Vladimir Micov
| Vladimir Micov | |||
|---|---|---|---|
.jpg) Micov kao igrač Olimpije iz Milana (2017) | |||
| Lični podaci | |||
| Puno ime | Vladimir Micov | ||
| Datum rođenja | 16. april 1985. | ||
| Mesto rođenja | Beograd, SFRJ | ||
| Državljanstvo |
 Srbija | ||
| Visina | 2,01 m | ||
| Informacije o karijeri | |||
| NBA draft | 2007. / nije izabran | ||
| Pro karijera | 2001—2022 | ||
| Pozicija | bek / krilo | ||
| Seniorska karijera | |||
| Godine | Klub | ||
| 2001—2002 2002—2003 2003—2004 2004—2005 2005—2009 2007 2009 2009 2010—2012 2012—2014 2014—2017 2017—2021 2021—2022 |
Beopetrol Crvena zvezda OKK Beograd Lavovi 063 Budućnost → Partizan Panionios Kaha Laboral Kantu CSKA Moskva Galatasaraj Olimpija Milano Budućnost | ||
| Reprezentativna karijera | |||
|
Srbija | |||
Vladimir Micov (Beograd, 16. april 1985) bivši je srpski košarkaš. Igrao je na pozicijama beka i krila.
Klupska karijera[uredi | uredi izvor]
Micov je ponikao u ekipi Beopetrola, da bi u leto 2002. potpisao ugovor sa Crvenom zvezdom.[1] Ipak, za crveno-bele nije odigrao nijedan zvanični meč, pa je karijeru nastavio u ekipi OKK Beograda a potom je nastupao za Lavove.[2]
U julu 2005. je potpisao četvorogodišnji ugovor sa ekipom Budućnosti iz Podgorice.[3] Sa podgoričkim klubom je osvojio jednu titulu crnogorskog prvaka i tri kupa. Tokom 2007. je bio pozajmljen tri meseca Partizanu i sa njima je osvojio prvenstvo Srbije.[4]
U martu 2009. je napustio Budućnost i potpisao ugovor sa Panioniosom do kraja sezone.[5] U septembru 2009. je potpisao ugovor sa ekipom Kaha Laborala.[6] Ipak, već 30. decembra iste godine napušta Laboral i potpisuje ugovor sa italijanskim Kantuom.[7]
U junu 2012. je potpisao jednogodišnji ugovor sa moskovskim CSKA.[8] U sezoni 2012/13. sa ekipom CSKA je osvojio rusko prvenstvo i VTB ligu. U junu 2013. je produžio ugovor na još jednu sezonu,[9] u kojoj je CSKA ponovo osvojio VTB ligu.
U julu 2014. je potpisao ugovor sa Galatasarajem.[10] Sa turskim klubom je osvojio Evrokup u sezoni 2015/16.[11] Takođe je u ovoj sezoni uvršten u idealni tim Evrokupa.[12]
U julu 2017. je potpisao ugovor sa Olimpijom iz Milana.[13] Proveo je naredne četiri sezone u ekipi Olimpije i tokom tog perioda je osvojio jednu titulu prvaka Italije, dok je tri puta bio osvajač Superkupa a jednom Kupa. U sezoni 2020/21. sa ekipom iz Milana je stigao do fajnal fora Evrolige, prvog nakon 29 godina čekanja.[14]
U julu 2021. se vratio u podgoričku Budućnost.[15] Proveo je takmičarsku 2021/22. u ekipi Budućnosti, osvojio je crnogorsko prvenstvo i Kup, nakon čega je završio igračku karijeru.[16]
Reprezentacija[uredi | uredi izvor]
Kao član reprezentacije SR Jugoslavije do 16 godina, osvojio je zlatnu medalju na Evropskom prvenstvu 2001. u Rigi. Sa reprezentacijom SCG do 20 godina, osvojio je bronzanu medalju na Evropskom prvenstvu 2005. u Čehovu.
Micov je prvi put zaigrao za seniorsku reprezentaciju Srbije tokom pripremnog perioda za Svetsko prvenstvo 2014. Ipak, šest dana pre početka prvenstva, na prijateljskoj utakmici sa Novim Zelandom, došao je u sukob sa selektorom Sašom Đorđevićem, nakon čega je odstranjen iz nacionalnog tima.[17] Selektor je izjavio da je Micov završio reprezentativnu karijeru,[18] dok je Micov izjavio da poštuje odluku selektora i da ne želi da dalje ulazi u polemisanje sa njim.[19]
Uspesi[uredi | uredi izvor]
Klupski[uredi | uredi izvor]
- Partizan:
- Prvenstvo Srbije (1): 2006/07.
