Сол Белоу

Сол Белоу
Сол Белоу (лево) 1992. године
Информације
Датум рођења	10. јун 1915.
Место рођења	Монтреал (Канада)
Датум смрти	5. април 2005.
Место смрти	Бруклин (САД)
Дела
Награде	Нобелова награда за књижевност
Потпис

Сол Белоу (енгл. Saul Bellow; 10. јун 1915 — 5. април 2005) је био истакнути амерички писац, нобеловац, рођен у Квебеку, и одрастао у Чикагу. Његови родитељи, јеврејског порекла, емигрирали су из Русије у Канаду 1913. До своје девете године живео је у сиромашном делу Монтреала пуном Руса, Пољака, Украјинаца, Грка и Италијана. Студирао је антропологију и социологију на универзитетима америчког средњег Запада, а касније је и предавао на неколико значајнијих америчких универзитета: Принстону, Чикашком и Њујоршком.

Поред романа, писао је и драме, критике чланке и краћа прозна дела. На почетку своје каријере био је под утицајем Троцког. Његово интересовање се касније проширило на поље културе и традиције и руско-јеврејског наслеђа.

Од прве објевљене приче Белоу је преиспитивао везу главни јунак – приповедач. Најзначајнији романи су му

„Човек без ослонца“ (1944),
„Жртва“ (1947),
„Не пропусти дан“ (1956),
„Хендресон, краљ кише“ (1959),
„Херцог“ (1964),
„Хумболтов дар“ (1975),
„Више се мре од сломљена срца“ (1987),
„Ревелштајн“ (2000)...

Добио је Пулицерову награду за роман „Хумболтов дар“ 1975. године.

„За разумевање људске природе и за суптилне анализе савремене културе које прожимају његово целокупно дело“, Сол Белоу је 1976. године добио Нобелову награду за књижевност.

За овог Американца јеврејске вероисповести многи светски критичари су још доста давно написали, да је уз Вилијема Фокнера најзначајнији и „најтемељнији“ романсијер модерне америчке књижевности 20. века. Тема готово сваког његовог дела је „смрт као изазов“ коју је још као млад „два пута случајно избегао“. Његови описи у делима често пролазе границе стварног, па се сукоби појединаца или група претварају тада у симболе отуђености, са тескобама у душама и подсвесним кривицама које расна мржња често изазива.

Најзначајнија светска награда, Нобелова, уосталом, додељена му је баш због таквих хуманистичких ставова. А одмах чим је примио то признање новинарима је казао: „Нобелова награда није учинила срећним ни једног америчког добитника, нарочито не књижевника. Синклер Луис и Џон Штајнбек одмах су постали невероватно суморни, а што се тиче Ернеста Хемингвеја, он је тада и престао да пише“!

То се није десило са Белоуом, јер је написао потом још много дела, чак и драма, а отац је постао и после пете женидбе у 83. години живота, мада је тада већ имао више унука, деце три ћерке из ранијих живота.

Умро је 5. априла 2005. у Бруклину (Масачусетс, САД).