Кошаркашка репрезентација Србије

Из Википедије, слободне енциклопедије
Ако сте тражили чланак о југословенској кошаркашкој репрезентацији (1936—1991), погледајте чланак Кошаркашка репрезентација Југославије.
Србија Србија
Srbija
Basketball Federation of Serbia logo.svg.png
ФИБА рангирање 7.
Приступила ФИБИ 1992.
ФИБА зона ФИБА Европа
Национални савез Кошаркашки савез Србије
Тренер Александар Ђорђевић
Надимак(ци) Орлови, Плави
Олимпијске игре
Учешће 3
Медаље 1
Med 2.png Сребро: 1996.
Светско првенство
Учешће 5
Медаље 3
Med 1.png Злато: 1998, 2002.
Med 2.png Сребро: 2014.
Евробаскет
Учешће 10
Медаље 5
Med 1.png Злато: 1995, 1997, 2001.
Med 2.png Сребро: 2009.
Med 3.png Бронза: 1999.

Кошаркашка репрезентација Србије представља Републику Србију на међународним кошаркашким такмичењима. Њено административно тело је кошаркашки савез Србије са седиштем у Београду. На међународној сцени, Србија је дебитовала у оквиру репрезентације Краљевине Југославије приступајући ФИБИ 1936. године. Након распада СФР Југославије почетком 1990-их, њен тадашњи савез је аутоматски престао са радом. Непосредно затим године 1992, преостале републике Србија и Црна Гора су приступиле ФИБИ под именом СР Југославија да би Србија након расформирања поменуте заједнице постала директни наследник те репрезентације. ФИБА приписује резултате СР Југославије и Србије и Црне Горе Србији али не и претходне резултате које сматра засебним[1][2]

Од 1995. године када јој је враћено право да учествује на међународним такмичењима, Србија (као део заједнице или самостална) бележи одличне резултате. Исте године је постала првак Европе победивши Литванију у финалу. Годину дана касније је освојила сребрну медаљу на Олимпијским играма у Атланти након пораза од репрезентације домаћина. Године 1997, поновила је успех из 1995, овог пута победом над Италијом. На свом првом Светском првенству одржаном у Грчкој 1998, репрезентација је потврдила своју доминацију и на светском нивоу освојивши злато. Након освојене бронзе 1999. у Француској, неочекивано је заустављена у четвртфиналу Олимпијских игара у Сиднеју наредне године. Након смене генерација, репрезентација се експресно вратила на старе стазе успеха освојивши по златну европску и светску медаљу једну за другом (2001—2002). Тај период остаће упамћен по победи у четвртфиналу на Светском првенству у Индијанаполису над репрезентацијом Сједињених Америчких Држава. Од тог првенства, шест узастопних година репрезентација није успевала да се домогне ни једне медаље. Године 2009, освојена је прва европска медаља и то сребрна под данашњим именом. Наредне године Србија је заузела четврто место на Светском првенству у Турској. Након три године без значајнијег успеха, репрезентација Србије је 2014. освојила сребрну медаљу на Светском купу у Шпанији.

Кошаркашка репрезентација Србије тренутно заузима седмо место на ФИБИ-ној светској ранг листи.[3] Од средине 2002. године до пред крај 2006. била је на првом месту. Шест пута је проглашавана за најбољу мушку екипу године од стране Олимпијског комитета, у периоду од 1995. до 1998, 2002. и 2014. године.

Историја[уреди]

Оснивање и одложени повратак на међународну сцену (1992—1995)[уреди]

Селектор Душан Ивковић. Водио је репрезентације СФРЈ и СРЈ (1988-1996) и Србије (2008—2013).

Убрзо после званичног распада СФР Југославије, створена је заједница између преосталих република, Србије и Црне Горе, названа Савезном Републиком Југославијом. Овој земљи су непосредно затим уведене санкције од стране Уједињених нација које су онемогућиле новостворену кошаркашку репрезентацију да учествује на Европском првенству 1993. године у Немачкој и на Светском шампионату наредне године одржаном у Канади. Занимљиво, првобитни домаћин Светског првенства 1994. био је Београд али услед поменутих санкција одузето му је право организатора.

