Википедија:Trg/Arhiva/Pravopisna pitanja/32

Transkripcija

Molim za transkripciju prezimena ove nemačke skakačice motkom koja je rođena u Rusiji.

• rus. Kristina Gadžieva
• nem. Kristina Gadschiew

Naši novinari je zovu Kristina Gadšiv. Hvala--Drazetad (razgovor) 19:48, 8. mart 2011. (CET)

što se tiče nemačkog imena ono bukvalno glasi Kristina Gadšiv, ali budući da ima ruske korene ne mora nužno da znači, dao sam samo tačnu transkripciju napisanog.--Ivan Matejić (razgovor) 09:03, 9. mart 2011. (CET)

Treba videti kako ona izgovara svoje prezime. Po nemački ili po ruski. Onda se odlučiti za jednu ili drugu transkripciju. --Jagoda ispeci pa reci 12:07, 9. mart 2011. (CET)

Ako ga izgovara po nemačkom izgovoru, dsch se izgovara kao Dž. Ne razumem zašto DŠ? --Milanče (razgovor) 19:44, 9. mart 2011. (CET)

Rusi koriste dž da napišu dž, nema šta. Moj predlog je da je transkribuješ kako god hoćeš (ili Kristina Gadžijeva ili Kristina Gadžijev, u oba slučaja međuvokalno J, to bi ti Jagoda bolje objasnila), napraviš preusmerenje sa onog drugog i sa originalnih pisanija, i u prvoj rečenici objasniš staviš npr:

Kristina Gadžijev (nem. Kristina Gadschiew) ili Kristina Gadžijeva (rus. Кристина Гаджиева) je nemačka atletičarka ruskog porekla.

--V. Burgić (reci...) 19:50, 18. mart 2011. (CET)

Iz gornjeg razgovora nisam baš svatio kako se zove, ali imam i drugi problem Francuskinja Antoinette Nana Djimou je Antoanet Nana Džimu ili Džimu. Hvala

Ako ga izgovara po nemačkom izgovoru, dsch se izgovara kao Dž. Ne razumem zašto DŠ?

dsch se izgovara kao "dš". Dakle, ili Gadžijeva (po ruskom izgovoru) ili Gadšiv po nemačkom.

Antoinette se slobodno može posrbiti, pa da bude Antoaneta (kao kraljica Marija Antoaneta) Nana Džimu.

--Sly-ah (razgovor) 20:42, 18. mart 2011. (CET)

Koliko ja znam, nemačko dsch se izgovara kao "dž", a ne "dš". Tako kaže i ennjiki: dsch is pronounced [d͡ʒ] (like j in Jungle) but appears in a few loanwords only. --filip @ 21:28, 18. mart 2011. (CET)

Onda dobro. Činjenica je da stari Pravopis ne obrađuje izgovor grupe dsch, verovatno zbog ovog but appears in a few loanwords only.

--Sly-ah (razgovor) 21:51, 18. mart 2011. (CET)

U nemačkom jeziku ne postoji slovo Dž, jer nije prirodno za njihov izgovor, a i nemaju niti jednu reč koja počinje na dsch, a da je njihova. Ovakva slovna skupina javlja se samo u pozajmljenicama iz drugih jezika. Na primer - Dschungel (džungla), Dschingis Khan (Džingis Kan), Dschibuti (Džibuti), Dschihad (džihad) i dr. Gore, na samom početku naveo sam da treba dš, što je u osnovi po trans. pravilima tačno, međutim zaboravio sam da je to pozajmljenica i izuzetak, tj. u ovom slučaju nečije ime. Rusi imaju dž (dž), pa je prirodno da se u nemačkom to preslovi u dsch što će dalje dati dž. Zato se izvinjavam na slučajnoj grešci i ovom prilikom podnosim obrazloženje i objašnjenje zašto je to dž, kao što se i može videti iz navedenog.--Ivan Matejić (razgovor) 22:54, 18. mart 2011. (CET)

Ma dobro, no harm done. :) --filip @ 02:00, 19. mart 2011. (CET)

Tačka iza godine

Ako se ne varam, tačka se ne piše iza godine ako sledi (odmaknuta) crta, a Autobot dodaje tačku (ispravlja na pogrešno). Da li može neko to da proveri? --Zvezdica (razgovor) 11:44, 25. mart 2011. (CET)

Nije baš da se ne piše, nego nam to P93 nije bio do kraja razjasnio, sećaš se da smo imali neku kilometarsku raspravu o tome i na kraju je odlučeno da svako piše kako hoće, dok ne izađe novi P. E, izašao je novi P, al ja ga nemam, pa bih molila da neko ko ga ima, pogleda ima li šta novo na tu temu. I ja ću se u međuvremenu raspitati, pa da onda konačno rešimo i ovaj problem. --Jagoda ispeci pa reci 15:12, 25. mart 2011. (CET)

Da, činimi se da je Klajn negde komentarisao baš taj problem. Ukratko, nije sasvim jasno ali trebalo bi da se stavi tačka ako postoji razmak (belina) između broja i crte. Što kaže Jagoda, ako neko ima novi Pravopis nek' viče.  :) Djus ^reci 16:24, 25. mart 2011. (CET)

To je već negdje bilo i čini mi se da je neko ko je imao uvid u novi Pravopis rekao da nema tačke, nego da je kao i u starom Pravopisu odredba ostala ista. Tj. nema tačke poslije godine, budući da se sada pravi jasna razlika između odmaknute i primaknute crte. --Željko Todorović (razgovor) 16:26, 25. mart 2011. (CET) s. r.

Evo ovdje, u zadnja dva komentara, o tome govori Filip, koji je imao saznanja o novom Pravopisu, a ja sam saglasan s njegovim mišljenjem jer sam na nekom jezičkom forumu vidio komentar u vezi razmaknute i primaknute crte. --Željko Todorović (razgovor) 16:32, 25. mart 2011. (CET) s. r.

Nažalost, sad sam i ja saznala da se pravopisci ipak nisu pozabavili ovom nedoumicom. U P10 isto stoji kao i u P93, tj. ništa konkretnije, osim primera i nejasnog pravila. Željko, ne razumem to što kažeš. Kako to da se sad pravi jasna razlika između odmaknute i primaknute crte? A ranije se nije pravila? Bi li malo pojasnio šta si hteo da kažeš? Hvala unapred. --Jagoda ispeci pa reci 16:35, 25. mart 2011. (CET)

Ajde Željko daj link do tačnog naslova, a ne samo do stranice, ne mogu da nađem to o čemu govoriš...--Jagoda ispeci pa reci 16:37, 25. mart 2011. (CET)

Mislio sam na to da je sada sasvim jasno zašto ne može tačka prije godine. Radi se o tome da odmaknuta crta (u sredini crta, sa dvije strane bjelina) čini interpunkcijski znak, a prije znaka poslije broja ne može stajati drugi interpunkcijski znak (to je već poznato, ali nije na odmet ponoviti). Dakle, u onoj bjelini prije crte ne može stajati tačka jer to i nije bjelina (prazno polje) nego je sastavio dio znaka odmaknuta crta. Pa link na naslov ti je i dat. Naslov je Nova pravila iz P10. Kod mene prebacuje odmah na njega. --Željko Todorović (razgovor) 16:39, 25. mart 2011. (CET) s. r.

