Episkop niški Viktor
| Viktor (Čolaković) | |
|---|---|
 | |
| Lični podaci | |
| Datum rođenja | 1797. |
| Mesto rođenja | Kalofer, Osmansko carstvo |
| Datum smrti | 31. maj 1888. (90/91 god.) |
| Mesto smrti | Beograd, Kraljevina Srbija |
| episkop niški | |
| Godine | 1878—1883 |
| Naslednik | Nestor Popović |
Viktor (svetovno Vukolo Čolakov; 1797 — 31. maj 1888) je bio poslednji mitropolit niški bugarskog egzarhata (1872—1878), a prvi episkop niški SPC nakon srpskog novovekovnog oslobođenja Niša (1878—1883).
Biografija[uredi | uredi izvor]
Bugarskog je porekla,[1][2] rođen u varoši Kalofer 1797. godine, tadašnja Rumelija u sklopu Osmanskog carstva, danas Bugarska. Po drugom, bugarskom izvoru rođen je izgleda nešto kasnije, 1804. godine.
Viktor Čolaković zamonašio se u manastiru Hilandaru i odatle postavljen 1835. godine za predstavnika hilandarskog metoha u Nišu. U Hilandaru je prethodno postao arhimandrit, jedan od najspremnijih monaha.[3] Taksidiot je grčki izraz za monaha-duhovnika koji u manastirskom metohu ubira "na taksid", priloge za manastir. Sa mesta taksidiota u Nišu, na kojem je proveo skoro 35 godina) izabran je za arhijereja niškog i hirotonisan maja 1872. godine, u Carigradu. Hirotonisali su ga mitropolit trnovski Ilarion, episkop plovdivski Panaret i episkop samokovski Dositej. Karijeru je započeo u okvirima Vaseljenske patrijaršije, da bi nastavio kao egzarhijski bugarski mitropolit. Na kraju se našao kao arhijerej u okrilju autokefalne pravoslavne srpske crkve u kneževini Srbiji.
Egzarhijske vlasti su bile sumnjičave prema njemu zbog više propusta, među kojima je i saradnja sa Srbima.[4] Iako je prilikom izbora u Sveti Sinod 1874. godine dobio samo jedan glas, on će ipak kasnije postati član Sinoda, ali neće ići u Carigrad. Međutim 1875. godine od strane bugarskog Sinoda je za njega napisano: "da je nepokoran, neposlušan i grub, i da zato ne bi bilo loše da se ukloni iz (niške) eparhije, čak i uz pomoć vlade".[5] Vladika Viktor je ostao tokom svih lomova i promena postojani Hilandarac veran isključivo pravoslavnim kanonima.
U ime sveštenstva i naroda 18. januara 1878. proglasio je sjedinjenje sa Srpskom pravoslavnom crkvom i o tome obavestio mitropolita srpskog Mihaila. To je bilo posle oslobođenja Niša tokom Drugog srpsko-turskog rata i prisajedinjenja niškog, pirotskog, vranjskog i topličkog okruga Srbiji. Njegova odluka je prihvaćena i mitropolit Viktor je 1. februara 1879. ukazom postavljen za episkopa niškog u sastavu Beogradske mitropolije.
Ukazom knjaza Milana od 18. januara 1878, Čolaković je odlikovan Takovskim krstom III stepena zbog zasluga za nezavisnost i oslobođenje[6]. Bio je episkop u Nišu predsednik mesnog pododbora Crvenog krsta.
Ostao je veran mitropolitu Mihailu i posle njegovog smenjivanja, razrešen je dužnosti arhijereja (episkopa) 1. aprila 1883. godine, jer nije priznao Zakon o taksama koji se takođe ticao crkve i klira[7]; a potom je prebačen u manastir Petkovica u šabačkoj eparhiji. Manastiru Hilandaru je zaveštao 4.000 dukata, a ostali imetak ostavio za dobrotvorne i prosvetne svrhe. Umro je u Beogradu 1888. godine i sahranjen u crkvi svetog Marka u Beogradu.
Bio je počasni član Srpskog učenog društva od 27. februara 1883. godine.
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^
[...] Bugari [...] su [...] počeli postavljati na stolice eparhija nekadašnje pećke patrijaršije Bugare. Za niškog mitropolita postavljen je Viktor Čolaković Hilandarac [...].
- ^
Vladika niški deda Viktor Čolaković, iako Bugarin, nije želeo da nasilno da se bori za Egzarhiju. Čini se da on uopšte nije ni bio za nju, jer će kasnije [...] odbaciti svoju egzarhijsku titulu mitropolita i kao episkop pristati uz Srpsku mitropoliju [...].
— Eparhija niška, autor Dalibor Midić: NIŠKI PROTA PETAR IKONOMOVIĆ NIŠKI PROTA PETAR IKONOMOVIĆ - ^ Nedeljko Radosavljević: "Šest portreta pravoslavnih mitropolita 1766-1891. godine", Beograd 2009.
- ^ Nedeljko Radosavljević, navedeno delo
- ^ "Zapisnik sa zasedanja Svetog Sinoda od 26. avgusta 1875. godine", iz Protokola na Sveti Sinod...
- ^ Srpske novine, br. 144, od subote 1. jula 1878., naslovna strana.
- ^ iguman Filaret Petrović, Niš sa svojom prošloću, Niš 1892. - pp. 14
Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]
- Biografija na sajtu manastira Lepavine (jezik: srpski)
- Biografija na sajtu grada Niša (jezik: srpski)
- Biografija na sajtu SANU (jezik: srpski) (jezik: engleski)