- Budućnost:
- Prvenstvo Crne Gore (2): 2007/08, 2021/22.
- Kup Crne Gore (4): 2007, 2008, 2009, 2022.
- CSKA Moskva:
- Prvenstvo Rusije (1): 2012/13.
- VTB junajted liga (2): 2012/13, 2013/14.
- Olimpija Milano:
- Prvenstvo Italije (1): 2017/18.
- Kup Italije (1): 2021.
- Superkup Italije (3): 2017, 2018, 2020.
Reprezentativni[uredi | uredi izvor]
Pojedinačni[uredi | uredi izvor]
- Idealni tim Evrokupa — prva postava (1): 2015/16.
- Najkorisniji igrač Superkupa Italije (1): 2018.
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ „Šilobad, Jeretin i Micov u Crvenoj zvezdi”. b92.net. 5. 7. 2002. Pristupljeno 21. 4. 2014.
- ^ „Micov: Dejo me je vratio na put, u Zvezdi sam izgubio godine”. nova.rs. 5. 3. 2020. Pristupljeno 12. 10. 2021.
- ^ „Vladimir Micov prešao u Budućnost”. b92.net. 7. 7. 2005. Pristupljeno 12. 10. 2021.
- ^ „Micov:Nezaboravno iskustvo u Partizanu”. mondo.rs. 17. 10. 2012. Pristupljeno 21. 4. 2014.
- ^ „Micov potpisao za Panionios”. srbijasport.com. 27. 3. 2009. Arhivirano iz originala 23. 04. 2014. g. Pristupljeno 21. 4. 2014.
- ^ „Micov potpisao za Kaha Laboral”. sportal.rs. 11. 9. 2009. Arhivirano iz originala 22. 04. 2014. g. Pristupljeno 21. 4. 2014.
- ^ „Vladimir Micov prešao u Kantu”. b92.net. 30. 12. 2009. Pristupljeno 21. 4. 2014.
- ^ „Micov potpisao ugovor sa CSKA”. kosarka24.com. 30. 6. 2012. Arhivirano iz originala 23. 04. 2014. g. Pristupljeno 21. 4. 2014.
- ^ „Micov ostaje u CSKA”. novosti.rs. 11. 6. 2013. Pristupljeno 21. 4. 2014.
- ^ „Micov i zvanično novi igrač Galatasaraja, ugovor vredan 1,6 miliona evra”. zurnal.rs. 14. 7. 2014. Pristupljeno 14. 8. 2014.
- ^ „MICOV U ELITI: Galatasaraj osvojio Evrokup i plasirao se u Evroligu!”. zurnal.rs. 27. 4. 2016. Pristupljeno 12. 10. 2021.
- ^ „Micov u idealnoj petorci Evrokupa”. mvp.rs. 15. 4. 2016. Pristupljeno 12. 10. 2021.
- ^ „Ozvaničeno: Vladimir Micov ima novi klub”. hotsport.rs. 10. 7. 2017. Pristupljeno 12. 10. 2021.
- ^ „Zauvek zahvalni: Vladimir Micov napustio Olimpiju iz Milana”. mozzartsport.com. 26. 6. 2021. Pristupljeno 12. 10. 2021.
- ^ „Vladimir Micov u Budućnosti”. zurnal.rs. 16. 7. 2021. Pristupljeno 12. 10. 2021.
- ^ „Kraj šampionske karijere Vladimira Micova: Nakon dve decenije iz igre izlazim ispunjen i zadovoljan”. mozzartsport.com. 10. 7. 2022. Pristupljeno 10. 7. 2022.
- ^ „Đorđević izbacio Micova sa utakmice!”. sportske.net. 24. 8. 2014. Pristupljeno 25. 8. 2014.
- ^ „Đorđević o Micovu: Njegova kratka reprezentativna karijera je završena”. novosti.rs. 24. 8. 2014. Pristupljeno 25. 8. 2014.
- ^ „Micov: Nisam bacio peškir, ni rekao ružnu reč!”. mondo.rs. 24. 8. 2014. Pristupljeno 25. 8. 2014.
Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]
- Vladimir Micov na sajtu ABA lige
- Profil na sajtu Evrolige