Године 1995, Југославији је дозвољено да учествује на међународним такмичењима. Међутим, наредни турнир био је Евробаскет у Грчкој планиран да се одржи исте године за који Југославија није имала претходно прилику да обезбеди себи учешће. Свих дванаест учесница турнира било је познато. Ипак, ФИБА проширује број екипа на четрнаест организујући специјални квалификациони турнир у Бугарској почетком јуна 1995. за још две селекције уочи самог првенства. И поред одсутности од неколико година, Југославија је била апсолутни фаворит. На њеном челу је био последњи селектор СФР Југославије, Душан Ивковић. У тим квалификација учествовале су још Турска, Естонија, Босна и Херцеговина и домаћин Бугарска. И управо против Бугарске Југославија је започела турнир коју је уз доста напора савладала тек након продужетака. Растерећена почетног притиска лако се суочила са наредним ривалима, Естонијом и Турском. Утакмица са Босном и Херцеговином регистрована је службеним резултатом 20:0 за Југославију услед одбијања противничке репрезентације да одигра меч. Коначно, Југославија одлази на првенство Европе након четири године заједно са Турском. Изабраници селектора Ивковића били су: Бодирога, Даниловић, Обрадовић, Сретеновић, Паспаљ, Берић, Ђорђевић, Ребрача, Дивац, Савић, Томашевић и Котуровић. Према мишљењу многих то првенство било је једно од најнеизвеснијих јер су све селекције наступале у најјачим саставима.

Прву утакмицу на првенству Југославија је играла са домаћином Грчком пред око петнаест хиљада навијача. У веома напетој и узбудљивој утакмици, сличној оној са Бугарском из квалификација, Југославија је победила (84:80) што домаћи навијачи нису могли да прихвате те су до краја турнира навијали за све наредне противнике југословенске репрезентације. Наредна два кола у групи против Литваније (70:61) и Италије (87:74), играчи Душана Ивковића много лакше су решили у своју корист оправдајући почетна очекивања јавности. Тиме су обезбедили себи прво место у групи што су само потврдили мечевима против Шведске (85:58), Израела (72:59) и актуелног првака Немачке (92:79).

У четвртфиналу Југославија је истим темпом наставила избацивши Француску (104:86). Захваљујући тој победи резервисана је карта за Олимпијске игре наредне године у Атланти. Оно што је у том тренутку било значајније јесте заказани поновни дуел између Југославије и Грчке у полуфиналу. Утакмицу је обележила негативна атмосфера седамнаест хиљада домаћих навијача уперена према југословенским кошаркашима. За разлику од премијерног дуела, Југославија је држала ствари под контролом упркос притисцима на судије и свела противника на само 52 поена (60:52). Понашање публике „преузели“ су новинари на конференцији после меча вербално нападајући тренера Ивковића оптужбама и непристојним питањима. Како год, у финале су отишле Југославија и Литванија која је неочекивана победила Хрватску.

Историјско финале Евробаскета 1995. године, једно од најчувенијих свих времена, обележено је дешавањима како на терену тако и ван њега. Утакмицу су обележиле варнице између играча, громогласно навијање грчких навијача присталица Литваније, четрдесет и један поен Александра Ђорђевића, закуцавање Предрага Даниловића преко Арвидаса Сабониса и одбијање литванских играча да се врате у игру. Наиме, незадовољни суђењем, репрезентативци Литваније у 38. минуту предвођени Марчулијонисем изашли су са терена не желећи више да играју. Упркос вођству, југословенски играчи су пришли Литванцима и наговарали их да наставе утакмицу. Напослетку, утакмица се привела крају а Југославија је освојила првенство Европе (96:90). Печат свим скандалима дали су трећепласирани кошаркаши Хрватске који су отишли са подијума чим су Југословени позвани да приме медаље и одслушају своју химну. По повратку у Југославију, кошаркаше је дочекало више од сто хиљада људи како би заједно прославили сјајни повратак на међународну сцену. Дочек испред Народне скупштине организован 3. јула постао је касније традиционални начин прослављања свих значајних спортских успеха у Југославији и Србији.

