Бела чиопа
| Bela čiopa | |
|---|---|
| |
| Bela čiopa leti u Atici | |
Naučna klasifikacija 
| |
| Domen: | Eukaryota |
| Carstvo: | Animalia |
| Tip: | Chordata |
| Klasa: | Aves |
| Red: | Apodiformes |
| Porodica: | Apodidae |
| Rod: | Tachymarptis |
| Vrsta: | T. melba
|
| Binomno ime | |
| Tachymarptis melba | |
| |
| Rasprostranjenost bele čiope sezona gnežđenja stanarica van sezone gnežđenja lutalica (neizvesna sezonalnost) verovatno prisutna (prolaznik)
| |
| Sinonimi | |
| |
Bela čiopa (lat. Tachymarptis melba; prethodno poznata kao lat. Apus melba) vrsta je čiope. Ime roda je stgrč. takhus, "brz" i stgrč. marptis, "otimač". Specijski deo imena melba nema poznato objašnjenje.[2]
Bela čiopa gnezdi se na planinama južne Evrope pa sve do Himalaja. Kao i crna čiopa, ona je ptica selica i zimske mesece provodi u južnoj Africi.
Čiope imaju jako kratke noge koje koriste za puzanje uz vertikalne površine. Nikada svojevoljno ne sede na horizontalnoj površini. Većinu života provode u vazduhu, hraneći se insektima koje hvataju svojim kljunovima. Vodu piju u letu. Bela čiopa može ostati u vazduhu i po nekoliko meseci.
Opis i biologija[uredi | uredi izvor]
Bela čiopa je naizgled jako slična seoskoj lasti ili gradskoj lasti, ipak nije ni blizu srodna pticama pevačicama kojima pripadaju laste. Sličnost čiopa i lasta je zbog konvergentne evolucije uzrokovane sličnim ekologijama ovih dveju porodica ptica.
Čiopa ima jako kratke noge kojima se jedino može kretati po vertikalnoj podlozi. Ime roda Apus je latinsko ime za čiopu, mada je u antičko vreme smatrana vrstom laste bez nogu (od stgrč. α, a, "bez" i stgrč. πούς, pous, "stopalo"). Nikada svojevoljno ne sede na horizontalnoj površini.
Bela čiopa gnezdi se na planinama južne Evrope pa sve do Himalaja. Kao i crna čiopa, ona je ptica selica i zimske mesece provodi u južnoj Africi. Ona luta u širokom pojasu u periodu migracije i regularno se sreću u većem delu južne Evrope i Azije. Vrsta je bila šire rasprostranjenja tokom poslednjeg perioda glacijacije, sa velikim gnezdećim kolonijama, kao u pećini broj 16 iz Bugarske u kasnom pleistocenu pre oko 18.000–40.000 godina,[3] i u pećini Komorova u blizini grada Čenstohova u Poljskoj pre oko 20.000–40.000 years ago.[4]
Ova čiopa gradi gnezdo u kolonijama u pupama na pogodnim liticama ili pećinama, gde polaže dva ili tri jaja. Čiopa se svake godine vraća na svoja gnezda, po potrebi ga obnavlja, a partnera bira za život (monogamna vrsta). Mlade čiope mogu smanjiti svoju telesnu temperaturu i postati trome ukoliko vremenski uslovi onemogućavaju njihove roditelje da love insekte. Adaptirane su dobro na uslove u urbanim sredinama, gde se ponekad gnezde na starim zgradama u gradovima na mediteranu. U Srbiji se ova vrsta sreće na 8 izvojenih lokacija istočne i zapadne Srbije. Procenjena veličina populacije je od 80-100 parova. Populacioni trend se smatra stabilnim.[5]
Bela čiopa se lako razlikuje od crne čiope zbog veličine i njenom belom stomaku i guši. One su skoro duplo veće od svih čiopa koje se gnezde u njihovom arealu rasprostranjenja. Telo je dugačko 20 do 23 centimetra, sa rasponom krila oko 57 centimetara i masom oko 100 grama.[6] Telo je uglavnom tamnobraon boje, sa belim vratom koji je tamnom ogrlicom odvojen od belog stomaka. Mlada ptica je slična odrasloj jedinki, s tim da je perje svetlije na vrhovima.[7]
U poređenju sa crnom čiopom koja ima raspon krila oko 42 centimetra, jasno je da je bela čiopa značajno veća. Kao i ostale čiope, ova vrsta ima račvast i usečen rep i dugačka srpasta krila koja podsećaju na bumerang. Njihov let je sporiji i jači od ostalih pripadnika familije pravih čiopa, a oglašavaju se dubokim pištanjem.
