Комори

Из Википедије, слободне енциклопедије


Координате: 12° 11' ЈГШ, 44° 14' ИГД

Савез Комора
الإتّحاد القمري
Union des Comores
Udzima wa Komori
Застава Комора Грб Комора
Застава Грб
крилатица: Unité - Justice - Progrès
(Заједништво - правда - напредак)
Химна
Udzima wa ya Masiwa
Положај Комора
Главни град Морони
11°41′S 43°16′E
Службени језик арапски, коморски, француски
Облик државе Савезна република
 — Председник Икилилу Дуанин
'  
 — Независност Од Француске, 6. јула 1975
Површина  
 — укупно 2.235 km² (178)
 — вода (%) незнатно
Становништво  
 — 2013. 743.798 [1] (166)
 — густина 275/km² (25.)
БДП (ПКМ) 2012 приближно
 — укупно 873 милијарди долара (177)
 — по глави становника 1.257 долара (155.)
ИХР (2011) 0,429 (169.) — низак
Валута франак (KMF)
Временска зона UTC EAT (UTC+3)
Интернет домен .km
Позивни број +269

Комори, или званично Савез Комора (ком. Udzima wa Komori, фр. Union des Comores, арап. الإتّحاد القمري) су острвска држава на југоистоку Африке [2]. Смештени су у Индијском океану у Мозамбичком каналу, између острва Мадагаскара и афричког копна. Састоје се од три већа вулканска острва, која чине аутономне регије у оквиру државе Комори: Њазиђа (1.148 km²), Нзвани (Ањуан, 425 km²), Мвали (Мохели, 290 km²) и неколико мањих. Оближње острво Мајот, на којег Комори полажу право, је француска колонија. До 2002. године пуно име државе је било Исламска Савезна Република Комори.

Историја[уреди]

Први становници Комора били су афрички и аустронежански досељеници , који су дошли бродовима. Ови народи су се населили у 6. веку нове ере. Комори су насељени низом различитих етничких група , од оних са обала Африке , Персијског залива , Малајског архипелага до оних који су дошли са Мадагаскара. Први Свахили досељеници су стигли на острва као део веће Банту експанзије која се догодила у Африци током првог миленијума. Према преисламској митологији Џини је испустио драгуљ који је формирао огромни кружни пакао. Ово је постало Картала вулкан од којег су касније настали Комори. Древни становници острва обожавали су пророду и Месец. Ова веровања су ујединила острва.

Развој Комора се одвијао по фазама , почевши са Свахили утицајем и насељем у Дембени фази (9. и 10. век) током којег је свако острво имало једно , централно село. Од 11. до 15. века трговина са Мадагаскаром и трговцима са Блиског истока је процветала. У то доба настају многа мања насеља , а градови расту.

Најраније помињање осртва Комори је нађено у делима Ал-Масудија који помиње значај Комора и других приобалних места у региону , заједно са старим исламским трговачким путевима. Такође напомиње да острва често посећују Арапи због трговине : коралима , слоновачом , златом и зачинима. Они су донели Ислам становницима Комора. То је био главни центар трговине и значајно место на поморским путевима између Килве у Мозамбику и Момбасе у Кенији.

Након доласка Португалаца и пропасти Источно-Афричких султаната , султан Омана Саиф ибн Султан , почео је борбу против Португалаца и Холанђана. Његов наследник Саид ибн Султан , појачао је омански утицај у региону , највише захваљујући заузимању Занзибара. Султани су владали Коморима упркос многим владарима који су покушали да заузму острва у 16. и 17. веку.

У време кад су Европљани показали интересовање за острва , Свахили и Арапска култура на острвима почела је да се мења под утицајем Европе.

Португалски истраживачи су први пут посетили острва 1505. године. 1514. године острва су опљачкале трупе Алфонса де Албукеркија. Владар коморских муслимана једва је успео да преживи након скривања у угашеном кратеру вулкана. Године 1648 острва су опљачкали Малгашки пирати после победе над слабим султаном.

У 1793. години Малгашки пирати почели су препаде на острва ради робова , а касније су заузели многе важне локације на Коморима године 1865. процењено је да чак 40% становништва чине робови. Француска је завела колонијалну управу на Коморима 1841. Први колонисти искрцали су се у Мајоти , и Андријан Тсули , малгашски краљ Мајоте потписао је уговор у Априлу 1841. којим уступа острва Француској.

Године 1886. острво Мохели је стављено под Француску заштиту , а исто је учињено и са Гран Коморијем , иако је султан острва , Саид Али , задржао суверенитет до краја владавине 1909. године. Исте године султан Анжуана Саид Мухамед је абдицирао у корист француске владавине над острвом. Званично Комори постају колонија 1912. и стављени су под управу генералног гувернера Мадагаскара 1914. године.

Године 1973. постигнут је договор са Француском да се Комори осамостале 1978. Референдум је одржан на сва 4 острва. Три острва су гласала за независност , док су становници Мајоте гласали против и остали под француском управом. Дана 6. јула 1975. парламент Коморија је усвојио резолуцију о једностраном проглашењу независности. Ахмед Абдалах је постао први председник

Економија[уреди]

Комори се убрајају међу најсиромашније земље света. Састоји се од 3 острва која су неадекватно повезана, имају младу популацију која се брзо повећава. Слабо образована радна снага доприноси, слабој економији, великој незапослености и зависности од страних донација и помоћи. Пољопривреда, укључујући лов, риболов, шумарство чини 50% БДП-а, већину извоза и запошљава преко 80% радне снаге. Извоз се у великој мери заснива на усевима као што су ванила, каранфилић и иланг-иланг. Држава није самодовољна што се тиче производње хране, па је увози. Пиринач чини највећи део увоза

Референце[уреди]

  1. ^ Национална агенција за статистику [1]
  2. ^ United Nations Statistics Division - Standard Country and Area Codes Classifications

Спољашње везе[уреди]

Са других Викимедијиних пројеката :