Википедија:Transkripcija sa engleskog jezika

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije
Skoči na: navigacija, pretraga

Transkripcija sa engleskog u srpski jezik vrlo se često koristi i ponekad izaziva nedoumice. Vikipedija se trudi da u nazivima koristi gramatički i pravopisno ispravan oblik, pa čak i u slučajevima kada se u većini literature i medija nailazi na pogrešan oblik.

  • Ovde možete naći deo Pravopisa iz 2010. gde je obrađena transkripcija sa engleskog jezika.
  • Ovde možete naći dodatnu potvrdu Matice srpske o tome koji transkripcioni rečnik treba koristiti.

Opšte smernice[uredi]

P10, t. 197a.

Pravopis 2010, tačka 197a: U prilagođenom pisanju imena najvažniji je cilj postojanost oblika svih važnijih imena, da bi se pouzdano znalo kako kod nas glase i da se bez dvoumica i domišljanja mogu tražiti i nalaziti u azbučno obrađenim priručnicima. Zato u ovoj materiji nema mesta uspostavljanju novih dvojstava, niti se može autorima školskih i opštih priručnika priznavati pravo da tuđa imena uobličuju prema svojim transkripcionim shvatanjima. Posebno je važno da svi udžbenici i priručnici koji obrađuju geografsku građu i sve geografske karte transkribuju imena saglasno pravopisnim pravilima. To treba da bude obaveza i drugih dalatnosti koje često uobličavaju tuđa imena — u novinarstvu, u prevođenju filmova i knjiga, i dr. U primeni transkripcionih pravila Odbor za standardizaciju srpskog jezika (pri Institutu za srpski jezik SANU, Beograd), pružaće stručnu pomoć onima koji se za nju obrate.

Na slici je stranica iz Pravopisa 2010. na kojoj se nalazi tačka 197a. Kliknite na stranicu kako biste videli sliku u većem formatu.

Postupak transkripcije[uredi]

  • Englesko lično ime transkribuje se u srpski jezik prema pravilima prof. Tvrtka Prćića, autora dela o transkripciji sa engleskog jezika u Pravopisu izdatom 2010. godine. i onako kako je zabeleženo u nekom od kompetentnih dolenavedenih priručnika. Ukoliko se među autorima javi neslaganje u pogledu transkribovanja nekog imena (što je sasvim normalno i očekivano), onda se primenjuje ono pravilo koji je izvor noviji ili koji je autor kompetentniji itd. s tim da je uvek na prvom mestu Pravopis, pa rečnici prof. Prćića, pa onda sve ostalo.
  • Ukoliko u navedenim priručnicima nije zabeležena transkripcija nekog ličnog imena, onda se na internetu (ili u dobrim i uglednim englesko-engleskim rečnicima) pokušava pronaći IPA-zapis dotičnog imena i onda se na osnovu tog IPA-zapisa i pravila transkribovanja datih u Pravopisu 2010. ili dolenavedenim priručnicima prof. Tvrtka Prćića uradi transkripcija tog imena. Ukoliko nije moguće naći IPA-zapis, dobro dođe i spelled pronunciation (koja se npr. pojavljuje u Marijam Vebsteru), iako je u tom slučaju postupak malo drugačiji i malo komplikovaniji.
  • Treba voditi računa i o tome da li su u Pravopisu ili u navedenim priručnicima zapisani i izuzeci od pravila, što dodatno komplikuje sam proces transkripcije.

Koje priručnike koristiti[uredi]

Pri transkripciji se polazi od izgovora datog pojma ili imena. Zato je prvo potrebno imati odgovorajući IPA zapis izgovora. Osim Interneta, moguće je koristiti i neke od referentnih engleskih rečnika, kao na primer:

  • Cambridge English Pronouncing Dictionary autora Danijela Džounsa, izdanje Cambridge University Press i
  • Longman Pronunciation Dictionary, autor J. C. Wells

Na Internetu je moguće koristiti sledeće sajtove kao pomoć za izgovor, jer imaju pored IPA zapisa, i zvučni zapis:

Za prenošenje glasova u srpski zapis, koristi se (literatura poređana prema važnosti):

