Без љубави

Ovaj članak je dobar. Kliknite ovde za više informacija.
S Vikipedije, slobodne enciklopedije

Bez ljubavi
Filmski poster
Žanrdrama
RežijaAndrej Zvjagincev
ScenarioAndrej Zvjagincev
Oleg Negin
Glavne ulogeNikolaj Burljajev
Valentin Zubkov
Jevgenij Žarikov
MuzikaEvgenij Galperin
Saša Galperin
Direktor
fotografije		Mihail Kričman
MontažaAna Mas
Godina2017.
Trajanje127 minuta
ZemljaRusija
Francuska
Belgija
Nemačka
Jezikruski
NagradeNagrada Cezar
Veb-sajtwww.loveless-movie.com
IMDb veza

Bez ljubavi (rus. Нелюбовь) je ruska autorska drama iz 2017. godine, reditelja i scenariste Andreja Zvjaginceva.

Priča prati dvoje roditelja u procesu razvoda, koje igraju Marijana Spivak i Aleksej Rozin, čija se brak bez ljubavi pretvorio u stanje gorčine i neprijateljstva. Oni privremeno obnavljaju komunikaciju nakon što njihovo jedino dete nestane i oni pokušavaju da ga pronađu.

Priča je inspirisana grupom za traganje i spasavanje Liza Alert i željom reditelja Zvjaginceva da snimi film o porodici. Prvobitno je bio zainteresovan za realizaciju rusku verziju švedske mini-serije iz 1973. Scene iz braka, ali nije mogao da dobije potrebna prava. Bez ljubavi je produciran uz međunarodnu podršku nakon što ruska vlada nije odobrila Zvjagincevov film Levijatan iz 2014. Film je koprodukcija Rusije, Francuske, Belgije i Nemačke. Direktor fotografije Mihail Kričman koristio je realističan stil tokom snimanja u Moskvi 2016. g. Iako je Zvjagincev rekao da ga politika ne zanima, u film je uvrstio skeptičan pogled na policijske snage. Teme filma uključuju roditeljsko zanemarivanje, stanje bez ljubavi i sumorno okruženje.

Bez ljubavi je dobio priznanje kritike i osvojio nagradu žirija na Filmskom festivalu u Kanu 2017. Kritičari su to videli kao zadivljujuću priču o porodičnoj krizi i izjavu o životu u Rusiji. Osvojio je dve evropske filmske nagrade, uključujući najboljeg snimatelja za Kričmana, kao i nagradu Cezar za najbolji strani film, a nominovan je za najbolji film na stranom jeziku na 90. dodeli Oskara.

Priča[uredi | uredi izvor]

 Upozorenje: Slede detalji zapleta ili kompletan opis filma!

Radnja filma je smeštena u oktobar 2012, u Moskvi.[1] Deca izlaze iz škole. Dvanaestogodišnji dečak Aljoša šeta stazom kroz šumovito područje na periferiji grada. On baca komad trake na drvo. Njegovi roditelji, Ženja i Boris, se razvode i pokušavaju da prodaju stan. Oboje imaju nove veze: Boris je sa Mašom, lepom mladom ženom koja je trudna a Ženja je u vezi sa Antonom, starijim i imućnijim čovekom koji ima odraslu ćerku iz prethodnog braka. Aljoša sluša svađu svojih roditelja, koji govore da nijedno ne želi da živi sa njima u novom braku i razmišljaju da ga smeste u sirotište.

Jednog dana nakon što je većinu noći provela sa Antonom, Ženja shvata da Aljoša nije viđen od prethodnog dana. Policija veruje da je Aljoša pobegao i da će se vratiti kući za dan-dva. Kada se Aljoša ne vrati, volonterska grupa specijalizovana za spasavanje nestalih osoba preuzima slučaj i počinje da traga za dečakom. Jedini rođak kod kojeg je Aljoša mogao da potraži utočište je Ženjina otuđena majka, koja živi na nekoliko časova udaljenosti od njih. Boris i Ženja posećuju Ženjinu majku; njihovo putovanje je isprekidano raspravama. Na povratku kući, Ženja i Boris se ponovo svađaju; Ženja kaže da je njen brak sa Borisom bio greška i da je trebalo da abortira; kaže i da oseća sažaljenje prema Maši. Boris u besu zaustavlja kola i tera je da nastavi seoskim putem pešice.

Policija se ponovo uključuje u potragu za Aljošom. Nakon bezuspešne pretrage napuštene zgrade koju je Aljošin prijatelj Kuznjecov identifikovao kao njihovo skrovište, Ženja i Boris odlaze u mrtvačnicu da vide ostatke neidentifikovanog deteta čiji opis odgovara Aljošinom. Oba roditelja poriču da je telo unakaženog deteta pripadalo njihovom sinu, nakon čega se oboje rasplaču.

Prolazi određeno filmsko vreme. Stan Borisa i Ženje je prodat, radnici uklanjaju nameštaj i uređaje u Aljošinoj staroj sobi. Na ulicama plakati o nestanku Aljoše izgledaju staro i izbledelo. Godine je 2015, Boris sada živi sa Mašom i njihovim malim sinom, prema kojima se odnosi hladno, dok se Ženja preselila kod Antona. Tri godine nakon njegovog nestanka, na šumovitoj stazi kojom je Aljoša išao kući iz škole, traka trake koju je bacio na drvo ostaje kao dokaz njegovog života.

Uloge[uredi | uredi izvor]

Glumac Uloga
Marija Spivak Ženja
Aleksej Rozin Boris
Matvej Novikov Aljoša
Aleksej Fatov Ivan
Marina Vasiljeva Maša
Andirs Kejš Anton
Natalija Potapova Ženjina majka
Sergej Borisov Detektiv

Teme i interpretacije[uredi | uredi izvor]

Personifikacija Rusije Ivana Bilibina: Postoji neslaganje oko toga da li Ženja predstavlja personifikaciju Rusije.