Pa niko ni ne kaže da treba da stoji U belini, nego PRE beline. Pravilo kaže da posle broja, ako mu sledi neki drugi interpunkcijski znak, ne stoji tačka. Međutim, nigde ne piše za slučaj kad između broja i sledećeg interpunkcijskog znaka stoji belina, šta da se radi. Belina ovde mora da dođe, jer se beline stavljaju pre i posle crte ako barem jedan od dva činioca jeste višesložan. Dakle, postojanje beline nije sporno. Sporno je da li ide tačka pre nje ili ne. Klajn u RJN npr. navodi isto pravilo, ali uvodi reč "neposredno", kao i primer „1983. (godina naftne krize)“ prema kome bi onda značilo da kad ima beline između tačke i sledećeg znaka IDE TAČKA (broj, tačka, belina, zagrada). Možemo samo da pretpostavimo da je primer u P93 jednostavno greška („Ivo Andrić (10. IX 1982 — 13. III 1975)“). Dakle, po meni, logičnije je da IDE tačka. --Jagoda ispeci pa reci 16:47, 25. mart 2011. (CET)

Videla sam sad link. Žao mi je da ti kažem, ali grešite obojica. Filip, jer ipak NIJE ništa razjašnjeno (ostalo je isto kao i ranije), a ti zato što nije SAD uvedena razmaknuta i odmaknuta crta, to je postojalo i ranije. Dakle, nismo ništa rešili, nego se nalazimo tamo gde smo se nalazili i ranije. :( --Jagoda ispeci pa reci 16:50, 25. mart 2011. (CET)

U potpunosti se slažem sa Jagodom. :D Djus ^reci 16:55, 25. mart 2011. (CET)

A da li stoji onaj primer bez tačke i u novom Pravopisu? Ako nije izbačen, ja ne bih pošla od toga da je u pitanju greška, jer bi ona sad bila ispravljena, posebno što je Klajn pokretao to pitanje ranije. --Zvezdica (razgovor) 17:17, 25. mart 2011. (CET)

Nisi ti mene Jagoda razumijela kako treba. Razmaknuta crta se sastoji iz crte i bjeline s lijeve i desne strane. Tako da izraz (10. IX 1982 — 13. III 1975) predstavlja ispravnu formu. Naime, ide broj 10, pa mjesec deveti, pa godina pa odmaknuta crta (ne bjelina pa crta pa bjelina) pa zatim onda opet 13 itd. Dakle, to između nisu nikakve bjeline, nego je to interpunkcijski znak koji se zove razmaknuta crta (sastoji se od primaknute crte i bjeline s obje strane). --Željko Todorović (razgovor) 17:49, 25. mart 2011. (CET) s. r.

Ma jesam te razumela. Ide 10, pa TAČKA, pa BELINA, pa rimski broj 9 pa opet BELINA pa crta pa BELINA (ili ako hoćeš, posle devet ide odmaknuta crta). Svejedno. Termin odmaknuta i primaknuta crta je oduvek postojao u lingvistici, nije to nešto novo izmišljeno. Beline ne spadaju u deo tog interpunkcijskog znaka zato što su beline beline. :) Ja ne znam odakle si dobio tu ideju da su beline (prostori, nazovi ih kako hoćeš) sastavni deo interpunkcijskog znaka. Gde je to tako definisano? --Jagoda ispeci pa reci 22:13, 25. mart 2011. (CET)

Ček, ček, zar to "odmaknuto" nije "belina"? Ako je crta odmaknuta od broja trebalo bi da se stavi tačka. (10. IX 1982. — 13. III 1975) Klajn kaže da se tačka ne piše ako je crta (interpuncijski znak) neposredno iza broja, dok se tačka piše ako iza broja ima praznina (belina). Djus ^reci 21:38, 25. mart 2011. (CET)

Zvezdice, Djus. Ja sam samo rekla šta je meni logičnije, i uputila na staru nedoumicu koja je postojala i u starom P93. Ne znam šta je najpravilnije da se uradi, jer iako je Klajn priznao da je to greška i obećao (u privatnoj prepisci) da če se to rešiti u novom P, ipak se ništa nije uradilo po tom pitanju. Tako da mislim da treba da odlučimo koji ćemo sistem slediti, da nam ne bi članci bili šareni. --Jagoda ispeci pa reci 22:13, 25. mart 2011. (CET)

Prenosim tekst s jezičkog foruma Vokabular koji objašnjava ovo malo jasnije:

Rekao bih da je malo preciznije nego do sada, ali ne apsolutno precizno. Naime, sada su fizički odvojene celine „odmaknuta crta“ i „primaknuta crta“. Kako ja razumem ovaj postupak, odmaknuta crta smatra se, dakle, pravopisnim znakom (a ne kombinacijom znakova: belina-crta-belina), pa u primeru rat 6. IV 1941 — 9. V 1945. (ovaj primer upravo je i naveden u delu o crti) nakon godine ’1941’ imamo pravopisni znak „odmaknuta crta“, i zato se tačka izostavlja.

Upravo ovaj komentar predstavlja i ono što sam ja govorio, tj. da se to ne računa kao bjelina-crta-bjelina nego da to troje zapravo čini jedinstven znak. --Željko Todorović (razgovor) 22:48, 25. mart 2011. (CET) s. r.

Željko, budimo ozbiljni. Ja sam ti tražila validnu referencu, a ne nečije mišljenje sa foruma. Iako poznajem dobro Vokabular i njegove učesnike kao i njihovu ozbiljnost i stručnost, ipak, ovaj citat počinje sa "rekao bih", što znači da taj neko koga si citirao verovatno izražava svoje mišljenje, a ne citira neko pravilo potvrđeno u stručnoj literaturi. Naravno, sve ovo nema nekog uticaja na naš problem s tačkom (ili bez nje). Ja nešto mislim (dakle, moje lično mišljenje) možda bi trebalo da ipak idemo za onim što piše u Pravopisu, pa ako to nije tačno, mi nismo krivi što se oni nisu izrazili preciznije. --Jagoda ispeci pa reci 22:58, 25. mart 2011. (CET)

Slažem se, budimo ozbiljni. Kao da sam ja mislio da to podnesem u vidu reference?! Citat sam stavio jer je malo bolje objasnio od mojih riječi. A, referenca ti je Pravopis, gdje će ti veća. Ako tamo tako piše, nema različitih tumačenja. Prof. Klajn je ranije rekao da će se pozabaviti time, i sigurno je to i spomenuo, ali eto standard je ostao isti, što znači da je tako pravilno, odnosno takav je standard. Nemamo se mi šta sada pitati da li bi nešto drugo bilo bolje i tome sl. --Željko Todorović (razgovor) 23:04, 25. mart 2011. (CET) s. r.

Prvo, da razjasnimo neke stvari, jer mi se čini da dolazi do nesporazuma, ja pričam jedno ti drugo. U Pravopisu NIGDE ne piše da je odmaknuta crta jedinstveni znak koji se sastoji iz crte i dve beline, jedna ispred, druga iza nje, tako da ni ne može biti referenca za tu tvoju tvrdnju. U Prvopisu takođe nigde ne piše da se tačka ne piše ako NEPOSREDNO iza broja stoji drugi interpunkcijski znak. Upravo je u tome i fazon koji donosi zabunu. U P piše samo da se tačka ne piše ako iza broja stoji drugi interpunkcijski znak, a ovo "NEPOSREDNO" dodaje Klajn u svom RJN. Tako je stajalo u P93, i tako stoji u P10, iako je Klajnu ukazano na nedoslednost, i on se složio s tim, i rekao da će napomenuti autorima novog P, ali ili nije jer je zaboravio, ili jesta ali oni nisu to uzeli u obzir. Šta je bilo, na kraju krajeva i nije bitno, bitno je da se ništa nije promenilo i da nedoumica i dalje stoji. S tim u vezi, ja predlažem da sledimo primer koji je dat u P, gde nema tačke, iako ima beline (mada sam se već navikla da turam tačku, tako da će mi biti teško da se odviknem), i da se nadamo da smo pravilno protumačili nedovoljno jasan tekst. Eto, toliko. Nadam se da je sad jasnije. --Jagoda ispeci pa reci 23:35, 25. mart 2011. (CET)

Ja ti o tome i govorim, ne znam gdje se razilazimo. U Pravopisu piše bez tačke i gotova stvar. A ovo razglabanje, zašto je tako, a zašto nije drugačije, naše je lično mišljenje i niko nije rekao da to piše u Pravopisu. --Željko Todorović (razgovor) 23:38, 25. mart 2011. (CET) s. r.

Ok, nema veze, vidim da ne kapiraš, ali mrzi me dalje da ti objašnjavam. A nije ni važno. Bitno je da se slažemo po jednom pitanju, a to je da je najbolje pisati bez tačke. Možda bi trebalo da onaj ko ima bota koji dodaje tačke, da tog bota malo preprogramira i da krene da skida tačke, umesto da ih stavlja...--Jagoda ispeci pa reci 23:43, 25. mart 2011. (CET)

Slažem se. --Zvezdica (razgovor) 09:08, 26. mart 2011. (CET)

Uklanjam. -- Bojan  Razgovor  15:26, 28. mart 2011. (CEST)

A prazna mesta, šta ste odlučili? -- Bojan  Razgovor  15:34, 28. mart 2011. (CEST)

Beline ne diraj. Samo tačka. Dakle, otprilike treba ovako da izgleda:

12. oktobar 1492 — 23. decembar 1493.