  • Pravopis srpskog jezika, Transkripcija imena iz engleskog jezika, autor Tvrtko Prćić, Matica srpska, 2010.
  • Transkripcioni rečnik engleskih ličnih imena, Tvrtko Prćić ili Rečnik geografskih imena, Tvrtko Prćić
  • Rečnik jezičkih nedoumica, Ivan Klajn

Takođe, može se koristiti i ova internet strana, na kojoj se nalaze sva pravila prof. Tvrtka Prćića, izložena u Pravopisu i njegovim rečnicima:

Opšta pravila[uredi]

Naglašeni samoglasnici[uredi]

Engleskim kratkim i dugim monoftonzima (en) odgovaraju srpski naglašeni kratki i dugi samoglasnici, pretežno sa silaznim tonalitetom. Engleskim diftonzima (en) za koje ne postoje odgovarajući diftonzi u srpskom, odgovaraju spojevi srpskih naglašenih kratkih samoglasnika sa pretežno silaznim tonalitetom i elemenata /j/ i /u/. Engleski latentni suglasnik /ʳ/, u nekim monoftonzima i diftonzima uvek se prenosi kao R (po ugledu na američki način izgovora).

Nenaglašeni samoglasnici[uredi]

Glas /ə/ se skoro uvek prenosi, a naročito u pozicijama gde bi njegovim izostavljanjem u transkripciji došlo do kombinacije glasova koja nisu u duhu srpskoh jezika (naročito na kraju reči: žn, šn, sn, pn, itd.). Engleskim nenaglašenim samoglasnicima odgovaraju srpski nenaglašeni kratki samoglasnici, s neutralnim tonalitetom koji se mogu adekvatno utvrditi jedino prema relevantnom slovu. Drugim rečima, ako je predstavljen:

  • slovom /е/, ovaj glas se prenosi kao /e/
  • slovom /о/, prenosi se kao /o/
  • slovom /i/ prenosi se kao /i/, itd.

Nenaglašeni samoglasnik /ɪ/ se prenosi kao "i" u slučajevima kada je predstavljen jednim od slova a, i, o ili u. U slučaju kada je u originalnom zapisu predstavljen slovom "e" i transkribuje se kao "e".

Suglasnici[uredi]

Suglasnici u engleskom jeziku su uglavnom isti kao i u srpskom. Engleskim zvučnim suglasnicima odgovaraju srpski zvučni suglasnici. Isto se dešava i sa bezvučnim suglasnicima — srpski bezvučni suglasnici odgovaraju engleskim bezvučnim suglasnicima.

Crystal Clear action editdelete.png

Izuzeci[uredi]

Ustaljena imena[uredi]

Od opštih pravila transkripcije se može odustati jedino u slučajevima ustaljenih imena. Zato se na primer upotrebljava Vašington za grad i za Džordža Vašingtona, iako je pravilno Vošington, kao u slučaju glumca Denzel Vošington.

Granica ustaljenosti nije definisana, ali se obično uzima oko 50-70 godina korišćenja pojma. Konkretno bi to značilo da za sve osobe ili pojmove koji su postali popularni nakon drugog svetskog rata, ne važi ustaljeno ime i treba koristiti pravilan naziv. Mada ustaljenost nije jednodimenziona, tj. na nju ne utiče samo starost pojma, već i drugi faktori.

Primeri: Pariz, Rim, London, Birmingem, Beč, Džordž Vašington, Abraham Linkoln, Asošijejted pres, Australija, Isak Njutn, Pasadena, Kju-kluks-klan

U svakom slučaju, uvek treba konsultovati rečnik koji ide uz Pravopis kao prvu i osnovnu referencu za izuzetke. Ako se neko ime tamo ne spominje kao izuzetak, znači da treba slediti uobičajena pravila transkripcije s engleskog jezika koje je detaljno opisao u Pravopisu i svojim rečnicima prof. Tvrtko Prćić.