Kritičar Adam Najman je tvrdio da je tema Bez ljubavi „zanemarivanje” i da Aljoša predstavlja „izgubljenu nevinost društva duboko u muci samozadubljenja”.[2] Rafael Abraham Fajnenšal tajmsa izjavio je da iako su Ženja i Boris humanizovani, oni su „u najboljem slučaju rasejani, u najgorem kriminalno zanemareni”.[3] Aljoša može biti primer „neželjenog ili nepriznatog deteta” koje se često viđa u Zvjagincevovoj filmografiji, kaže recenzent Entoni Lejn.[4] Erik Hajns je Borisove i Ženjine mane sažeo kao „praznost”, „samopoštovanje” i „mržnju prema sebi”.[5] Pisac Filmskog žurnala Simi Horvic takođe je rekao da je Ženja narcis „koji sprovodi potencijalne kupce stana kao da [Aljoša] nije tu”.[6] Priča je ispričana sa „intenzivnim detaljima ” poređenim sa radom Ingmara Bergmana i Avgusta Strindberga.[7]

U svojoj recenziji, Mark Kermod je ocenio policiju kao „bezbrižnu i neefikasnu”, rekavši da ovo odražava temu uobičajenu u celom Zvjagincevovom radu, ali je dodao da je tim za potragu i spasavanje ponudio kontrast; „Volonteri su pristojni i vođeni, njihova stoička misija je u suprotnosti sa dehumanizirajućim ciklusom života u predgrađu”.[8] Kermod je dodao da Ženja i Boris postaju ogorčeni samo nakon što Aljoša nestane, eskalirajući svoju „bezljubljenost”, „državu... u kojoj se (rečeno nam) jednostavno ne može živeti”[8] Hajns je tvrdio da se Boris i Ženja ne razvijaju kao likovi nakon što Aljoša nestane, već postaju svesni „ponora” u sebi.[5] Kritičarka Lesli Felperin rekla je da se izvor Ženjine gorčine otkriva u njenoj pozadini kada posećuje majku.[9] Ženjina majka takođe može da živi u stanju neljubljova („bez ljubavi” u engleskom prevodu) prema kritičaru Robertu Keleru; ruska reč se pre odnosi na stanje „anti-ljubavi” pre nego na odsustvo ljubavi.[10]

Postavka i vreme takođe navode kao teme, koje su, prema Horvicu, „ukorenjene u neobičnom ruskom pejzažu, egzistencijalnom i doslovnom”, što je primer „tmurnog, snežnog dana” koji čini pozadinu prologa.[6] Zimska šuma predstavljena u prologu prenosi „jezivi vazduh gotičke bajke” po Abrahamovom mišljenju;[3] upotreba kinematografije u početnim scenama takođe može dati kameri „nezavisnost kretanja”; Hajns ga je primetio kako „zumira u rascep drveta, pomerajući se prema nebu od njegovog podnožja”.[5] Kasnije u priči, snežne padavine prete potrazi.[11] Horvic je takođe smatrao da je unutrašnjost rezidencija "opresivna i negostoljubiva".[6] Felperin je napuštenu zgradu posmatrao kao simbol, sa polomljenim staklom i praznim bazenom koji „počinje da liči na masovnu grobnicu, ali onu koja nikada ne može da primi sve begunce nacije”.[12]

The Economist je smatrao da su verske i političke teme manje važne u Neljubljovu nego u Zvjagincevljevom filmu Levijatan iz 2014.; dok je Borisov poslodavac pobožni ruski pravoslavac, ovo nije preovlađujuća tema i „država je više odsutna nego korumpirana”.[13] Boris je prestravljen da će ga poslodavac kazniti zbog razvoda, na verskoj osnovi.[14] Keler je izjednačio neefikasnost policije sa ruskom državom.[10] Robi Collin je tvrdio da Bez ljubavi ima „veliki značaj”, napominjući da priča počinje tako što se Rusi plaše kraja sveta tokom fenomena 2012. godine, a završava se tako što Ženja nosi odeću na kojoj je istaknuta reč „Rusija” dok trči na traci za trčanje. Kolin je tumačio lik Ženje kao „pravu majku Rusiju 21. veka, koja nikuda ne ide, ali je nepokolebljivo zaključana na svom kursu”.[15] Zvjagincev je rekao da je „ruska” odeća bila popularna tokom Zimskih olimpijskih igara 2014.[16] i nije trebalo da izjednači Ženju sa majkom Rusijom.[3] Keler je umesto toga posmatrao Ženjinu majku kao predstavnika Majke Rusije.[10]

Rat u Donbasu se pominje u završnim scenama.

Prema Piteru Rajneru, Bez ljubavi je „možda [Zvjagincevova] najopsežnija optužnica ruskog društva”, s obzirom da strahovi od kraja sveta dovode do slučaja nestale osobe. Rajner je pisao: „Aljoša, sa svojim mrzovoljnim, molećivim licem, nije samo izgubljeni dečak: u terminima filma, on takođe predstavlja gubitak nečeg duhovno značajnog u savremenoj Rusiji”.[14] Keler je tumačio oštećenu porodicu prikazanu na filmu kao proizvod velikog društva u propadanju.[10] Prema Venlei Mau, „Teško je ne videti Bez ljubavi kao zamenu za širi problem Rusije — obećanja Perestrojke i Glasnosti i reformi napretka koje su donete, napretka koji je od tada razvodnjen podelama, apatijom i stanjem bez duše”.[17] Prema Kelerovim rečima, film negativno prikazuje modernu Rusiju u sceni restorana u kojoj mladići i devojke razmenjuju brojeve telefona i prave grupne selfije.[10]

Produkcija[uredi | uredi izvor]

Razvoj[uredi | uredi izvor]

