Komorskim ostrvima.[1] U istočnoj Srbiji, bazaniti su nastali u toku završnog procesa plitke subdukcije Vardarskog okeana (Tetisa) pod evropski kontinent.[2]
Vidi još[uredi | uredi izvor]
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ Geochemistry and petrology of a miocene trachyte-basanite Arhivirano na sajtu Wayback Machine (13. maj 2007), Pristupljeno 14. 4. 2013.
- ^ Cvetković, V.; Lazarov, M.; Downes, H.; Prelević, D. (2007). „Modification of the subcontinental mantle beneath East Serbia: Evidence from orthopyroxene-rich xenoliths”. Lithos. Elsevier. 94: 90—110. doi:10.1016/j.lithos.2005.12.016. Pristupljeno 13. 4. 2013.
Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]
| Državne | |
|---|---|
| Ostale | |