Opšte imenice[uredi]

Opšte imenice (apelativi) iz drugih jezika ne podležu tako striktnim pravilima transkripcije kao lična imena. Ukoliko je opšta imenica anglosaksonskog porekla zabeležena u Pravopisnom rečniku ili u nekom od kompetentnih rečnika stranih reči (recimo: Klajn-Šipka: Rečnik stranih reči ili Vasić, Prćić, Nejgebauer: Rečnik novijih anglicizama), koristi se zabeleženi oblik (npr. ne karling, već kerling, ne plejstejšon, već plejstejšn, ne dans već dens, ne čao već ćao), a ukoliko reč nije zabeležena u navedenim izvorim, koristi se oblik koji je ustaljen u sredstvima javnog informisanja ili u stručnoj literaturi. U tom slučaju, pažljiva i oprezna pretraga (sa mnogim ograničenjima, naravno) na Guglu svakako dolazi u obzir.

Primer: po pravilima transkribovanja stranih ličnih imena playstation bi se trebalo transkribovati kao plejstejšon, ali je ta reč u srpski jezik ušla i ukorenila se u obliku plejstejšn i tako je i zabaležena u rečnicima.

Isto pravilo: dens, trens

Crystal Clear app Login Manager.png

Pojedinačni slučajevi[uredi]

Ovde su sažeto predstavljena pravila i stavovi izneti uglavnom na stranama za razgovor članaka oko čijeg su se naziva urednici Vikipedije sporili.

Arou, Kenet[uredi]

Nepravilno: Kenet Erou

Objašnjenje: Prćić kaže da je bolje Arou nego Erou, odnosno, gde je god to moguće trebalo bi dvoglas /æ/ transkribovati kao "a".

Boui, Dejvid[uredi]

Nepravilno: Dejvid Bouvi, Dejvid Bovi; povezani članci Sol Belou, Rasel Krou, Rouan Atkinson.

Objašnjenje: Bowie /boui/ Boui: David Bowie — ILI /baui/ Baui; NE Bouvi; NE Bovi[1]

Detaljnije objašnjenje: Englesko ow se ne izgovara ouv! Izgovara se ou (u ovom slučaju) ili au. Slični primeri: Russell Crowe - Rasel Krou ili Saul Bellow - Sol Belou.

Vilijam[uredi]

Tabela pod tačkom 211 Pravopisa donosi primer William, kao ilustraciju pravila da se podvučeni samoglasnik transkribuje prema slovu.

Rečnik uz pravopis daje „Vilijem (eng. William), bolje nego trad. Viljem (osim za ličnosti koje su se u tom obliku odranije ustalile u srp. kulturi), t. 211“.

Budući da je primer iz tabele usklađen s pravilom i Prćićevim rečnikom, dok odrednica iz pravopisnog rečnika stoji i u Pravopisu iz 1993, verovatno je greškom ostala neusklađena s tekstom novog Pravopisa.

Drim tijater[uredi]

Izgovor: theater, theatre - /ˈθːətə/[2]

Transkripcija: Po Prćiću: /θ/ se transkribuje kao "t"; /ː/ - kao "i"; /ə/ - kada je predstavljen glasom "a" transkribuje se kao "a"; po Pravopisu "Englesko R se redovno prenosi, bez obzira na izgovor". Dakle, tiater.

Popravka po Pravopisu: Neophodno je poštovati pravopisne odredbe o pisanju međusamoglasničkog j, što znači da se piše ija, ije, iju, a ne "ia", "ie", "iu".

Zaključak: tijater.

Evander Holifild[uredi]

Nepravilno Ivander Holifild, povezani članci Redžajna, Elizabet Tejlor, Itan Hok

Englesko ime Evander se izgovara /ɪ'væn.dɝ/, dakle sa nenaglašenim "i" na početku. Na osnovu transkripcionih pravila, "ɪ" se prenosi kao "e", pa je pravilno Evander.

Objašnjenje Nenaglašeni glas "ɪ" se uvek prenosi kao "i" osim u slučaju kada je u originalnom zapisu predstavljen slovom "e" i tada se prenosi kao "e". Primer za to je ime Elizabeth, koje se izgovara, a i piše, sa istim početnim slovom kao i Evander.

Maklaren[uredi]

Prćić: Maklaren bolje nego Meklaren. Povezani članci: Makdonalds, Širli Maklejn, Pol Makartni, Makintoš

Objašnjenje: Mac odnosno Mc, koje je poreklom iz škotskih i irskih prezimena, u engleskom jeziku se izgovara kao /mək/ ili kao /mæk/ (zavisno od svakog pojedinačnog slučaja), a po Prćiću, transkripcija /mak/ je bolja od /mek/.