Producent Aleksandar Rodnjanski rekao je da je Bez ljubavi zamišljen kao odraz "ruskog života, ruskog društva i ruske muke", ali je takođe trebalo da bude povezan sa drugim zemljama.[18] Rodnjanski je takođe rekao da je želja da se pogleda porodica bila početna tačka u koncepciji priče i da je reditelj i scenarista Andrej Zvjagincev počeo da piše priču dok je bio u poseti Sjedinjenim Državama 2015.[19] Zvjagincev je rekao da je film počeo kao pokušaj rimejka Scene iz braka, mini serije Ingmara Bergmana iz 1973.[20] Zvjagincev je tvrdio da je upoznao Bergmana u Foreu 2003. godine, gde su razgovarali o rimejku mini serije.[21] Neuspešan pokušaj da se otkupe prava na miniseriju naterao je pisce Olega Negina i Zvjaginceva da precrtaju radnju, odlučivši da je zasnuju na vestima o timu za potragu i spasavanje Liza Alert.[22][23] Negin je Zvjagincevu predložio Neljubov, za koju je reditelj rekao da je ruska reč koja se odnosi i na nedostatak ljubavi i na teško duhovno stanje.[24] O grešnoj prirodi glavnih likova, Zvjagincev je rekao:

Nikada ih nisam doživljavao kao čudovišta... Oni su samo ljudi, kao i svi mi, to je naš odraz, a u nekim crtama njihovih karaktera video sam i sebe. Ove priče potiču iz ličnog iskustva i priča Olega Negina, mog koautora, i drugih ljudi..[25]

Dok je Zvjagincev tvrdio da nije zainteresovan za politiku, njegova priča odražava njegovo uverenje da „savremenoj policiji nije stalo do ljudi”.[26] Kasnije je rekao da je Bez ljubavi „preterano politizovana”.[16] Odlučio je da započne priču u oktobru 2012. godine, što je, kako je rekao, bila tačka kada je ruski narod bio optimističan u pogledu korisnih političkih reformi, koja se završila razočaranjem 2015.[27] Film uključuje i reference na rat u Donbasu.[26] Dok se sukob pominje u ruskoj propagandi, Zvjagincev je rekao da su njegovi filmovi protiv vlade i da su scene imale za cilj da prikažu živote njegovih likova.[28]

Rediteljev raniji film Levijatan, o korupciji u Rusiji, dobio je 35% budžeta od ruskog Ministarstva kulture.[29] Međutim, Bez ljubavi je napravljen bez finansijske podrške vlade jer Ministarstvo kulture nije odobrilo Levijatana kada je završen.[30] Producenti nisu tražili niti dobili bilo kakvu ponudu državne podrške za Bez ljubavi, rekao je Zvjagincev.[3] Umesto toga produkcija filma se obratila za finansiranje od Glebu Fetisovu i stranih kompanija, uključujući Why Not Productions iz Francuske i Les Films du Fleuve iz Belgije.[31]

Kasting[uredi | uredi izvor]

Zvjagincev je rekao da je prirodno da Aleksej Rozin tumači lik Borisa jer su on i Rozin ranije dva puta radili zajedno.[28] Filmska ekipa je provela četiri meseca radeći na kastingu za lik Ženje, za koju je Marijana Spivak bila ranije kandidat, da bi na kraju i dobila ulogu.[28] Spivak je rekla da je iskoristila priliku za glavnu ulogu u filmu i šansu da radi sa Zvjagincevom. Spivakova se pitala da li njen lik zaista ne voli svog sina; tumačila je ulogu dvosmisleno, s obzirom na složenost Ženjinih emocija.[28] Želja reditelja da ubaci nepoznate glumce dovela je do izbora Sergeja Badičkina za Borisovog saradnika.[24]

Filmska ekipa je tokom procesa kastinga testirala 250 dece za ulogu Aljoše, od kojih je u uži izbor ušlo okvirno šestoro. Tražili su od kandidata da prikažu Aljošu kako plače dok se njegovi roditelji svađaju; Matvej Novikov je dobio ulogu Aljoše, a drugi najbolji kandidat, Artjom Žigulin, dobio je ulogu Kuznjecova.[32]

Snimanje[uredi | uredi izvor]

Scene su snimane u Moskvi, uključujući i snimanje na reci Shodnji.
Volonteri Lize Alert inspirisali su priču i konsultovali produkciju.

Glavno snimanje počelo je u leto 2016.[33] Snimanje je obavljeno u Moskvi,[31] na lokaciji, u stanovima i u nekorišćenoj zgradi koja je korišćena za prikazivanje potrage.[34] Neiskorišćena zgrada je bila napuštena „palata kulture” koju je pronašao izviđač lokacije.[28] Reka Shodnja je takođe korišćena kao lokacija.[24]

Zvjagincev i njegov snimatelj Mihail Kričman koristili su oštro osvetljenje i šemu boja sa desaturisanom sivom i smeđom bojom.[20]

Kričman je rekao da je za cilj svog rada imao realizam, za šta je koristio digitalnu kameru Ari Aleka koja je bila manje u pokretu u odnosu na glumce.[34] U proseku, filmski stvaraoci su snimili dvanaest pokušaja (tejkova) za svaku scenu, a Kričman je rekao da je za neke scene potrebno do dvadeset osam pokušaja.[22] Scena u kojoj Matvej Novikov trči niz hodnik snimljena je pomoću dolija; snimanje je trajalo više od četiri sata zbog poteškoća sa osvetljenjem.[35]

Tokom snimanja, članovi ruske grupe za traganje i spasavanje Liza Alert savetovali su filmske stvaraoce i pozajmili svoju opremu za korišćenje na ekranu.[36] Telo mrtvog deteta prikazano u scenu u mrtvačnici je bilo veštački pravljeno.[35] Filmski stvaraoci su koristili fotografije Eni Libovic kao umetničku inspiraciju na scene seksa.[24]

Za uvodnu scenu u školi, Zvjagincev je dao instrukcije ekipi da snima prazno dvorište jedan minut pre nego što ekipa pusti decu glumce da odu, upućujući ih da ne gledaju u kameru.[35] Za scenu plača Matveja Novikova, Novikov nije dobio taj deo scenarija i nije znao šta njegov lik čuje, ali ga je Zvjagincev uputio; „Zamisli da jako žudiš za nečim, igračkom, biciklom, a onda zamisli da to nećeš dobiti”. Scena je snimljena sa osam pokušaja.[32]

Postprodukcija[uredi | uredi izvor]