Олимпијске игре и ново европско злато (1996—1997)[уреди]

Освојеним Евробаскетом из 1995, СР Југославија је аутоматски изборила своје дебитантско учешће на Олимпијским играма у Атланти следеће године. Након забране учешћа на Играма у Барселони 1992. и пропале прилике да се сударе амерички и комплетни југословенски дрим-тимови, створила се могућност да се тај дерби коначно одигра иако је Југославија ускраћена за играче бивших република.

Након седам година веома успешног вођења репрезентације од стране Душана Ивковића, на кормило долази његов дотадашњи помоћни тренер, Жељко Обрадовић. Са очуваним костуром екипе уз пар новитета попут Берића и Топића који су одменили Сретеновића и Котуровића, кошаркаши одлазе са осталим спортистима из Југославије решени да се коначно нађу са Американцима. Прваци Европе сврстани су у другу групу заједно са Аустралијом, Грчком, Бразилом, Порториком и Јужном Корејом. Грци, сада већ редовне муштерије Југословена, изгубили су у првом колу (63:71). Два дана касније, Обрадовићеви изабраници су без проблема савладали Аустралију (91:68) а затим у истом маниру Јужну Кореју (118:65) и Бразил (101:82). Уочи елиминационе фазе, савладан је и Порторико који је пружио солидан отпор (97:86).

Као што се тадашња јавност надала, елиминациони костур је испао такав да Југославија и Сједињене Државе се могу наћи искључиво у финалу. Са великим ишчекивањем њиховог међусобног сусрета, обе екипе су похитале глатко до финала. У четвртфиналу разбијена је репрезентације Кине са 128 поена у њеном кошу (128:61). У полуфиналу су се нашли прошлогодишњи финалисти Евробаскета и као тада победила је Југославија (66:58). На другој страни Американци са својим другим по реду дрим-тимом заказали су толико очекивани дуел.

Са једне стране Дивац, Паспаљ, Даниловић, Бодирога и Ђорђевић а са друге стране Шекил О Нил, Карл Малоун, Чарлс Баркли, Скоти Пипен и Џон Стоктон напокон су удовољили јавности како би дали коначан одговор на питање ко је најбољи на свету. Неизвесност је трајала до средине другог полувремена кад Американци потпомогнути контроверзним судијским одлукама одлепљују се од Југословена, подижу разлику и стављају тачку на утакмицу (69:95). Овим првим и за сада једино сребром и олимпијском медаљом, Југословени су најавили поход на још једну европску титулу наредне године.

Године 1997, актуелни европски шампиони смештени су у групу Ц уз Италију, Пољску и Летонију. Иако без Дивца у строју, репрезентација је и даље важила за првог фаворита. Поред очекиваних победа против Пољске (104:76) и Летоније (108:89) догодио се пораз од Италије предвођене Грегором Фућком (74:69) који су тиме запретили Ђорђевићу и саиграче на њиховом путу до одбране титуле. С обзиром да је измењен систем такмичења, прве три екипе из ове групе оформиле су заједничку нову групу са екипама из групе Д: Шпанијом, Хрватском и Немачком.

Након глатке победе над Немачком (88:73) уследио је дуго очекивани дуел са сада бившим сународницима, први након распада земље. Утакмицу су обележили нервозна игра репрезентације Југославије и вођство хрватске селекције до пред сам крај меча од један поен разлике (61:62). У том тренутку лопту прима Александар Ђорђевић на почетку терена и трчи према противничком кошу да би постигао тројку која је решила питање победника за 64:62. На скоро исти начин је то учинио као 1992. године у Истанбулу када је донео титулу првака Европе Партизану против Хувентуда. После тог меча, савладана је Шпанија са девет поена разлике (79:70). У елиминационој фази редовни противници Литванија (75:60) и Грчка (88:80) су побеђене веома лако. У финалу је чекала Италија, тим који је указао на своју добру игру већ на почетку турнира. Прилика за освету тог јединог пораза на првенству је паметно искоришћена, супарник сведен на само 49 поена је морао положити оружје и признати надмоћ екипе која други пут узастопно постаје првак Старог континента.