Znak /æ/ bolje je transkribovati kao "a" (osim kod ukorenjenih izuzetaka), dok se nenaglašeni glas /ə/ uvek transkribuje prema odgovarajućem slovu u originalu.

Kritika: Klajn u svom Rečniku kaže sledeće: [3] Mekdonald (McDonald); Mekdonalds (McDonald's, naziv restorana), Meklin (Maclean, McLean), ali Meklejn kad je škotsko prezime (Ficroj Meklejn).

Merfi, Edi[uredi]

Nepravilno: Edi Marfi, povezani članci Uma Terman, Džordž Berns, Ketlin Terner, Elizabet Herli, Dip perpl

Objašnjenje: Prema Prćiću, naglašeni glas /ɚ/ transkribuje se kao /er/. Primeri: Burns - Berns, Kershaw - Keršo, Firth - Fert, Byrd - Berd. Izuzetak su imena koja sadrže kombinaciju (W+)OR gde se prenosi kao /OR/ kako bi se izbeglo izobličavanje imena.

Pačino, Al[uredi]

Nepravilno: Al Paćino, povezani članci Vičenca

Dokazi za pravilan izgovor se mogu naći na sledećim mestima:

  • I. Klajn: Rečnik jezičkih nedoumica, str. 128.
  • T. Prćić: Novi transkripcioni rečnik engleskih ličnih imena, str. 105.
  • Pravopis srpskog jezika MS, odeljak o transkripciji sa italijanskog.

Presli, Elvis[uredi]

Nepravilan oblik: Elvis Prisli

Objašnjenje: Presley /presli/ — Presli — NE Prisli [1]

Rene Zelveger[uredi]

Nepravilno: Renej Zelveger

Objašnjenje: Izgovor /ei/ koji se obično prenosi sa ej, u ovom slučaju se prenosi sa e, dakle Rene.

Detaljno objašnjenje: Dvoglas /ei/ uvek bi trebalo prenositi spojem /ej/ (primeri Blake, Mailer, Clay, Mae), izuzev ako je reč o nekom stranom glasu adaptiranom u engleskom i predstavljenom slovom e (primeri Le Carré, Olivier, André, Suchet), kada bi ga, prema slovu, trebalo prenositi kao /E/. Dakle, imena Rene, René, Renee, Renée se uvek prenose kao Rene.

Crystal Clear app cache.png

Kritike[uredi]

Pravopis[uredi]

Prof. Tvrtko Prćić je autor odeljka o transkripcionim pravilima za engleski jezik u najnovijem Pravopisu iz 2010. godine. Sledstveno tome, pravila i rešenja prof. Tvrtka Prćića su jedina ispravna transkripciona rešenja, budući da se nalaze u Pravopisu odobrenom od strane Odbora za standardizaciju srpskog jezika i Matice srpske, dva najviša merodavna tela zadužena za brigu o srpskom jeziku.

Preusmerenja[uredi]

Pošto će neki čitaoci Vikipedije koristiti nepravilan naziv nekog pojma kada pretražuju Vikipediju, potrebno je koristiti preusmerenja radi dovođenja korisnika na članak sa pravilnim imenom!

Konkretno, članak sa nepravilnim imenom, npr. Elvis Prisli, treba da bude u stvari preusmerenje na članak sa pravilnim imenom, primer Elvis Presli. Korisnik koji klikne na običan link (na primer Elvis Prisli) skoro i da neće primetiti da je preusmeren.

Naravno, pri kreiranju preusmerenja treba voditi računa o mogućim problemima u vezi njih. Na primer, treba izbegavati dupla preusmerenja.

Reference[uredi]

  1. ^ a b Tvrtko Prćić, Novi transkripcioni rečnik engleskih ličnih imena
  2. ^ Longman Pronunciation Dictionary
  3. ^ Rečnik jezičkih nedoumica, Ivan Klajn, Čigoja, Beograd 2002. str. 98

Vidi još[uredi]