Muziku za film su komponovali Evgenija i Saše Galperina, koji su napisali muziku nakon što su čuli sinopsis priče, ali bez gledanja filma ili čitanja scenarija. Evgeni Galperine je rekla da je komad „11 ciklusa E” napisan kao interpretacija usko fokusiranih misli roditelja o pronalaženju nestalog deteta.[37]

Film je još uvek bio nedovršen kada je izabran 13. aprila 2017. za prikazivanje na Kanskom festivalu sledećeg maja.[38] Tokom narednog meseca završeno je uređivanje gotove verzije; Zakašnjenje procesa Zvjagincev je opisao kao „ekstremne okolnosti”.[22]

Distribucija[uredi | uredi izvor]

Bez ljubavi se takmičio za Zlatnu palmu u glavnoj takmičarskoj sekciji na Filmskom festivalu u Kanu maja 2017. g.[39] Filmski stvaraoci i distributeri nisu mogli da pronađu reči za naslov Neljubov, na engleskom ili francuskom, i izabrali su Loveless i Faute d'amour.[24] Beijing WeYing Technology je stekla prava distribucije u Kini,[40] a Altitude Film Distribution je kupila prava za objavljivanje u Ujedinjenom Kraljevstvu.[41] Potom je odabran za prikazivanje na Međunarodnom filmskom festivalu u Novom Zelandu 2017. u julu[42] i Sarajevskom Filmskom Festivalu u avgustu.[43] U septembru iste godine je prikazan na Međunarodnom filmskom festivalu u Torontu.[44]

Film je prikazan u Rusiji 1. juna 2017, pri čemu su se distributeri oslanjali na Kan da poveća interesovanje za film dok su tražili prikazivanje u bioskopima pre nego što je onlajn piraterija postala široko rasprostranjena.[19] Njegovo francusko izdanje usledilo je 20. septembra 2017.[45] Objavljen je u Ujedinjenom Kraljevstvu 24. januara 2018.[2] Sony Pictures Classics je kupio severnoamerička prava na distribuciju,[46] puštajući ga u Njujork i Los Anđeles u februaru 2018.[47] Dana 21. februara 2018. ponovo je prikazan u ruskim bioskopima.[48]

Dana 23. januara 2018, Pyramide Vidéo je objavio film na DVD-u u Regionu 2 kao deo boksseta Zvjagincevljovih filmova.[49] Sony Pictures Home Entertainment je 12. juna 2018. objavio film u Regionu 1 na DVD-u i Blu-reju.[50]

Prijem[uredi | uredi izvor]

Zarada[uredi | uredi izvor]

Tokom dve nedelje prikazivanja u Rusiji, Bez ljubavi je zaradio 100 miliona rubalja.[16] U Francuskoj je film otvoren 20. septembra 2017. i privukao je 10.000 gledalaca.[51] Prema Soniju, prve nedelje objavljivanja u Severnoj Americi Bez ljubavi je zaradio 30.950 dolara, u proseku 10.317 dolara po lokaciji.[47] U drugoj i trećoj nedelji prikazivanja u SAD, Bez ljubavi je zaradio 65.457 dolara, u proseku 5.455 dolara po lokaciji prikazivanja; i 60.583 dolara, u proseku 2.423 dolara po lokaciji.[52]

U Rusiji je film zaradio 2 miliona dolara do februara 2018,[53] sa 350.000 gledaoca.[22] Film je zaradio 4.885.296 dolara na globalnom nivou.

Kritička recepcija[uredi | uredi izvor]

Ljubljov ima pozitivnu ocenu 95% na portalu Rotten Tomatoes, na osnovu 184 pregleda, sa prosečnom ocenom 8.30/10. Konsenzus kritičara na portalu navodi, „Bez ljubavi koristi svoj zadivljujući portret porodice u krizi da ponudi komentare koji izazivaju razmišljanje o savremenom životu u Rusiji - i svetu van njenih granica.”[54] Film ima ocenu 86 od 100 na portalu Metakritik, zasnovanu na 33 kritike.[55]

U Kanu, Piter Hauel koji piše za Toronto Star pohvalio je Bez ljubavi kao „majstorski sumoran” i podržao ga za Zlatnu palmu.[56] Na Rogerebert.com, Ben Kenigsberg je predvideo da će osvojiti Zlatnu palmu, nazvavši film "strogim i lepim, ležernim, ali ubedljivim".[57] Za Variajeti, Oven Gleiberman opisao je film „ubedljivim i zabranjujućim” i „zloslutnim, odjekujućim pogledom” na „krizu empatije u srži kulture” u savremenom ruskom društvu.[58] Piter Bredšo mu je dao pet zvezdica u Gardijanu, hvaleći ga kao „oštru, misterioznu i zastrašujuću priču”.[59] Kiril Razlogov je za Izvestija prokomentarisao je realističan prikaz zajedničkog života i mržnje likova.[60] Lesli Felperin iz Hollivood Reportera je primetila: intenzitet, izbegavanje grubog pristupa mnogim pitanjima – uključujući ispitivanje nedostatka društvenih veza unutar tehnološkog društva – i načine na koje se štetni odnosi prenose kroz porodične istorije.[61] U Dejli Telegrafu, Robi Collin je filmu dodelio pet zvezdica, navodeći da je film „besprekoran i nemilosrdan”, i uporedio njegovo otvaranje sa zloslutnim prologom filma Ne okreći se iz 1973. godine[62] Erik Kon mu je da ocenuo B u Indi Vajer i i rekao da je film lošiju spram Zvjagicenvljevog ranijeg filma Levijata.[63] Na portalu vulture.com, Emili Ioshida je Bez ljubavi nazvala „groznim” filmom sa neprikladnim likovima i nedostatkom fokusa da bi se predstavila koherentna poenta, i dodala je da pozitivno to što je inspirisao zahvalnost kod ljudi koji nisu živeli pod vladavinom ruskog predsednika Vladimira Putina.[64]