Život na krilima[uredi | uredi izvor]
Alpine swifts spend most of their lives in the air, living on the insects they catch in their beaks. They drink on the wing, but roost on vertical cliffs or walls. A study published in 2013 showed Alpine swifts can spend over six months flying without having to land.[8] All vital physiological processes, including sleep, can be performed while on air.
Godine 2011, Feliks Lehti i kolege iz Sempah obzervatorije ptica (Švajcarski ornitološki institut) su okačili lokatore na šest belih čiopa kako bi pratili kretanje i otkrili da ptice ostaju i po 200 dana u vazduhu bez sletanja.[9]
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ BirdLife International (2016). „Tachymarptis melba”. IUCN Red List of Threatened Species. Version 2019.3. International Union for Conservation of Nature. Pristupljeno 20. 1. 2020.
- ^ Jobling, James A (2010). The Helm Dictionary of Scientific Bird Names. London: Christopher Helm. str. 248, 327. ISBN 978-1-4081-2501-4.
- ^ Boev, Z. 1998. A range fluctuation of Alpine swift (Apus melba (L., 1758)) (Apodidae - Aves) in Northern Balkan Peninsula in the Riss-Wurm interglacial. - Biogeographia, Nuova Serie, Siena, Vol. 19, (1997), pp. 213–218.
- ^ Tomek, Teresa & Bocheński, Zygmunt (2005): "Weichselian and Holocene bird remains from Komarowa Cave, Central Poland". Acta zoologica cracoviensia, Vol. 48A, (1-2): pp. 43–65.
- ^ Ptice Srbije: Procena veličina populacija i trendovi gnezdarica 2008-2013 (1 izd.). Novi Sad: Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije. 2015. str. 33. ISBN 9780415968010. Pristupljeno 20. 10. 2017.
- ^ BTO Birdfacts - Alpine swift, British Trust for Ornithology, BTO.org website.
- ^ Terry Stevenson; John Fanshawe (2001). Field Guide to the Birds of East Africa: Kenya, Tanzania, Uganda, Rwanda, Burundi. Elsevier Science. ISBN 978-0856610790.
- ^ Liechti, Felix; Witvliet, Willem; Weber, Roger; Bächler, Erich (2013). „First evidence of a 200-day non-stop flight in a bird”. Nature Communications. 4: 2554. Bibcode:2013NatCo...4.2554L. PMID 24104955. S2CID 10436899. doi:10.1038/ncomms3554.
- ^ Stromberg, Joseph. This Bird Can Stay in Flight for Six Months Straight: A lightweight sensor attached to alpine swifts reveals that the small migratory birds can remain aloft for more than 200 days without touching down Arhivirano na sajtu Wayback Machine (11. oktobar 2013), Smithsonian Magazine website, 8 October 2013.
Literatura[uredi | uredi izvor]
- Ptice Srbije: Procena veličina populacija i trendovi gnezdarica 2008-2013 (1 izd.). Novi Sad: Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije. 2015. str. 33. ISBN 9780415968010. Pristupljeno 20. 10. 2017.
- Jobling, James A (2010). The Helm Dictionary of Scientific Bird Names. London: Christopher Helm. str. 248, 327. ISBN 978-1-4081-2501-4.
Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]
Mediji na Ostavi
Podaci na Vikipodacima
Taksonomija na Vikivrstama