Поход на светски трон и смена генерација (1998—2000)[уреди]

Дејан Бодирога, репрезентативац (1995—2005). Најкориснији играч Светског првенства у Грчкој 1998. и члан идеалне петорке.

Сада већ доказана суперсила, Југославија се након три године враћа у Грчку како би званично доказала своју снагу на светском нивоу. Ослабљена одсуством Даниловића кога је заменио млади али већ доказани играч Владо Шћепановић, екипа се експресно пласирала у наредну фазу. Треба напоменити да је Ђорђевић био у тиму али повређен све до четвртфинала. У премијерном колу савладан је Порторико (80:66). Дан касније уз доста неизвесности тек након продужетка поражена је и Русија (74:82). Пред пресељење у нову групу, демолирана је репрезентација Јапана (99:54).

Како је завршила прву фазу, Југославија је тако наставила другу против Канаде (95:55). Наредни меч нови противник, Италија, искористила је да се освети за пораз на Евробаскету прошле године што срећом није се теже одразило на циљеве актуелног европског шампиона. Пред четвртфинале, Грчкој је нанесен још један пораз пред њеним навијачима (70:56).

У четвртфиналу је чекала репрезентација Аргентина која је тих година била у успону са генерацијом младих и талентованих играча. У мечу пуном преокрета главни играч по свом уласку на терен био је тек опорављени Ђорђевић који је серијом кошева обезбедио пласман у полуфинале опет против Грчке. Грци решени да узврате за силне поразе пред својом публиком од стране Југословена, успели су да парирају противнику, изборе продужетке и чак буду у позицији да победе. Међутим ни овог пута се то није десило (78:73), Југославија одлази у финале и још једном на Русију која је избацила екипу Сједињених Држава. У тесном финалу са мало кошева, главну улогу је одиграо Жељко Ребрача који је у кључним тренуцима меча дао поене који су се испоставили касније победоносни а затим да блокира играча Русије у намери да преокрене. Тако, актуелни прваци Европе и олимпијски вицешампиони, постали су светски прваци на свом првом учешћу са скором 8-1. Играчем првенства проглашен је Дејан Бодирога који се са Ребрачом нашао у идеалној петорци. Ово првенство иако не планирано испало је опроштајно за Александра Ђорђевића у националном дресу.

Године 1999, непосредно после бомбардовања СР Југославије, њена кошаркашка репрезентација одлази на Евробаскет у Француској. У екипу су се вратили Даниловић и Дивац а њима су се придружили дебитанти са грчким пасошима Милан Гуровић и Предраг Стојаковић. Као по очекиваном, са скором од 3-0, отишло се у наредну фазу. Редом су побеђене Израел (81:61), Македонија (83:68) и домаћин Француска (63:52).

У другој фази се наставило истим темпом против Словеније (71:66) и Шпаније (77:63) све до неочекивано лаког пораза од Русије (76:68). Упркос том поразу, у четвртфинале се отишло са првог места. У четвртфиналу без проблема савладана је Немачка (78:68). На походу ка трећем устастопном злату Југославију је зауставила Италија која је узвратила за пораз из 1997. На крају, Југословени су се морали задовољити бронзом против поново Француза (74:62) и тако су наставили низ медаља.

У новом миленијуму репрезентација Југославије одлази на Олимпијске игре у Сиднеју надајући се још једној медаљи. По мало изненађујуће делује што је у групи завршила као друга и то иза Канаде од које је изгубила пред четвртфинале (75:83). Пре тога надигране су Русија (66:60), Аустралија (80:66), Ангола (73:64) и Шпанија (65:78). У четвртфиналу наишла је Литванија. Југословени који су у мислима имали Американце у полуфиналу веома лако су савладани (76:63). Првенство су завршили на шестом месту после пораза и од Италије (69:59). Све ово је послужило као повод селектору Обрадовићу за оставку, затим и неким играчима да се опросте од државног дреса међум којим и Даниловићу. На чело тима долази Светислав Пешић са циљем да реновира састав и врати Југославије међу освајаче медаља.

Европско и светско злато (2001—2002)[уреди]

Дивац и Стојаковић, двојац из Сакраменто Кингса.