Nakon prikazivanja na filmskom festivalu u Kanu, ruski kritičar Andrej Plahov napisao je da film efikasno prenosi poeziju i tugu.[65] U Francuskoj, Žak Mandelbaum iz Monda je rekao da je Zvjagincev uspostavio mračan ton u kojem likovi ne uspevaju zbog svoje sebičnosti i negativnosti.[66] Pijer Vavaseur koji piše za Le Parisien, pohvalio je izgled filma.[67] Za Les Inrockuptibles Vincent Ostria je nazvao Bez ljubavi jednim od najboljih filmova reditelja Zvjaginceva, komentarišući patos naslova.[68] U Belgiji, Fabijan Bradfer iz Le Soira hvalila je Zvjaginceva kao majstora, a Bez ljubavi kao lucidan i intiman film.[69] U nemačkom listu Šigel, Karolin Vajdner se usredsredila na sebičnu prirodu likova roditelja i njihovu nesvesnost o nestanku svog sina, i protumačila to kao parabolu Rusije umotanu u fenomen iz 2012. godine.[70] U Der Tagesspiegel Andrea Buše je akcentovao važnost dijaloga o apokaliptičnim strahovima iz 2012. prikazan u filmu i smatrao je Bez ljubavi za nihilističko delo.[71]

Neki kritičari su uporedili Bez ljubavi sa filmom koji je bio glavna umetnička inspiracija, Bergmanove Scene iz braka.[72] Kritičar Los Anđeles Tajmsa Džastin Čang nazvao je film „sjajnim snimkom savremene ruske slabosti”.[73] Za Njujork Tajms, Žanet Keculi komentarisala je atmosferu i napetu kinematografiju.[74] Majk D'Anđelo je napisao u The A.V. Club-u da je Bez ljubavi, uz vesti o navodnom hakovanju od strane ruske vlade nakon američkih predsedničkih izbora 2016. godine, pokazao da su civili u Rusiji takođe nesrećni pod njenom vladom.[7] Entoni Lejn, u pozitivnoj recenziji za Njujorker, primetio je mračnu priču filma, ali je smatrao da je „pruža više zadovoljstva a nego što je sumorna”.[4] Kritičar Dejvid Erlih nazvao je partituru Evgenija i Saše Galperina za devetu najbolju filmsku muziku u 2017, posebno pohvalivši „11 ciklusa E” kao „upečatljive”.[75]

Nagrade i nominacije[uredi | uredi izvor]