A ukoliko se to nalazi u zagradi, onda:

(12. oktobar 1492 — 23. decembar 1493)

--Jagoda ispeci pa reci 16:00, 28. mart 2011. (CEST)

vidi vs videti

S vremenom se menjaju percepcije ljudi. Ja sam došao u period u kome mi je „videti“ zaista postalo prihvatljivije od „vidi“, između ostalog i za tekstove enciklopedijskog tipa. Možemo li opet da pretresemo šta su bili argumenti za jednu a šta za drugu varijantu? 本 Mihajlo ^{_[ talk _]} 13:29, 26. mart 2011. (CET)

Ja samo da napomenem da što se gramatike/pravopisa tiče, sasvim je svejedno. Dakle, može i jedno i drugo. --Jagoda ispeci pa reci 15:30, 28. mart 2011. (CEST)

Ujedinjene nacije

Naziv članka Ujedinjene nacije (kao i par članaka vezanih za njih) je promenjen u Organizacija ujedinjenih nacija. Kako vidim na strani za razgovor, postojala je kratka rasprava, ali bez zaključka da bi trebalo, i zašto bi trebalo, promeniti naziv članka. Jednostano je promenjen. Problem je pre svega što ne postoji nijedan konkretn navod zašto je članak preimenovan, a drgi problem je što je većina članaka ostala sa delom „...Ujedinjenih nacija“ u imenu, a i u tekstu, tako da to dodatno zbunjuje. Da li neko ume da objasni zašto baš mora da bude Organizacija ujedinjenih nacija? Ako već mora, da se menja i u tekstu... --Milan.j (razgovor) 03:48, 30. mart 2011. (CEST)

Pa valjda zato što joj je to puno ime (Organisation des Nations unies). Takođe si preimenovao Unicef u UNICEF, što je bilo potpuno nepotrebno komplikovanje. Unicef je poimeničena skraćenica, isto kao i npr. Tanjug, pravopisno je ispravno, a kad treba praviti padeže, daleko jednostavnije nego sa pravom skraćenicom.--Jagoda ispeci pa reci 10:50, 5. april 2011. (CEST)

Organizacija ujedinjenih nacija bi trebalo da je njen službeni naziv, i vjerujem da je to tako prvobitni naziv, ali eto danas u engleskom jeziku samo srećemo oblik UN. U drugim službenim jezicima OUN primjetno je da stoji Organizacija, ali eto kod nas se odomaćilo to da je UN, a ne OUN. Danas skoro nikada u medijima ili novinama ne možeš zapaziti OUN, uvijek je rezolucija SB UN. Kada se posmatra s pravopisne strane, bilježe se obadva oblika, tako da to nije jezičko pitanje. --Željko Todorović (razgovor) 15:35, 5. april 2011. (CEST) s. r.

.,

Neko mi davno reče da ovo (.,) treba sklanjati iz članaka jer nije ispravno na srpskom jeziku, ali kada odlučih da potražim u Klajnovom RJN, ne nađoh ništa. Da li je P možda određeniji po ovom pitanju, ili samo ja nisam dovoljno dobro čitao RJN? 本 Mihajlo ^{_[ talk _]} 10:58, 7. april 2011. (CEST)

Tvrdnja je delimično tačna. Tačka ne treba da ide ispred zareza ako se npr. radi o godini u kontinuiranom tekstu (npr. Pera je pao na ispitu 1969, a već sledeće godine je položio. -- NE Pera je pao na ispitu 1969., a već sledeće položio.). Tačka se, međutim, ostavlja zajedno sa zarezom ako pripada skraćenicama koje idu s tačkom (npr. Pera je voleo sve društvene predmete, istoriju, geografiju i sl., a prirodne nije mogao da smisli. -- NE Pera je voleo sve društvene predmete, istoriju, geografiju i sl, a prirodne nije mogao da smisli.). Dakle, sve zavisi iza čega ide tačka. To nećeš naći nigde kao posebnu temu, jer se ne radi o dve različite stvari. --Jagoda ispeci pa reci 11:47, 7. april 2011. (CEST)

Najlakše je zapamtiti da poslije broja nikada ne idu dva interpunkcijska znaka, nego samo jedan. Dakle, samo tačka ili samo zarez, nikada oboje. To isto važi i za sve ostale znakove, samo jedan može biti, nikako više njih. Kod slova, to nije pravilo. Tu mogu i dva interpunkcijska znaka. --Željko Todorović (razgovor) 14:48, 7. april 2011. (CEST) s. r.

Aha, ok. Hvala. Da ne ugrađujem svašta u bota. :) 本 Mihajlo ^{_[ talk _]} 16:17, 7. april 2011. (CEST)

A kako bismo onda pisali sledeće: Npr. Matejić, I, 2011. ili Matejić, I., 2011. (kada navodimo neku literaturu)?--Ivan Matejić (razgovor) 22:01, 7. april 2011. (CEST)

., kako je već rečeno. Dakle, pravilo važi samo za brojeve, i važi za bilo koju situaciju, nezavisno šta je posle tačke, a najčešće je to zatvorena zagrada. Npr., staviš u zagradu (Pera je pobećivao tri godine zaredom: 1959, 1960. i 1961) pa iza toga može da ide tačka, zapeta ili šta već sledi prirodno. Ali ako ide skraćenica sa tačkom, a najčešće su to i sl. ili itd., tačka se piše, bez obzira što ćeš možda imati situaciju .), --V. Burgić (reci...) 00:35, 9. april 2011. (CEST)

Svetac i svetitelj

U starom Pravopisu i u Rečniku jezičkih nedoumica nisam naišao na oblik svetitelj. Mogu se pronaći samo oblici svetac i svetiteljka. Da li se oblik svetitelj može naći u drugoj pravopisnoj literaturi, ili to nije pravopisni oblik? Bilo bi korisno i ukoliko neko ima novi Pravopis. --Željko Todorović (razgovor) 13:42, 10. april 2011. (CEST) s. r.

Korišćenje/postojanje neke reči nema veze s pravopisom, te literatura koju si odabrao za traženje nije odgovarajuća. Trebalo je da tražiš u nekom rečniku srpskog jezika, npr. Rečniku Matice srpske. Reč "svetitelj" se nalazi u rečnicima srpskog jezika, prema tome, naravno da može da se koristi. Ženski oblik od svetitelj jeste svetiteljka ili svetiteljica, a od svetac je svetica. Jednotomni RMS sa svetitelj upućuje na svetac, a sa svetiteljica i svetiteljka upućuje na svetica. Da napomenem, RMS uvek upućuje sa druge po azbučnom redu reči na prvu. Svetac i svetica dolaze pre svetitelj i svetiteljka /svetiteljica, pa stoga i upućuje sa drugih na prve reči. Drugim rečima, upućivanje nije zasnovano na ispravnosti, nego isključivo na azbučnom redosledu, gde je definicija kod prve, a sve kasnije reči upućuju na onu prvu. Da zaključim, možeš koristiti slobodno bilo koju od ovih navedenih reči. --Jagoda ispeci pa reci 16:16, 10. april 2011. (CEST)

(Sukob izmena, tako da su neke stvari ponovljene.

To nema veze sa pravopisom. U pravopisnim rečnicima su uvrštene samo one reči koje su iz nekog razloga sporne, a pominju se u normativnom (teorijskom) delu pravopisa. U šestotomnom rečniku Matice srpske postoji odrednica svetitelj koja se izjednačava sa rečju svetac (svetitelj=svetac), tako da nema nikakve sumnje u regularnost te reči.

--Sly-ah (razgovor) 16:23, 10. april 2011. (CEST)

Pa upravo mi je i trebala ta dodatna literatura, Rečnik Matice srpske. Trenutno ga nemam kod sebe, a u ovim nisam mogao naći, tako da sam upravo tražio „konsultacije“ šta tamo piše. Hvala na odgovoru. --Željko Todorović (razgovor) 16:33, 10. april 2011. (CEST) s. r.