Иако две године без златне медаље СР Југославија, на челу са Пешићем који је дао значајну улогу играчима као што су Стојаковић, Гуровић и Јарић, важила је за једног од фаворита. Капитен екипе је остао Бодирога а позвани су и играчи из домаће лиге попут Веселина Петровића и Дејана Милојевића уз Ракочевића који је од раније репрезентативац.

Групну фазу Југославија је завршила на првом месту без икаквих проблема. Прво је побеђена Хрватска (66:80) а затим Естонија (113:58) и Немачка (86:73). У четвртфиналу је савладана Летонија (114:78) а први прави тест је требао да буде меч са Шпанијом у полуфиналу. Међутим, распуцани Стојаковић није дозволио Шпанцима да приђу те су Гасол и његови саиграчи заустављени (78:65). У финалу, Југославија је играла са домаћом Турском коју је пратила огромна подршка са трибина. Како год, Турцима то није помогло а Југославија је постала првак Европе трећи пут у четири учешћа (78:69). Према мишљењима многих кошаркашких критичара, ова репрезентација Југославије била је једна од најдоминантнијих на неком првенству. Стојаковић је проглашен за најкориснијег играча првенства.

Наредне године организовано је Светско првенство у Индијанаполису. Југославија иако доста измењеног састава у односу на прошло првенство била је бранилац титуле и један од претендената за медаљу. Одбрану трона највише је угрожавала селекција Сједињених Америчких Држава која се први пут појавила на неком Светском првенству сачињена од НБА играча. После седам година екипи се придружио Дејан Котуровић а први пут дрес Југославије облаче Чабаркапа, Вујанић и Радмановић. Вероватно најзначајнији догађај је повратак Дивца који би у сарадњи са саиграчем из Сакраменто Кингса Стојаковићем допринео евентуалној победи над Сједињеним Државама.

После почетне врло лаке победе над Анголом (113:63) уследио је неочекивани пораз од Шпаније који је у том тренутку помрсио рачуне Југословенима (71:69). У дуелу са Канадом Југославија је тражила пролаз што је на крају успела (87:71). У другој фази на самом старту Пешићеви изабраници су тесно изгубили од Порторика (83:85) и још једном довели у питање свој опстанак. Наредна два дана су се поново извукли после мечева са Бразилом (90:69) и Турском (110:78) али су се пласирали у четвртфинале као други и тако заказали дуел са домаћином Сједињеним Државама.

Након шест година поново су играли амерички и европски дрим-тим. Многи су називали тај дуел финалем пре финала. Растерећена притиска, селекција Југославије вођена најискуснијим Дивцем одлично је парирала противнику до полувремена после ког је водила 40:36. У трећој четвртини предност се истопила а Американци као по навици највише поена убацују у том периоду. У последњој деоници у једном тренутку воде 69:59 и практично приводе утакмицу крају. Међутим играч из сенке, Милан Гуровић, серијом тројки најављује сензацију. Резултат је изједначен а тимови наизменично погађају кош. Још једном тројком Гуровић доводи Југославију у вођство од четири поена на шта Андре Милер одговара својом тројком. Касније, серијом слободних бацања Марко Јарић чува вођство. У последњем нападу за продужетке, Американци не успевају да изједначе а Југославија одлази у полуфинале са Новим Зеландом. Подигнути у небо овом победом, играчи Југославије су потценили противника и мучили су се велики део меча. По мало неочекивано, партију каријере пружио је Дејан Котуровић и помогао саиграчима на путу до одбране титуле. У финалу следио је дуел са Аргентином. После добре прве и последње деонице Југословена и добре друге и треће Аргентинаца дошло се до продужетака. У последњој четвртини Југославија је губила осам поена разлике али је Бодирога успео сам да врати резултатски егал. Иако је Дивац имао два бацања за победу, оба је промашио на шта су Аргентинци одговорили контром коју нису искористили (75:75). У продужетку Југославија је одиграла паметније и сталоженије и освојила првенство други пут узастопно. Стојаковић је уврштен у идеалну петорку а зачуђујуће титулу најкориснијег играча добио је Дирк Новицки из Немачке.