  • Kanski filmski festival - nagrada žirija, najbolji strani film[76]
  • Nagrada Sezar - najbolji strani film[77][78]
  • Asocijacija filmskih kritičara Belgije - nagrada za najbolji film na stranom jeziku
  • Asocijacija filmskih kritičara Los Anđelesa - nagrada za najbolji film na stranom jeziku
  • Kameraimaž - Srebrna žaba (nagrada za kinematografiju)
  • Evropske filmske nagrade - najbolja kinematografija, najbolji kompozitor[79]
  • Zlatni orao - nagrada za najbolju režiju
  • Međunarodni filmski festival u Minhenu - nagrada za najbolji strani film
  • Međunarodni filmski festival u Adani - nagrada za najbolji stran film
  • Asia Pacific Screen Awards - nagrada za najboljeg reditelja[80]
  • Nagrada na Zagrebačkom filmskom festivalu[81]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Catsoulis, Jeannette (2017-11-30). „Review: In 'Loveless,' a Broken Family and a Lost Nation”. The New York Times (na jeziku: engleski). ISSN 0362-4331. Pristupljeno 2022-03-31. 
  2. ^ a b Nayman, Adam (8. 2. 2018). „Film of the week: Loveless takes a symbolic hammer to a family tragedy”. British Film Institute. Arhivirano iz originala 11. 2. 2018. g. Pristupljeno 26. 2. 2018. 
  3. ^ a b v g Abraham, Raphael (26. 1. 2018). „Love in a colder climate: Russian director Andrei Zvyagintsev on Loveless”. Financial Times. Arhivirano iz originala 5. 7. 2018. g. Pristupljeno 4. 7. 2018. 
  4. ^ a b Lane, Anthony (12. 2. 2018). „"Loveless" and "Permission"”. The New Yorker. Condé Nast. Arhivirano iz originala 10. 2. 2018. g. Pristupljeno 11. 2. 2018. 
  5. ^ a b v Hynes (2018).
  6. ^ a b v Horwitz, Simi (14. 2. 2018). „Film Review: Loveless”. Film Journal. Arhivirano iz originala 6. 7. 2018. g. Pristupljeno 5. 7. 2018. 
  7. ^ a b D'Angelo, Mike (27. 11. 2017). „Cannes winner Loveless is a bracing reminder that things aren't going great in Russia either”. The A.V. Club. The Onion. Arhivirano iz originala 13. 12. 2017. g. Pristupljeno 7. 1. 2018. 
  8. ^ a b Kermode, Mark (11. 2. 2018). „Loveless review – a lost boy in a toxic world”. The Guardian. Arhivirano iz originala 18. 6. 2018. g. Pristupljeno 5. 7. 2018. 
  9. ^ Felperin, Leslie (17. 5. 2017). „'Loveless' ('Nelyubov'): Film Review, Cannes 2017”. The Hollywood Reporter. Prometheus Global Media. Arhivirano iz originala 26. 5. 2017. g. Pristupljeno 28. 5. 2017. 
  10. ^ a b v g d Koehler (2018).
  11. ^ Byrnes, Paul (24. 4. 2018). „Loveless review: Cold comfort from this Russian master”. The Sydney Morning Herald. Arhivirano iz originala 6. 7. 2018. g. Pristupljeno 5. 7. 2018. 
  12. ^ Felperin, Leslie (17. 5. 2017). „'Loveless' ('Nelyubov'): Film Review, Cannes 2017”. The Hollywood Reporter. Prometheus Global Media. Arhivirano iz originala 26. 5. 2017. g. Pristupljeno 28. 5. 2017. 
  13. ^ „A celebrated Russian director widens his lens”. The Economist. 8. 2. 2018. Arhivirano iz originala 6. 7. 2018. g. Pristupljeno 5. 7. 2018. 
  14. ^ a b Rainer, Peter (16. 2. 2018). „'Loveless' is an encompassing indictment of Russian society”. Christian Science Monitor. str. N. 
  15. ^ Collin, Robbie (18. 5. 2017). „Cannes 2017 review: Andrey Zvyagintsev's pristine Loveless is a pitiless critique on Russia”Neophodna slobodna registracija. The Daily Telegraph. Arhivirano iz originala 14. 11. 2017. g. Pristupljeno 10. 11. 2017. 
  16. ^ a b v Clarke, Donald (7. 2. 2018). „Andrey Zvyagintsev: 'With Russia's re-Stalinsation, there are negative tendencies'”. The Irish Times. Arhivirano iz originala 19. 2. 2018. g. Pristupljeno 4. 7. 2018. 
  17. ^ Ma, Wenlei (24. 4. 2018). „Loveless: One of the best films you'll see this year”. news.com.au. News Corp Australia. Arhivirano iz originala 17. 6. 2018. g. Pristupljeno 6. 7. 2018. 
  18. ^ Pomeroy, Robin (19. 5. 2017). „'Loveless', a film about people that politicians will hate, screens at Cannes”. Reuters. Thomson Reuters. Arhivirano iz originala 23. 5. 2017. g. Pristupljeno 28. 5. 2017. 
  19. ^ a b Grater, Tom (15. 8. 2017). „'Loveless' director Andrey Zvyagintsev on politics and piracy”. Screen Daily. Screen International. Arhivirano iz originala 11. 11. 2017. g. Pristupljeno 10. 11. 2017. 
  20. ^ a b Goff, Samuel (11. 10. 2017). „Zvyagintsev returns: Russia's foremost director on his new film Loveless, critics and creativity”. The Calvert Journal. Calvert 22 Foundation. Arhivirano iz originala 11. 11. 2017. g. Pristupljeno 10. 11. 2017. 
  21. ^ Houpt, Simon (21. 2. 2018). „Andrey Zvyagintsev says his films aren't political, but he still hopes for change”. The Globe and Mail. Arhivirano iz originala 25. 2. 2018. g. Pristupljeno 25. 2. 2018. 
  22. ^ a b v g MacFarquhar, Neil (23. 2. 2018). „A Russian Master of the 'Dark Side' in Film”. The New York Times. Arhivirano iz originala 29. 6. 2018. g. Pristupljeno 29. 6. 2018. 
  23. ^ Gilbey, Ryan (4. 2. 2018). „Oscar-nominated Russian director Andrey Zvyagintsev is the thorn in Putin's side”. New Statesman. Arhivirano iz originala 4. 2. 2018. g. Pristupljeno 28. 6. 2018. 
  24. ^ a b v g d Zvyagintsev, Andrei (29. 5. 2018). „"Čelovek svobodnый na naših glazah prevratilsя v čeloveka poterяnnogo" Intervью Andreя Zvяginceva, laureata Kannskogo festivalя”. Meduza (na jeziku: ruski). Arhivirano iz originala 29. 6. 2018. g. Pristupljeno 28. 6. 2018. 
  25. ^ Abraham, Raphael (26. 1. 2018). „Love in a colder climate: Russian director Andrei Zvyagintsev on Loveless”. Financial Times. Arhivirano iz originala 5. 7. 2018. g. Pristupljeno 4. 7. 2018. 