Mađarska imena i prezimena

Da li se na srpskom uvek pišu prvo imena pa prezimena kada je reč o Mađarima (npr. rođenim u Srbiji)???? Nailazio sam na našoj viki nekad isti red kao u mađarskom, znači prvo prezime pa ime, a nekad prvo ime pa prezime.--Milanče (razgovor) 07:18, 19. april 2011. (CEST)

Za Madjare prvo ime pa prezime. Za Kineze, Korejance prezime pa ime. -- Bojan  Razgovor  07:34, 19. април 2011. (CEST)

Po pravopisu, u srpskom se menja mađarski red: dakle, kao što je Bojan rekao, prvo ime, pa prezime (Bartók Bela — Bela Bartok; Lukács György — Đerđ Lukač). Nema veze da li su naši ili stranjski Madžari... --Јагода испеци па реци 09:54, 19. април 2011. (CEST)

Сан Хосе и Сан Хозе

Да ли су Сан Хосе (Костарика) и Сан Хозе правилно транскрибовани? -- Bojan  Razgovor  20:56, 19. април 2011. (CEST)

Jesu. Prvo se transkribuje prema pravilima transkripcije s španskog, a drugo prema pravilima transkripcije sa engleskog. Ako pogledaš ovde, videćeš da je IPA sa /z/. A može i da se čuje. Ime jeste špansko, ali pošto je američki grad u pitanju, uzima se američki, tj. engleski izgovor tog grada. --Јагода испеци па реци 23:48, 19. април 2011. (CEST)

Избацити хрватску латиницу (гајицу) са Википедије на српском

Једино писмо српског језика је Вукова ћирилица. Глупо је да пишете српски нашим писмом (писмом хрватског језика). Људевит Гај направио је хрватску латиницу (гајицу) за хрватски језик. И не одражавајте јат овде (и)јекавски, то би било као да на својој хрватској Википедији пишем чакавском икавицом. Треба да се пише стандардним српским, значи екавски изговор и Вукова ћирилица. Ја ћу овде само тако да пишем. Писати српски на гајици је као писати кинески на јапанском писму или енглески на арапском.

--Hrvat (разговор) 16:37, 26. април 2011. (CEST)

Ma šta kažeš. Srpski jezik ne koriti latinicu? Nemoguće! -- Loshmi (razgovor) 16:48, 26. april 2011. (CEST)

Ajde ti lijepo standardizuj tamo taj svoj hrvatski jezik. Srpski jezik se govori jekavskim i ekavskim izgovorom i piše ćirilicom i latinicom, po Pravopisu srpskog jezika. --Slaven Kosanović {razgovor} 16:56, 26. april 2011. (CEST)

Hrvatski je jezik standardizovan. Tačno je da srpski jezik ima i ekavski i (i)jekavski izgovor, no srpski standard je ekavski. A važan je standard, ne narodni jezik. Piše se na standardu. Kao što se na našoj Vikipediji ne piše čakavskom ikavicom (mada je to isto hrvatski), tako ovde ne bi trebalo da se piše torlačkim narečjem ili ijekavskim odražavanjem jata. A glupo je da srpski pišete NAŠIM pismom, HRVATSKOM latinicom (gajicom). Možete njome da pišete, ali onda i kažite da ste drugo pismo (latinicu) preuzeli od Hrvata. To nije srpska već hrvatska latinica koju i Srbi koriste.

--Hrvat (razgovor) 19:39, 26. april 2011. (CEST)

Šuti bolan, ne sramoti se. Kakvo hrvatsko pismo i ćirilica i latinica, kada sva pisma evropskih jezika imaju bazu u grčkom pismu, koje su Stari Grci izveli i modernizovali, učinili modernim, na osnovu onog koje su koristili Feničani. Ikavica nikada nije bila standardni književni oblik narječja, čak ni u srpsko-hrvatskom te je stoga logično da nije ni danas u hrvatskom jeziku. Međutim jekavica je standardno književno novoštokavsko narječje, kao i ekavica, prema tome sasvim legitimna u srpskom jeziku. Ja bih ipak bio srećan da ti ovdje ne doprinosiš sa tim svojim "znanjem", ipak mi na ovoj Vikipediji ne volimo pametnjakoviće. --Slaven Kosanović {razgovor} 01:06, 27. april 2011. (CEST)

Bogati, a gde to piše da je latinica isključivo hrvatsko pismo, i da je srpski standard ijekavica? U Pravopisu srpskog jezika koji izađe eto prošle godine, tako nešto apsolutno ne piše. Tamo piše (bold moj): „Srpski književni standard ima dva ravnopravna izgovora: ekavski i ijekavski“, a što se pisma tiče, jeste tačno da novi P10 prednost daje ćirilici, ali, citiram: „Takav, istina redak, suživot dvaju pisama, (...) verujemo, ne može biti štetan po srpsku kulturu sve dotle dok ćirilica ne bi bila zaista egzistencijalno ugrožena.“, što naravno, nije slučaj. Nama su i ćirilica i latinice obe lepe, debele i vesele, i obilato se koriste u svim medijima i svim načinima pismenog izražavanja, a ti lepo hajd na tvoju njiki pa tamo određuj kojim će se pismom i narečjem pisati. --Jagoda ispeci pa reci 19:47, 26. april 2011. (CEST)

Da li se pod korisničkim imenom „Hrvat“ krije trajno blokirani korisnik na ovoj viki Korisnik:Jolo Buki Original i opet počinje razgovore na njegove stare teme, zbog kojih je između ostalog i dobio blokadu.--Drazetad (razgovor) 20:34, 26. april 2011. (CEST)

Transkripcija

• Tomasz Bączkowski, Poljak -

--V i k i v i n dbla bla 21:27, 27. april 2011. (CEST)

Tomaš Bačkovski.

--Sly-ah (razgovor) 21:38, 27. april 2011. (CEST)

Transkripcija sa švedskog

Mons Peter Albert Selmelev (Måns Petter Albert Zelmerlöw) Je l' treba na srpskom to R da se izbaci ili treba SelmeRlev? Mislim da treba Selmerlev ali pozivam nekog da mi to potvrdi.--Milanče (razgovor) 12:15, 28. april 2011. (CEST)

Nema ništa u vezi sa rl ili r u pravilima. Dakle, trebalo bi Selmerlev.--Jagoda ispeci pa reci 22:33, 27. april 2011. (CEST)

Hvala :)--Milanče (razgovor) 12:14, 28. april 2011. (CEST)

Bakalavar?

Kako se prevodi engleski naučni stepen Bachelor или бар чему одговара код нас? Знам да Руси ово често знају транскрибовати као бакалавар, па се питам јел и код нас то икада у употреби или не? --Жељко Тодоровић (разговор) 00:38, 2. мај 2011. (CEST) с. р.

Неформално се понекад користи термин "бачелор", али чини ми се да, макар у Србији, не постоји званичан превод овог термина. У српском високом школству, бачелор студије су "Основне академске студије" (а мастер студије су "Дипломске академске студије", а понегде [можда и често/свугде?] је у стеченој титули и сам термин "мастер", што не важи за бачелоре). Претпостављам да би транскрипцији била бакалауреат (реч која заправо постоји у српском језику), али нисам сигуран каква је семантичка разлика између бакалауреата и бачелора. --филип @ 01:39, 2. мај 2011. (CEST)

У праву си, Речник Матице српске биљежи облик бакалауреат (први факултетски степен, онај који је добио тај степен) и такође бакалауреј (онај који је добио тај степен). --Жељко Тодоровић (разговор) 16:53, 12. мај 2011. (CEST) с. р.

Transkripcija imena

Abu Bakr Muhammad ibn Zakariya Razi (c 850 to c 932) was a Persian physician and philosopher of immense …Hvala--Mile MD (разговор) 09:19, 4. мај 2011. (CEST)

Абу Бакр Мухамед ибн Закарија Рази -- скраћено Ал Рази (без цртице). --Јагода испеци па реци 15:15, 4. мај 2011. (CEST)

"Biatlon, bienale (bijenale?)" versus "dijagonala, mijelin, pijeta" - zna li se možda zašto?