Сушне године (2003—2008)[уреди]

Године 2003. сем што је променила име, репрезентација је променила и селектора у виду Душка Вујошевића и неколико играча. Екипа одлази у Шведску постављајући себи основни циљ пласман на Олимпијске игре наредне године и узимање медаље. После разочаравајућег дебија против Русије (80:95) уследила је победа против домаћина (78:68). Последњи меч у групи против Шпаније потврдио је да ствари не иду како треба (67:75) али ова селекција пролази даље. Већ у четвртфиналу претрпљен је тежак пораз од Литванаца (82:98) и преостала је борба за Атину. За разлику од меча у групи, Србија и Црна Гора се осветила Русији за пораз и обезбедила је себи учешће догодине. На доигравању за пето место победила је Грчка са 72:64.

Селекцију поново преузима Обрадовић који за Грчку води играче различитих профила од оних најискуснијих до играча који тек дебитују. Због одређеног анимозитета не позива Предрага Стојаковића који од тад више никада није заиграо за репрезентацију. Ипак ту су Бодирога, Радмановић, Ракочевић, Шћепановић, Дробњак и други. Како год, на за сада својим последњим Олимпијским играма, репрезентација је изгубила редом од Аргентине (82:83), Новог Зеланда (87:90), Шпаније (68:76) па чак и од Кине (66:67). За утеху добијена је Италија (74:72) а касније и Ангола (85:62) у доигравању за једанаесто место. Следеће године Београд је по трећи пут домаћин Евробаскета. Рачунајући на предност домаћег терена и одзив свих играча селектору Обрадовићу, циљ је било злато. На самом старту Шпанија је лако савладала Србију и Црну Гору (70:89) а поражени се извукао победивши Израел (93:77) и Летонију (82:67). У четвртфиналу наишао је шокантан пораз од Француза (71:74) после ког је Обрадовић дао оставку а многи играчи су се опростили од националног дреса.

Захваљујући специјалној позивници за учешће, Србија и Црна Гора, земља која више није постојала нашла се на Светском првенству 2006. као бранилац титуле. Последњи тренер био је Драган Шакота који није успео да поправи ствари у тиму. Већ на старту брука се догодила против Нигерије (75:82). Затим је Француска одржала час из кошарке (65:61). Да ствари не буду толико лоше, за пролаз су савладани Либан (104:57) и Венецуела (90:65). Сада већ очекивано, изгубљен је меч против Аргентине (79:83). У осмини финала са оваквом игром и то против Шпаније, пораз је био неминован (75:87).

Године 2007, Србија први пут наступа под тим именом. Први тренер самосталне Србије био је Зоран Славнић. Екипу је освежио новитетима попут Теодосића, Стефана Марковића и Новице Величковића. Од искуснијих ту су били Јарић, Миличић и Гуровић. Са полагањем наде јавности у неки нови почетак уследио је вероватно најгори наступ репрезентације од њеног настанка. Све редом порази од Русије (65:73), Грчке (67:68) и Израела (87:83). На крају незавидно последње место на шампионату и припреме за потпуно реновирање састава и штаба.

Повратак култа репрезентације (2008- данашњица)[уреди]

Теодосићев победнички шут против Шпаније са 9 метара преко Хорхеа Гарбахосе за улазак у полуфинале СП у Турској из 2010.

После низа неуспешних година, Србија је дошла у ситуацију да мора кроз квалификације да обезбеди своје учешће на Евробаскет у Пољској 2009. За селектора се бира проверени Душан Ивковић који подмлађује екипу спремајући је за дуже стазе. Са скором 7-1 сада већ озбиљна репрезентација одлази на првенство. Од искуснијих играча играо је Милош Вујанић који је помогао екипи али није отишао за Пољску.

Већ на почетку првенства ова млада селекција доказује потенцијал победивши светског првака Шпанију (66:57). У другом колу нанешен јој је пораз од стране Словеније (69:80). Очекивано, побеђена је Велика Британија (77:59). У другој фази идентичан скор, две победе против Пољске (77:72) и Литваније (89:79) и пораз од Турске (64:69). У четвртфиналу уследио је меч са Русијом и први пласман у полуфинале након осам година (79:68). Меч са Словенијом обележила је одлична партија Милоша Теодосића који је серијом тројки донео продужетак а затим и победу са својих 32 поена (96:92). У финалу Шпанија је узвратила за пораз у групи и освојила титулу (63:85). Тако су играчи Душана Ивковића узели прву медаљу за самосталну Србију.