  26. ^ a b Zeitchik, Steven (20. 5. 2017). „Russian Producer of Cannes Contender 'Loveless' on Kremlin Hostility, Patriotism, Piracy, Trump”. The Los Angeles Times. Arhivirano iz originala 27. 5. 2017. g. Pristupljeno 28. 5. 2017. 
  27. ^ Tartaglione, Nancy (24. 11. 2017). „'Loveless' Director Andrey Zvyagintsev On Filmmaking In Modern-Day Russia”. Deadline Hollywood. Penske Business Media. Arhivirano iz originala 1. 12. 2017. g. Pristupljeno 2. 12. 2017. 
  28. ^ a b v g d (intervju). Arhivirano iz originala|archive-url= zahteva |url= (pomoć) |archive-url= zahteva |archive-date= (pomoć). g.  Nedostaje ili je prazan parametar |title= (pomoć);
  29. ^ Pulver, Andrew (29. 9. 2014). „Putin-bashing film Leviathan named as Russia's Oscar contender”. The Guardian. Arhivirano iz originala 12. 9. 2017. g. Pristupljeno 17. 8. 2018. 
  30. ^ Ritman, Alex (18. 5. 2017). „Cannes: 'Loveless' Filmmakers Say They 'Didn't Need to Embarrass' Russian Authorities After 'Leviathan'”. The Hollywood Reporter. Prometheus Global Media. Arhivirano iz originala 23. 5. 2017. g. Pristupljeno 28. 5. 2017. 
  31. ^ a b Barraclough, Leo (25. 5. 2017). „Russian Producer of Cannes Contender 'Loveless' on Kremlin Hostility, Patriotism, Piracy, Trump”. Variety. Penske Business Media. Arhivirano iz originala 30. 9. 2017. g. Pristupljeno 28. 5. 2017. 
  32. ^ a b Haliloglu, Nagihan (23. 3. 2018). „Oscar-nominated Russian director Andrey Zvyagintsev is the thorn in Putin's side”. Daily Sabah. Arhivirano iz originala 29. 6. 2018. g. Pristupljeno 28. 6. 2018. 
  33. ^ Smolyakova, Diana (29. 9. 2016). „Stalo izvestno, kogda budet gotov novый filьm Andreя Zvяginceva”. Sobaka. Point Roux. Arhivirano iz originala 16. 1. 2017. g. Pristupljeno 15. 1. 2017. 
  34. ^ a b Giardina, Carolyn (17. 11. 2017). „'Loveless' Cinematographer Discusses Natural, Documentary Style”. The Hollywood Reporter. Prometheus Global Media. Arhivirano iz originala 1. 12. 2017. g. Pristupljeno 30. 11. 2017. 
  35. ^ a b v Zvyagintsev, Andrey (2018). Loveless (Blu-ray). Sony Pictures Home Entertainment. 
  36. ^ Mamadnazarbekova, Kamila (1. 6. 2017). „Akter Alekseй Rozin: Smeяlisь, no tušenkoй zapaslisь”. Vedomosti (na jeziku: ruski). Arhivirano iz originala 3. 7. 2018. g. Pristupljeno 3. 7. 2018. 
  37. ^ MpM (20. 9. 2017). „Faute d'amour : une oeuvre musicale originale pour accompagner le film d'Andreï Zviaguintsev”. Écran Noir (na jeziku: francuski). Arhivirano iz originala 5. 7. 2018. g. Pristupljeno 4. 7. 2018. 
  38. ^ Debruge, Peter; Keslassy, Elsa (13. 4. 2017). „Cannes Lineup: Sofia Coppola, Todd Haynes and Noah Baumbach in Competition”. Variety. Arhivirano iz originala 2. 1. 2018. g. Pristupljeno 29. 6. 2018. 
  39. ^ Winfrey, Graham (13. 4. 2017). „2017 Cannes Film Festival Announces Lineup: Todd Haynes, Sofia Coppola, 'Twin Peaks' and More”. IndieWire. Penske Business Media. Arhivirano iz originala 13. 4. 2017. g. Pristupljeno 13. 4. 2017. 
  40. ^ Ford, Rebecca (21. 5. 2017). „Cannes: China's Weying Takes Five Competition Films”. The Hollywood Reporter. Prometheus Global Media. Arhivirano iz originala 24. 5. 2017. g. Pristupljeno 25. 5. 2017. 
  41. ^ Wiseman, Andreas (17. 5. 2017). „Sean Baker's 'Florida Project', Cannes competition title 'Loveless' get UK deals”. Screen Daily. Screen International. Arhivirano iz originala 22. 9. 2017. g. Pristupljeno 20. 5. 2017. 
  42. ^ Gibson, Nevil (27. 6. 2017). „Cannes trifecta of winners take top slots at NZ International Film Festival”. National Business Review. Arhivirano iz originala 26. 6. 2017. g. Pristupljeno 2. 7. 2017. 
  43. ^ Warner, Sam (25. 7. 2017). „Sarajevo's Kinoscope to show 'The Square', 'Loveless'”. Screen Daily. Screen International. Arhivirano iz originala 4. 8. 2017. g. Pristupljeno 4. 8. 2017. 
  44. ^ Taylor, Kate (14. 9. 2017). „At TIFF, a competition that's still not competitive”. The Globe and Mail. Arhivirano iz originala 18. 6. 2018. g. Pristupljeno 4. 7. 2018. 
  45. ^ Murat, Pierre (18. 5. 2017). „César 2018 : avec "Faute d'amour", Andreï Zviaguintsev se fait médecin légiste de l'âme russe”. Télérama (na jeziku: francuski). Arhivirano iz originala 29. 6. 2018. g. Pristupljeno 28. 6. 2018. 
  46. ^ Keslassy, Elsa (17. 5. 2017). „Cannes: Sony Classics Acquires Russian-Language Drama 'Loveless'”. Variety. Penske Business Media. Arhivirano iz originala 17. 5. 2017. g. Pristupljeno 18. 5. 2017. 
  47. ^ a b Brooks, Brian (18. 2. 2018). „'The Party' Has Lively Bow; 'Detective Chinatown 2' Wins Chinese New Year Race: Specialty Box Office”. Deadline Hollywood. Arhivirano iz originala 14. 6. 2018. g. Pristupljeno 28. 6. 2018. 
  48. ^ „Filьm "Nelюbovь" Andreя Zvяginceva vozvraщaetsя v kinoteatrы”. TASS (na jeziku: ruski). 21. 2. 2018. Arhivirano iz originala 5. 7. 2018. g. Pristupljeno 4. 7. 2018. 
  49. ^ Duponchel, Marilou (2. 2. 2018). „Les 12 DVD à ne pas manquer en ce début d'année”. Les Inrockuptibles (na jeziku: francuski). Arhivirano iz originala 29. 6. 2018. g. Pristupljeno 29. 6. 2018. 
  50. ^ Ball, Chris (19. 6. 2018). „'Loveless,' Oscar nominee for foreign film, now on DVD and Blu-ray”. Cleveland.com. Arhivirano iz originala 25. 6. 2018. g. Pristupljeno 24. 6. 2018. 
  51. ^ Béot, Ludovic; Billet-Garin, Quentin (21. 9. 2017). „Box-office : "Ça" devient le 3ème meilleur démarrage de tous les temps pour un film d'horreur”. Les Inrockuptibles (na jeziku: francuski). Arhivirano iz originala 19. 12. 2017. g. Pristupljeno 28. 6. 2018. 