Shvatam da je u pitanju možda starogrčka vs. starorimska (latinska) etimologija. Ali jel' to važi i za mijelin? Možda je to od myo ([1]) što bi onda bilo od starogrčkog, zar ne? A i Pijeta, ponekad biva Pieta - kada se imenuju klubovi na primer kao u članku Лото Спорт stavka ФК Пиета (verovatno iz Poljske). Jel' to nekonzistentnost za pijetu/pietu ili postoji neko pravilo? Jel' za mijelin ima neka druga etimologija od myo- i stoga drugo objašnjenje? I na koncu zaista me zanima: ako jeste, zašto jeste starogrčki bez "j" starorimski (latinski) sa "j" - odnosno koji rezon je uziman u obzir. Pretpostavljam da neki jeste, jer ne želim da sumnjam u stručnost i/ili konzistentnost stručnjaka za pravopis, ali me vaistinu žarko zanima koji rezon i zašto taj rezon? Svako dobro želim, --Слободан Kovačević 11:49, 9. мај 2011. (CEST)

Izvinjavam ako je ovo pitanje već negde i nekad odgovoreno - ja i ne tražih da li jeste. Najiskrenije izvinjenje pružam, ako je to slučaj. Srdačan pozdrav, --Слободан Kovačević 11:51, 9. мај 2011. (CEST)

J između I kao prvog i A, E, O kao drugog samoglasnika se umeće uvek u prostim i izvedenim rečima. U složenim rečima se ne umeće. Biatlon je složena reč, mijelin nije. Pijeta ide sa J, ne bez njega. Nešto više o tome ovde.--Јагода испеци па реци 11:58, 9. мај 2011. (CEST)

Hvala najlepša. A bienale/bijenale? Složena ili izvedena? Čini mi se složena. Mrzi me trenutno da čitam stranu koju si linkovala... izvini. Sve najbolje, --Слободан Kovačević 12:43, 9. мај 2011. (CEST)

Погледај у неком речнику, кад год ниси сигуран. --Јагода испеци па реци 13:29, 9. мај 2011. (CEST)

Па зар у речнику пише је ли сложена или изведена? Обично само етимологија, колико ја имадох искуства са њима до сад. Немам додуше много речника при себи да проверим. Јер што се тиче биЈенала, мене копка јел' она сложена или изведена? Ако добро разумем: викционаријеву ставку за biennale#Italian, требало би да је сложена? Али да ли зато што је -ennale стварно суфикс] а би- наравно префикс, бива у ствари бива изведена - или шта? Наравно, питање стоји уз претпоставку да је викционаријима за веровати. :-) На понуђеном сајту Српског језичког атељеа с друге стране пише измеђ осталог: ...изузетно се и на саставу сложених речи пише Ј у бијенале, тријенале (јер се не узимају као двочлана образовања)... Зашто сложена, ако сложена? А и шта значи да се не узимају као двочлана образовања? Мени се чини да јесу: префикс + суфикс. Два члана, а притом још нешто и образују - реч. Где грешим, ако грешим. У осталом ти изузеци (који наводно потврђују правила) само нервирају правила - ако не и људе који покушавају да разумеју правила. ;-) Уз извињење због форсирања вероватно основних незнања у вези сложених и изведених речи, поздрављам --Слободан Kovačević 22:38, 9. мај 2011. (CEST)

Kažem, pogledati u rečnik kad nisi siguran (kao npr. u slučaju bijenala, jel'te) da li se radi o izuzetku ili ne. Ne piše u rečniku da li je složena ili nije, ali piše ispravan oblik. Reč „bijenale“ jeste složena (i sastoji se od bi- što znači dva, i enale, od ital. ennale što bi značilo valjda godina), ali kako piše u P, ne smatra se složenom (tj. ne smatra se dvočlanim obrazovanjem). U P10 se dodaje ovo objašnjenje: „...zbog zamagljene strukture složenica i pravopisne tradicije.“ To b značilo dakle, da pod 1) spoj dvaju reči nije lako prepoznatljiv, 2) u običaj je ušlo pisanje sa J. Ne grešiš nigde, jednostavno se radi o izuzetku. Od nervirancije nemaš ništa, P će ostati isti nerviro se ili ne. Tako da je najbolje da zapamtiš pravilo, a kad nisi siguran da se možda radi o izuzetku, pogledaš u neki rečnik. Imaš rečnika i na netu, ako nemaš neki papirni kod kuće. Vokabularov rečnik može da posluži za tu svrhu (iako nema bijenala, već sam proveravala). --Јагода испеци па реци 23:08, 9. мај 2011. (CEST)

P će možda ostati isti, ali ne znači da P11, P12, P13,... hoće ili će. Daklem, eto što se tiče imanja ničega vs. nečega od živcirancije . A to što mi infinitivom kazivaš za rečnik, pa i rečnik ima makar "lapsus štampari" - da ne pominjem nekavaljerskije fraze o tome šta piše na tarabi.

E sad, jes' da nemam uvid u pomenuti P10, pa sad naglabam kao maksim jel'te po diviziji, ali za "-ennale" stoji u Wiktionary, the free dictionary (dakle nekakav rečnik po nekakvoj tautološko-aksiomatskoj definiciji) stoji daklem sledeće: -ennale Suffix, ne godina. Doduše Italian, ali ipak stoji nešto. A s druge strane annus (lat. godina) ima deklinaciju bez mnogo sličnosti sa nekakvim "enn-a-l-...". Elem, u potvrdu toga mogu ponuditi en:wikt:annus#Inflection, a možda en:wikt:perennial takođe pomaže. Ne znači da stoga -ennale sa annus nema veze, ali ne znači ni da ima. To jest ne mora biti da je obavezno izvedeno od annus - jel'te godina. A što se tiče rečnika koje tvrdiš da imam, pa i meni vokabular.org daje tekst Пронађено појмова: 0 i za bijenale, i za bienale, i za lat i za ћир - što bi značilo da u ovom slučaju nemam rečnik, jel' da?.

Suma sumarum do ovde, ako je već dajem, bila bi prema mom mišljenju sledeća:

• Ti tvrdiš dakle da bijenale jeste složena.
• Tvrdiš da P piše (u šta ne sumnjam) da se ne smatra - kako bih ja rekao bezimenim glagolom "(ne)_smatrati_se" - bi(j)enale složenom.
• Tvrdiš da P10 dodaje (u šta opet ne sumnjam, samo hoću bit' precizan) objašnjenje koje sadrži atribut "zamagljeno", a pominje i neku "tradiciju", koliko shvatam bez godina i referenci. Nekako ne mogu da odolim da dodam cinično, ofkors da bez.
• Ti posle objašnjavaš sa "bi značilo" (srećom nije potencijal drugi) da "nije lako prepoznatljivo", i, ćero Brutice , opet pominješ tradiciju kao "u običaj ušlo".
• Želim na nekakvom koncu izraziti svoja najiskrenija nadanja da će ubuduće biti neke veće izvesnosti, neg ovakve kakvu trenutno sagledavam. Ne da stoji: izuzetak je, pa izvol'te pamtite. Za ime Zemlje naše, pa počinjala si komentar sa "kad nisi siguran". Pa ja zaista i nisam siguran upravo otuda i ovoliko pisanije. :-/

Čekajući korisniji P11 ili P12 ili P13 ili... nadam se ne kao Beketovi junaci, u zdravlju vi i ja, to jest mi. Pozdrav, --Слободан Kovačević 01:07, 10. мај 2011. (CEST)

Не знам чему толико цепање длаке, Слободане? Правописни речник из из 1993. даје само бијенале и тријенале, али и триатлон и триангулација. Ако си желео брз одговор на своје питање, имаш га. А ако желиш да сазнаш нешто више о томе зашто је бијенале, а не биенале, односно, зашто је биатлон, а не бијатлон - онда прво мораш да набавиш Правопис, па ако ти он не помогне, онда се мораш потрудити да пронађеш лингвистичку литературу у којој је то обрађено. Овако, имамо само смарање и "верглање о правопису" (сам си то тако назвао).

Поздрав,

--Sly-ah (разговор) 01:24, 10. мај 2011. (CEST)

Pa svaka dlaka je i za cepanje. Makar da se pletenica od nje sačinjava - ako već ne uspije brodsko uže. ;-) Možda je odgovor mogao biti brži - ili sam barem ja želeo da bude. Možda. :-) Da ne bude da imamo samo smaranje, verglaću još i ovo: ipak je ovo nekakav trg, a takođe i "još nekakvija" pravopisna pitanja. Eto - otud želja. Možda. ;-) :-) Haj'te, u zdravlje nam svima, --Слободан Kovačević 00:06, 11. мај 2011. (CEST)

Ајде, Слободане, не претеруј. Стварно. Како да ти одговор буде БРЖИ? Поставио си питање у 11.49. а одговор добио у 11.58. Не буди стварно пицајзла. Ја не знам колико брже би хтео да добијеш одговор? За секунд, два? Два и по? --Јагода испеци па реци 01:43, 11. мај 2011. (CEST)

ipak je ovo nekakav trg, a takođe i "još nekakvija" pravopisna pitanja. Eto - otud želja.