Добре игре красиле су тим и на Светском првенству у Турској, али је мало среће фалило да се Србија домогне и медаље. Треба поменути да је репрезентација Србије изгубила од Турске у пофиналу након очигледне грешке судија приликом задњег коша Турске репрезентације којим су победили и пласирали се у финале. Теодосић је био члан идеалне петорке првенства.

Следи не баш успешно првенство Европе у Литванији где је Србија испала већ у четвртфиналу од репрезентације Русије. Првенство је означено као неуспешно пре свега због тога што се репрезентација Србије није квалификовала на Олимпијаду у Лондону. На следећем Европском првенству у Словенији је испуњен највећи циљ, а то је квалификација за Светско првенство, али остаје жал да је тим могао више.

Након тога долази до смене селектора, те се уместо Ивковића именује Саша Ђорђевић. Он за свога помоћника поред осталих именује Муту Николића. Са ширег списка објављеног пре припрема за Светско првенсво у Шпанији, одређен број играча отказује што због повреда што због личних разлога. Ипак костур тима је остао непромењен. Иако је у групи репрезентација доживела три пораза од екипа Француске, Бразила и Шпаније, успева да се домогне осмине финала. На првој елиминационој утакмици против Грчке креће одлична игра српске репрезентације. Грчка и Бразил су савладани доста убдељиво уз одличну игру. У полуфиналу их је чекала Француска која је претходно избацила фаворизовану репрезентацију Шпаније. Србија је одлично играла у првом полувремену и стигла до разлике од 18 поена. Међутим у последњој четвртини Француска је предвођена Батумом успела да се приближи али су на крају репрезентативци Србије сигурним извођењем слободних бацања успели да се домогну финала. У финалу их је чекала репрезентација САД која је као током целог првенства демонстрирала врхунску кошарку и веома убедљиво савладала српску селекцију. Ипак освајање сребра је оцењено као највеће изненађење првенства. Милош Теодосић је поново био члан прве петорке првенства, док је закуцавање Николе Калинића на утакмици са Грчком оцењено као други најбољи потез првенства. Поред њих двојице током првенства нарочито су се истакли Бјелица,Радуљица а повремено и Богдановић.

Табела медаља[уреди]

Такмичење Med 1.png Med 2.png Med 3.png У
Летње Олимпијске игре 0 1 0 1
Светски куп 2 1 0 3
Евробаскет 3 1 1 5
Медитеранске игре 0 1 1 2
Универзијада 4 2 1 7
Укупно 9 6 3 18

Тренутни састав[уреди]

Кошаркашка репрезентација Србије
Играчи Тренери
Поз. # Име Година - DOB Висина Клуб Држава
G 4 Теодосић, Милош &0000000000000027.00000027 - 19. март 1987.(1987-03-19) 1.95 m КК ЦСКА Москва Русија
F 5 Симоновић, Марко &0000000000000028.00000028 - 30. мај 1986.(1986-05-30) 2.02 m КК Елан Берне По Лак Ортез Француска
G 6 Јовић, Стефан &0000000000000023.00000023 - 3. новембар 1990.(1990-11-03) 1.90 m КК Раднички Крагујевац Србија
G 7 Богдановић, Богдан &0000000000000022.00000022 - 18. август 1992.(1992-08-18) 1.98 m КК Фенербахче Турска
F 8 Бјелица, Немања &0000000000000026.00000026 - 9. мај 1988.(1988-05-09) 2.09 m КК Фенербахче Турска
G 9 Марковић, Стефан &0000000000000026.00000026 - 25. април 1988.(1988-04-25) 1.99 m КК Уникаха Малага Шпанија
F 10 Калинић, Никола &0000000000000022.00000022 - 8. новембар 1991.(1991-11-08) 2.02 m КК Црвена звезда Србија
PF 11 Бирчевић, Стефан &0000000000000024.00000024 - 13. децембар 1989.(1989-12-13) 2.09 m КК Раднички Крагујевац Србија
C 12 Крстић, Ненад &0000000000000031.00000031 - 25. јул 1983.(1983-07-25) 2.14 m КК Анадолу Ефес Турска
C 13 Радуљица, Мирослав &0000000000000026.00000026 - 5. јануар 1988.(1988-01-05) 2.13 m КК Шандонг Кина
C 14 Катић, Рашко &0000000000000033.00000033 - 8. децембар 1980.(1980-12-08) 2.08 m КК Црвена звезда Србија
C 15 Штимац, Владимир &0000000000000027.00000027 - 25. август 1987.(1987-08-25) 2.08 m КК Уникаха Малага Шпанија
Селектор
Помоћни тренери