  52. ^ Brooks, Brian (4. 3. 2018). „Oscar Hopefuls Cross Thresholds: 'Shape Of Water' At $57M, 'Darkest Hour' At $55M, 'Three Billboards' At $52M, 'Lady Bird' At $48M—Specialty Box Office”. Deadline Hollywood. Arhivirano iz originala 15. 6. 2018. g. Pristupljeno 28. 6. 2018. 
  53. ^ Barraclough, Leo (14. 2. 2018). „'Loveless' Producer on Differing Reactions to Andrey Zvyagintsev's Oscar-Nominated Movie”. Variety. Penske Business Media. Arhivirano iz originala 15. 6. 2018. g. Pristupljeno 28. 6. 2018. 
  54. ^ „Loveless (Nelyubov)”. Rotten Tomatoes. Fandango Media. Arhivirano iz originala 20. 4. 2021. g. Pristupljeno 20. 4. 2021. 
  55. ^ "Loveless". Metacritic. Red Ventures. Archived from the original on 15. 2. 2018. Retrieved 20. 4. 2021.
  56. ^ Howell, Peter (26. 5. 2017). „And the Palme d'Or at Cannes goes to — who knows?: Howell”. The Toronto Star. Toronto Star Newspapers. Arhivirano iz originala 27. 5. 2017. g. Pristupljeno 27. 5. 2017. 
  57. ^ Kenigsberg, Ben (27. 5. 2017). „Cannes 2017: Palme d'Or predictions”. RogerEbert.com. Ebert Digital LLC. Arhivirano iz originala 27. 5. 2017. g. Pristupljeno 27. 5. 2017. 
  58. ^ Gleiberman, Owen (17. 5. 2017). „Cannes Film Review: 'Loveless'”. Variety. Penske Business Media. Arhivirano iz originala 23. 5. 2017. g. Pristupljeno 28. 5. 2017. 
  59. ^ Bradshaw, Peter (17. 5. 2017). „Loveless review - eerie thriller of hypnotic, mysterious intensity from Leviathan director”. The Guardian. Guardian News and Media. Arhivirano iz originala 26. 5. 2017. g. Pristupljeno 28. 5. 2017. 
  60. ^ Razlogov, Kirill (19. 5. 2017). „V konkurse Kannskogo kinofestivalя pokazali "Nelюbovь"”. Izvestia (na jeziku: ruski). Arhivirano iz originala 5. 7. 2018. g. Pristupljeno 4. 7. 2018. 
  61. ^ Felperin, Leslie (17. 5. 2017). „'Loveless' ('Nelyubov'): Film Review, Cannes 2017”. The Hollywood Reporter. Prometheus Global Media. Arhivirano iz originala 26. 5. 2017. g. Pristupljeno 28. 5. 2017. 
  62. ^ Collin, Robbie (18. 5. 2017). „Cannes 2017 review: Andrey Zvyagintsev's pristine Loveless is a pitiless critique on Russia”Neophodna slobodna registracija. The Daily Telegraph. Arhivirano iz originala 14. 11. 2017. g. Pristupljeno 10. 11. 2017. 
  63. ^ Kohn, Eric (17. 5. 2017). „Cannes Review: In 'Loveless,' Russia Is the Place Where Families Go to Die”. IndieWire. Penske Business Media. Arhivirano iz originala 11. 11. 2017. g. Pristupljeno 10. 11. 2017. 
  64. ^ Yoshida, Emily (maj 2017). „Cannes Review: Loveless Will Make You Happy You Don't Live in Russia (Yet)”. Vulture. New York Media. Arhivirano iz originala 11. 11. 2017. g. Pristupljeno 10. 11. 2017. 
  65. ^ Plakhov, Andrei (2. 6. 2017). „Ot nelюbvi ne zarekaйsя”. Kommersant (na jeziku: ruski). Arhivirano iz originala 5. 7. 2018. g. Pristupljeno 4. 7. 2018. 
  66. ^ Mandelbaum, Jacques (20. 9. 2017). „"Faute d'amour": plongée dans l'hiver des sentiments”. Le Monde (na jeziku: francuski). Arhivirano iz originala 8. 3. 2018. g. Pristupljeno 28. 6. 2018. 
  67. ^ Vavasseur, Pierre (20. 9. 2017). „Magnifique "Faute d'amour"”. Le Parisien (na jeziku: francuski). Arhivirano iz originala 29. 6. 2018. g. Pristupljeno 28. 6. 2018. 
  68. ^ Ostria, Vincent (15. 9. 2017). „Faute d'amour”. Les Inrockuptibles (na jeziku: francuski). Arhivirano iz originala 29. 6. 2018. g. Pristupljeno 28. 6. 2018. 
  69. ^ Bradfer, Fabienne (9. 3. 2018). „Loveless (Faute d'amour) Un film infiniment grand”. Le Soir (na jeziku: francuski). Arhivirano iz originala 8. 7. 2018. g. Pristupljeno 28. 6. 2018. 
  70. ^ Weidner, Carolin (16. 3. 2018). „Stalin im Rock”. Der Spiegel (na jeziku: nemački). Arhivirano iz originala 26. 4. 2018. g. Pristupljeno 29. 6. 2018. 
  71. ^ Busche, Andreas (15. 3. 2018). „Armes Mütterchen Russland”. Der Tagesspiegel (na jeziku: nemački). Arhivirano iz originala 27. 5. 2018. g. Pristupljeno 29. 6. 2018. 
  72. ^ Examples:
  73. ^ Chang, Justin (30. 11. 2017). „Andrey Zvyagintsev's missing-child drama 'Loveless' is a shattering portrait of Russian social malaise”. Los Angeles Times. Arhivirano iz originala 3. 12. 2017. g. Pristupljeno 2. 12. 2017. 
  74. ^ Catsoulis, Jeannette (30. 11. 2017). „Review: In 'Loveless,' a Broken Family and a Lost Nation”. The New York Times. Arhivirano iz originala 1. 12. 2017. g. Pristupljeno 2. 12. 2017. 
  75. ^ Ehrlich, David (29. 12. 2017). „The 10 Best Movie Scores of 2017”. IndieWire. Arhivirano iz originala 14. 6. 2018. g. Pristupljeno 4. 7. 2018. 
  76. ^ „Film of Russian director A. Zvyagintsev "Loveless" supported by the CoE fund "Eurimages" awarded with Jury Prize of the Cannes Festival 2017”. Council of Europe Programme Office in Moscow (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2022-03-31. 
  77. ^ Shamporova, Yulia (2018-03-03). „Russian film 'Loveless' gets Cesar Award”. Russia Beyond (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2022-03-31. 
  78. ^ „Russian drama 'Loveless' wins French Cesar award, beating 'La La Land' & 'Dunkirk'”. RT. 2018. 
  79. ^ „Loveless / Nelюbovь”. europeanfilmawards.eu (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2022-03-31. 
  80. ^ „Loveless”. Asia Pacific Screen Awards (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2022-03-31. 
  81. ^ Grater2017-11-20T13:51:00+00:00, Tom. „'Loveless', Bosnian Oscar entry 'Men Don't Cry' win at Zagreb Film Festival”. Screen (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2022-03-31. 

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Без_љубави&oldid=27730607”