Тако је, ово је део Википедије на којем се решавају правописна питања. Али само у тој мери да се наведе КАКО Правопис (и одговарајућа литература) третира тај проблем, а нико није дужан да наводи и ЗАШТО га тако третира. За тако нешто одговор се тражи у ускостручној литератури. Надам се да смо се сад разумели.

--Sly-ah (разговор) 08:05, 11. мај 2011. (CEST)

Samo bih želeo nekoliko stvari: da se izvinim Jagodi što sam verovatno upravo ja najvećma kriv što koristi ironiju "ka" mojim rečima (izvinjavam se), da se usprotivim zapažanju da se ovde rešavaju samo pitanja tipa _kako_ pravopis tretira neki problem pošto baš ova diskusija nekako uspeva da dokaže suprotno (evo usprotivih se), da zapazim da je zapažanje o mom i od strane mene smaranju najverovatnije bilo na mestu (čak i uspeh i da obavestim o svom zapažanju), da retorički priupitam jesam li opet picajzla (?), da uputim namig zbog prethodnog retoričkog pitanja (), da izrazim svoju nadu da će mi se ako je potrebno oprostiti (nadam se da sam je i izrazio), da zahvalim oboma učesnicima/učesničetima ove diskusije na korisnim informacijama i konstruktivnim predlozima (zahvaljujem od srca), da pozdravim oboje (pozdravljam od srca i za srce zaista najsrdačnije), da pozdravim sve koji čitaju ovu stranu (vaistinu sve i zaista pozdravljam), da još više zahvalim onima koji joj doprinose (velika im hvala svima), i da "potpisotajmstempujem" ( Слободан Kovačević 00:35, 13. мај 2011. (CEST) )

Titule?

Moje pitanje je samo delimično vezano za pravopis, ali znam da je to u drugim jezicima tako rešeno.

Da li u biografijama pišemo titule ispred imena ili ne? Npr. Петар Бокун je Prim. Prof dr sci., a toga nema, dok na drugoj strani postoji veći broj biografijama gde Dr stoji ispred imena. --Алекс (разговор) 04:11, 17. мај 2011. (CEST)

Колико се сјећам, односно Жељко ми је рекао, да на самом почетку чланка подебљавамо само име и презиме, а да се титуле могу поменути у наставку чланка, попут секције биографија. Као напримјер: Александар I Карађорђевић (Цетиње 16. децембар 1888 — Марсељ 9. октобар 1934), такође називан витешки краљ Александар Ујединитељ, био је први краљ... И мислим да је боље овако јер се тако показало кроз праксу, пошто има много различитих случајева. пс Ово је више питање за начин уређивања биографских чланака.--БаШ-ЧелиК (разговор) 04:43, 17. мај 2011. (CEST)

Мислим да Алекс овде мисли на професионалне и академске титуле, не на племићке и владарске. Ја мислим да се обично стављају испред, тј. нисам нешто видела да се стављају иза. Дакле, ако причаш о нпр. проф. др Ивану Клајну, ставићеш испред. Но, нисам сигурна, а сад немам П код себе па не могу да проверим. штавише, не знам да ли П уопште обрађује ту проблематику... И да, стављај преведене титуле на српски, немој то Prim. Prof dr sci., ...--Јагода испеци па реци 10:37, 17. мај 2011. (CEST)

Prim. Prof dr sci. je kolikoli ja znam srpski za Bokuna. Primarijus profesor doktor, jedino nisam siguran šta je ovo sci.--Алекс (разговор) 15:32, 17. мај 2011. (CEST)

Ne može to biti srpski,jer to ne možeš pisati ćirilicom, a po pravilu titule treba da mogu da se pišu i ćirilicom. (Npr. inženjer nije ing. nego inž.) To je latinski. sci se odnosi na "nauke", dakle taj gospodin je prof dr nauka. Skraćeno, mislim da može da se piše samo prof. dr Bokun. Naravno, sledeći vikipedijine smernice, to se može koristiti u tekstu, ali ne treba započinjati članak s titulom, kako je to Željko naglasio. Ako ne zaboravim, pogledaću kod Klajna i Šipke, mislim da oni imaju letinske skraćenice na kraju rečnika, čisto da potvrdim da je to sci zapravo nauka (ili da se ispravim, ako nije tačno). --Јагода испеци па реци 15:38, 17. мај 2011. (CEST)

Код нас све може : http://www.imd.org.rs/novosti/70.html . Било би добро да преузмемо делове правописа и да су стално овде. --Алекс (разговор) 15:54, 17. мај 2011. (CEST)

Zanimljivo. Potrudiću se da tačno utvrdim za to sci da li prema P10 može ili ne može tako kako je na tom linku napisano. Sad i mene živo zanima. Što se Pravopisa tiče, imate onaj iz 93 na mom sajtu. Neću da stavljam linkove da me ne bi neki ovde opet besmisleno optuživali za svašta, lako ga je naći. Nadam se da ćemo ga uskoro aktualizovati s novim izmenama iz 2010, samo treba malo vremena da se nađe. Što se transkripcije tiče, tu je up-to-dated. --Јагода испеци па реци 16:01, 17. мај 2011. (CEST)

Ako i dalje stoji pitanje da li je "sci." za nauka, ja možda mogu da pomognem. Koliko je meni poznato "sci." je od "scientiae": verovatno genitiv jednine - dakle doktor nauke. En njiki članak en:Doctor of Science bi mogao to da potvrdi kad bi se u njemu nalazilo baš "dr sci." - ali ja ga ne nađoh. En njikt stavka o deklinaciji za latinski en:wikt:scientia#inflection bi mogla da potvrdi da je u pitanju genitiv jednine, ako bi se sadržaj kombinovao sa sadržajem iz pasusa en:Doctor of Science#Germany, Austria, Switzerland gorepomenutog članka na en njiki, uz uslov da su tvrdnje na tim stranama tačne. Eto, moja tričetvrt picajzle. ;-) Nadam se da bar nije odmogla. :-) --Слободан Kovačević 23:18, 18. мај 2011. (CEST)

Mala napomena. Ovo je uvek samo kod doktora medicine. Tako da ako ima neko sa medicine mogao bi da nam razreši dilemu. --Алекс (разговор) 01:00, 19. мај 2011. (CEST)

Википедија:Водич за писање бољих чланака#.D0.94.D1.80.D1.83.D0.B3.D0.B0_.D0.BF.D0.B8.D1.82.D0.B0.D1.9A.D0.B0 --БаШ-ЧелиК (разговор) 10:50, 17. мај 2011. (CEST)

Титуле се не стављају испред имена на самом почетку чланка. Једноставније је рећи да је неко то и то... и доктор политичких наука. То одмах говори о титули. Евентуално се у чланку, у биографији, може споменути коју титулу та особа има право користити. --Жељко Тодоровић (разговор) 15:09, 17. мај 2011. (CEST) с. р.

Само мало појашњење. Онај ко заврши медицину је доктор медицине, онај ко заврши стоматологију доктор стоматологије, а ко је завршио Факултет ветеринарске медицине тај је доктор ветеринарске медицине. У том случају, онај ко је докторирао, постао је доктор медицинских или ветеринарских наука, да би се разликовао од некога ко има само факултет. Др Пера значи да је човек лекар, а Др сци. мед. да је докторирао. Само би било згодно да Јагода проведи да ли може др сци. мед. или мора др sci. med. ili čak др sci. med. --V. Burgić (reci...) 08:48, 19. maj 2011. (CEST)

Burga, ali to sci znači doktor nauka. Pogle ovde: http://en.wikipedia.org/wiki/Doctor_of_Science, konkretno:

In former Yugoslavia, the Serbian, Slovenian, etc. title doktor nauka (literally 'doctor of science') is used in a much broader sense than DSc, simply referring to a field of academic study – from art history (Sln. doktor znanosti s področja umetnostne zgodovine), philosophy (Sln. doktor znanosti s področja filozofije), and literary studies (Sln. doktor znanosti s področja literarnih ved) to hard sciences such as molecular biology (Sln. doktor znanosti s področja molekularne biologije). It is therefore formally recognized as a PhD in Western Bloc, but also counts as PostDoc since it usually takes 10 years to obtain it after "Magister of Science" title has been obtained first.

Što se samog pisanja tiče, ja se izvinjavam, juče popodne sam bila u gužvi, a kasnije sam potpuno zaboravila na ovo. Potrudiću se da konsultujem P večeras (ako u međuvremenu ne naiđe neko ko već zna odgovor). --Јагода испеци па реци 09:43, 19. мај 2011. (CEST)

Nego, istina je da u ovom članku, kako je Slobodan gore napomenuo, ne stoji scI nego samo Sc. Ukoliko ne uspemo da saznamo, pisaću dr Klajnu. --Јагода испеци па реци 09:45, 19. мај 2011. (CEST)

Evo, našla sam u P10. U Rečniku stoji latinicom: sc. (ne sci.) Doctor scientiae (u lekarskim titulama) skraćuje se sa dr sc., tačka 180. U tački 180 govori se o internacionalnim skraćenicama, i tu se kaže da one po pravilu zadržavaju izvornu latiničku grafiju, osim nekih, vrlo retkih, koje se mog pisati i ćirilicom. U te koje se mogu pisati ćirilicom ova sc. ne spada. Dakle, ja zaključujem, da bez obzira da li je ćiriličan ili latiničan tekst, treba da stoji latinicom dr sc.--Јагода испеци па реци 19:11, 19. мај 2011. (CEST)

PS:NEgo, Burga, zar ti nemaš P10? --Јагода испеци па реци 19:12, 19. мај 2011. (CEST)

PARDON!!! Upravo videh tačku 75 gde se govori o velikom slovu u izvorno preuzetim imenima i terminima. Dakle u tački 75.v stoji:

doctor scientiarum, скр. dr. sc. = доктор наука = др наука

Ono što mene zbunjuje jeste ova tačka iza latiničnog dr. Pretpostavljam da je u rečniku greška, jer se radi o izvornoj grafiji, a čini mi se da u latinskom ima te tačke. Sve u svemu, zaključak je da se može pisati ili u originalu latinicom. dr. sc. ili prevedeno i ćirilicom доктор наука ili др наука.--Јагода испеци па реци 19:20, 19. мај 2011. (CEST)

Što mi ovaj šablon za citat ne radi??? --Јагода испеци па реци 19:33, 19. мај 2011. (CEST)

Sad radi. :-) Poz, --Слободан Kovačević 14:08, 20. мај 2011. (CEST)

doctor scientiarum, скр. dr. sc. = доктор наука = др наука — Претходни непотписани коментар оставила је корисница Maduixa (разговор • доприноси)

Evo primera kako Lekarska komora Srbije u zvaničnim Licencama vrši označavanje zvanja i titula.--Mile MD (разговор) 19:25, 19. мај 2011. (CEST)

Ево питања око владарске титуле. У питању је Свето римско царство. Ја преферирам да се владар опише крајње описно као цар Светог римског царства, а не као Свети римски цар што би ваљда био буквалан превод Holy Roman Emperor. Такође, светоримски цар ми делује рогобатно и можда неупућене одводи у правцу античког Римског царства.--ClaudiusGothicus (разговор) 08:03, 20. мај 2011. (CEST)

Цар Св. римског царства је, по мени, најбоље решење. Свети римски цар изгледа као да је он светац, а није. Светоримски цар, ти си већ објаснио зашто не. Дакле, остаје само цар Светог римског царства. --Јагода испеци па реци 22:54, 25. мај 2011. (CEST)

Ла Пампа и Ла Риоха

Да ли је боље да се избаци члан ЛА испред имена две аргентинске провинције (Ла Пампа и Ла Риоха)? С обзиром да су називи тих провинција на свим осталим језицима написани са чланом ЛА сматрам да он треба да остане. Samardzija (разговор) 13:52, 19. мај 2011. (CEST)

Samardžija, već sam ti rekla da je po Pravopisu tako. Ako u nekom imenu na srpskom i ima to la, onda je zbog običaja, kao npr. La Paz. Ostalo nema. A šta i kako stoji na drugim jezicima, za srpski uopšte nije bitno. --Јагода испеци па реци 14:19, 19. мај 2011. (CEST)

Зашто и овде то не би био обичај и због чега само ове две од двадесет три провинције имају префикс ЛА? Како то да код свих осталих језика стоји ЛА испред имена? Samardzija (разговор) 14:39, 19. мај 2011. (CEST)

Ne znam zašto samo ove dve provincije imaju to La, to je pre pitanje za španske filologe, a u drugim jezicima i dalje stoji verovatno zato što oni preuzimaju originalnu grafiju, a ne transkribuju, kao mi. A zašto ovde ne bi bio običaj da stoji La -- pa verovatno zato što je La Paz dosta poznatiji na srpskom govornom području od ove dve argentinske provincije. Osim toga, Rioha (La Rioja) je prvo ime španske provincije po kojoj je ova dobila ime, kao i mnoge druge provincije i gradovi u Lat. Am. Takođe je Manča, a ne La Manča (pun naslov prevoda Don Kihota jeste Veleumni plemić Don Kihot od Manče, a ne od La Manče. Imamo drugu špansku provinciju La Coruña, koja u srpskom postaje Korunja. Odstupanje od pravila nije ništa neuobičajeno, što se španskog tiče, eto imamo npr. Portoriko, umesto Puertoriko, kako bi bilo pravilno, ili Havana, umesto Abana, Saragosa umesto Zaragoza, itd. --Јагода испеци па реци 19:28, 19. мај 2011. (CEST)

Имам ја једно питање, је л' се „ла“ у шпанском језику пишем малим или великим словом?--Иван Матејић (разговор) 09:32, 20. мај 2011. (CEST)

Velikim kada je riječ o nekom vlastitom imenu, obično imenima geografskih pojmova, u svim drugim slučajevima malim. Kada je riječ o ličnim imenima članovi se ne koriste. Dakle, ne La Isabel, već Isabel i tome sl. --Славен Косановић {разговор} 22:58, 20. мај 2011. (CEST)

Osim toga po novim, najskorijm prošlogodišnjim izmjenama u španskom Pravopisu, pored još nekih značajnih izmjena koje se tiču pisanja akcenata u pojedinim riječima, ukida se ovo donekle besmisleno izgovaranje glasa „b“ kao „v“ i sada je na španskom Abana (šp. Habana), a ne Avana, i tome slično. --Славен Косановић {разговор} 23:06, 20. мај 2011. (CEST)

Izgovara se član i sa imenima, ali to nije po pravopisu. Uglavnom se to dešava u Kataloniji, pod uticajem katalonskog, jer se u katalonskom koristi član i sa vlastitim imenima. Postoji još jedna upoteba člana uz ime, a to je kad se želi reći nečije ime u despektivnom tonu. La Maria... U svakom slučaju, Slaven jeste u pravu, barem što se ispravnog španskog tiče. Prema španskoj gramatici, ne koristi se član uz imena, ali to svakako ne znači da ga puk ne koristi... :) Slavene, ovo ne razumem sa V i B... Pa ko će Špance naterati da sad izgovaraju V ako nikad nisu ni umeli da ga izgovore? --Јагода испеци па реци 23:15, 20. мај 2011. (CEST)

Pa to je sad preporuka u njihovom najnovijem Pravopisu, tj. da se b i v izgovaraju kao b i v gdje god se jave tako napisani. E, sad. Oni koji se ne potrude, ne čitaju uopšte, još manje Pravopis, tjeraće po svom. Kao i kod nas... :) Već sam čitao neke blogove ljudi koji pljuju po tim novim izmjenama... Međutim, kod njih je dobro to što Akademija stvarno savjesno radi svoj posao kada uoči neke probleme koji koče razvoj jezika, a ne konstatuje samo neka „stanja“. --Славен Косановић {разговор} 23:48, 20. мај 2011. (CEST)

Град Рига и присвојни придев

У чланку Летонска православна црква појављује се облик „рижски“, „рижско“, „рижску“ , није ли правилно ришки, ришко, ришку? Мислим не би требало да је правилно рижски због једначења по звучности, а не верујем да је ово неки изузетак.--Миланче (разговор) 06:40, 20. мај 2011. (CEST)

Треба ришки (као у изразу Ришки залив).

--Sly-ah (разговор) 08:21, 20. мај 2011. (CEST)

Тачка иза године (други пут)

Елем, пошто смо већ одлучили да НЕ СТАВЉАМО тачку иза године у датумима рођења и смрти, кад јој следи простор па црта, мислим да би исто правило онда требало применити и на све спортске чланке типа: Европско првенство у атлетици у дворани 2011. — 60 метара препоне за мушкарце. Ово, наравно, не би требало ручно да се ради (јер их вероватно има пуно, него ако неко може, да направи бота да уклони те тачке из наслова али и из чланака. --Јагода испеци па реци 13:43, 23. мај 2011. (CEST)

Има 579 таквих чланака. FelixBot је кренуо са премештањем (и исправкама у самим чланцима). --филип @ 00:06, 24. мај 2011. (CEST)

Завршено премештање. А што се тиче исправки у чланцима, то боље да уради неко ко ових година врши редовно одржавање чланака (нпр. Бокица). --филип @ 00:32, 24. мај 2011. (CEST)

Супер! Хвала Филипе. --Јагода испеци па реци 22:42, 25. мај 2011. (CEST)

Називи авиона и типова авиона

Само да напоменем да по питању преношења и транскрипције типова авиона влада жешће шаренило и недоследност, па тако имамо Граман F4F вајлдкет, али и F-117 Ноћни јастреб, иако је логично да вајлдкет буде дивља мачка или да Ноћни јастреб буде најтхок (са све малим почетним словима). Даље, имамо Еурофајтер Тајфун, иако је правилно Јурофајтер тајфун или F/A-18 Хорнет, иако би требало (барем по аналогији са Граман F4F вајлдкет) F/A-18 хорнет, итд. Немам намеру да поново улазим у расправе око транскрипције назива и типова авиона (таква расправа је већ вођена и завршена је поразним разултатом за све), него само желим да укажем на проблем који, заправо, никад није разрешен на задовољавајући начин.

--Sly-ah (разговор) 10:06, 28. мај 2011. (CEST)

Године

Године нове ере су написане као обични бројеви - без тачке. Године пре нове ере су написани са тачком па су редни бројеви. Треба/може ли да се преименује 2000 чланака о годинама нове ере да и они имају тачке? -- Bojan  Razgovor  10:11, 29. maj 2011. (CEST)

Da kažem i ovde ono što tebi rekoh: nazivi članaka su nezavisni od rečenice i prema tome, ne vidim potrebu da stoji tačka iza broja godine (kod godina pre nove ere to, ipak, ima smisla). Takođe, sve i da se ispremeštaju te strane, šta bi bilo sa člancima o brojevima? Da li bi oni došli na mesto sadašnjih članaka o godinama (što je loša ideja, jer mnogi linkovi vezani za godine vode ka člancima bez tačke) ili se ne bi dirali? --filip @ 11:24, 29. maj 2011. (CEST)

Clanke o brojevima ne bih ni dirao, a i ne znam sta ce nam. -- Bojan  Razgovor  13:23, 29. maj 2011. (CEST)

Ja bih samo da dodam da s pravopisne tacke gledista, treba da stoji tacka (nema veze sto se radi o naslovu, tj. nije u recenici). Ako se naprave samo preusmerenja, ostalo bi sve isto, zar ne? Mislim, ne bi se nista poremetilo, jer bi iz clanaka brojevi bez tacki vodili na preusmerenje ka brojevima sa tackama... --Jagoda ispeci pa reci 13:02, 29. maj 2011. (CEST)

PS:A takodje vidim da su clanci o brojevima ispisani slovima... sto...--Jagoda ispeci pa reci 13:05, 29. maj 2011. (CEST)

---

Podržao bih ovaj predlog pod uslovom da 2011 i dalje preusmjerava na 2011. (i još, da se ništa ne mijenja u samom načinu uređivanja). Npr.

Ovo ne — ...у издању [[1998.|1998]], [[1999.]] и [[2000.]] године...

Ovo da — ...у издању [[1998]], [[1999]]. и [[2000]]. године...

Mislim da je besmisleno stavljati tačke u okviru hiperveze, bilo da se radi o brojevima, bilo o riječi. Ovakva praksa naslovljavanja godina sa tačkom je recimo savršena za hrvatsku vikipediju (kod njih poslije broja svagdje ima tačka), ali ne i za našu.

Ukratko rečeno, podržao bih predlog kada bi na preusmjerenje bilo vezano znatno više članaka, nego za sam naslov (ne podržavam tačke unutar hiperveze). Dakle, slažem se s promjenom naslova, ali čisto radi estetike. :) --Željko Todorović (razgovor) 14:18, 29. maj 2011. (CEST) s. r.

Kako, Željko, radi estetike, kad je s tačkom jedino pravopisno pravilno? Ja imam utisak da, ako se naprave preusmerenja od sadašnjih članaka bez tačke, da se neće ništa promeniti. --Jagoda ispeci pa reci 15:16, 29. maj 2011. (CEST)

en:Dominique Strauss-Kahn

Šta je od ovoga ispravno?

1. Dominik Stros-Kan
2. Dominik Stros Kan
3. Dominik Štros-Kan
4. Dominik Štros Kan

Mediji su po ovom pitanju podijeljeni.--V i k i v i n dbla bla 23:33, 29. maj 2011. (CEST)

1. --Aleks (razgovor) 23:35, 29. maj 2011. (CEST)

Zahvaljujem.--V i k i v i n dbla bla 23:38, 29. maj 2011. (CEST)

Sudeći prema IPA zapisu na engl. njiki, br. 1 je ispravno -- [dɔminik stʁos kan]. Crtica ostaje, prema pravilu za prenošenje fr. imena. Crtica se uklanja samo u geografskim imenima. U ličnim ostaje. --Jagoda ispeci pa reci 23:40, 29. maj 2011. (CEST)

A rođen je u mjestu simpatičnog naziva Neuilly-sur-Seine, može li pomoć oko transkripcije?--V i k i v i n dbla bla 00:48, 30. maj 2011. (CEST)

Neji sir Sen. Ali čekaj nekog iskusnijeg da ti potvrdi.--Sič (Cosa dici?) 02:29, 30. maj 2011. (CEST)

I ja bih rekla da je Neji sir Sen. A i prema ovom spisku, koji je vidim, Slaja takođe gledao, isto piše. --Jagoda ispeci pa reci 10:34, 30. maj 2011. (CEST)

Zar ne rekosmo kod nemačkih gradova da se ovakva imena prevode pa treba Neji na Seni? Nikola (razgovor) 11:19, 30. maj 2011. (CEST)

Ne bih znala reći. Na onoj str. čiji sam link dala, vidim da ima uglavnom to sa sir.... Meni lično se više dopada (i logičnije mi je) da bude "na Seni", kao Stratford na Ajvonu", ali nisam sigurna kako bi trebalo da se postupi.--Jagoda ispeci pa reci 12:37, 30. maj 2011. (CEST)

Kod nemačkih pojmova kod nas dominiraju članci tipa Ašau am In. Ali možda jeste logičnije da se prevede deo naziva.--Sič (Cosa dici?) 13:04, 30. maj 2011. (CEST)

Pogledacu ja u P10 kad dodjem kuci, da vidim ima li sta o tome. Meni je logicnije da bude prevedeno, analogno sa, kao sto vec rekoh, Stratfordom na Ajvonu ili Frankfurtom na Majni ili Rajni (znam da ima nesto i na Rajni, al se ne secam sta )... Naravno, ako neko ima P10 i moze sad da pogleda, bilo bi super...--Jagoda ispeci pa reci 14:58, 30. maj 2011. (CEST)

Tražila sam ovo u novom P10, ali nisam našla ništa eksplicitno. Možda bismo mogli da se sami dogovorimoo oko toga kako ćemo da tretiramo takve gradove... --Jagoda ispeci pa reci 14:03, 31. maj 2011. (CEST)

---

Povodom njem. mjesta sa "auf", "am", "an", "neben", "unter" i slično, pogledajte diskusiju koja je nastala za vrijeme rada na masovnom unosu njem. mjesta. Možda tamo iznesene stavovi, ideje i rješenja budu od pomoći. Poz, --Kašter (razgovor) 15:13, 31. maj 2011. (CEST)

Prezime i djevojačko prezime

Jel po novom Pravopisu između dva prezimena ne ide crtica? --Željko Todorović (razgovor) 13:57, 31. maj 2011. (CEST) s. r.

Nikad nije ni išla, ukoliko oba prezimena nisu bila zapravo jedno, kao npr. Hadži-Petrović. Devojačko prezime, ako ga žena zadržava, ide bez crtice, i po redosledu koji je ona odabrala a sud potvrdio. --Jagoda ispeci pa reci 14:02, 31. maj 2011. (CEST)

• Po novom pravopisu ne ide, po starom je moglo i sa crticom. --Đorđe Stakić (r) 14:58, 31. maj 2011. (CEST)