Поставе[уреди]

Поз. Стартер Клупа 1 Клупа 2
C Ненад Крстић Мирослав Радуљица Владимир Штимац
PF Немања Бјелица Стефан Бирчевић Рашко Катић
SF Никола Калинић Марко Симоновић
SG Богдан Богдановић Стефан Јовић
PG Милош Теодосић Стефан Марковић

Учешће на међународним такмичењима[уреди]

Светска првенства[уреди]

Година Турнир Пласман ИГ П И ДК ПК Разл.
19501990. Погледати репрезентацију Југославије
Канада 1994. Није учествовала због санкција УН
Грчка 1998. Финале 1. место 9 8 1 698 563 +135
Сједињене Америчке Државе 2002. Финале 1. место 9 7 2 806 670 +136
Јапан 2006. Осмина финала 11. место 6 2 4 481 439 +42
Турска 2010. Утакмица за 3. место 4. место 9 6 3 800 699 +101
Шпанија 2014. Финале 2. место 9 5 4 736 668 +68
Укупно 5/5 2. титуле 43 29 14 3613 3168 +445

Олимпијске игре[уреди]

Година Турнир Пласман ИГ П И ДК ПК Разл.
19361988. Погледати репрезентацију Југославије
Шпанија 1992. Није учествовала због санкција УН
Сједињене Америчке Државе 1996. Финале 2. место 8 7 1 741 578 +163
Аустралија 2000. Четвртфинале 6. место 7 4 3 494 483 +11
Грчка 2004. Први круг 11. место 6 2 4 462 450 +12
Кина 2008. Није се квалификовала
Уједињено Краљевство 2012. Није се квалификовала
Укупно 3/5 67 13 8 1697 1511 +186

Европска првенства[уреди]

Година Турнир Пласман ИГ П И ДК ПК Разл.
19371991. Погледати репрезентацију Југославије
Немачка 1993. Није учествовала због санкција УН
Грчка 1995. Финале 1. место 9 9 0 750 639 +111
Шпанија 1997. Финале 1. место 9 8 1 736 633 +103
Француска 1999. Утакмица за 3. место 3. место 9 7 2 657 587 +70
Турска 2001. Финале 1. место 6 6 0 549 409 +140
Шведска 2003. Четвртфинале 6. место 7 3 4 537 561 -24
Србија и Црна Гора 2005. Осмина финала 9. место 4 2 2 316 307 +9
Шпанија 2007. Први круг 14. место 3 0 3 215 228 -13
Пољска 2009. Финале 2. место 9 6 3 680 661 +19
Литванија 2011. Четвртфинале 8. место 11 5 6 861 783 +78
Словенија 2013. Четвртфинале 7. место 11 6 5 809 828 -19
Хрватска Француска Немачка Летонија 2015. Квалификовала се
Укупно 10/10 3. титуле 78 52 26 6110 5636 +474

Селектори[уреди]

Селектор Време
Душан Ивковић 1988 – 1995.
Жељко Обрадовић 1996 – 2000.
Светислав Пешић 2000 – 2002.
Душко Вујошевић 2003
Жељко Обрадовић 2004 – 2005.
Драган Шакота 2006.
Зоран Славнић 2007.
Душан Ивковић 2008 - 2013.
Александар Ђорђевић 2013 – тренутно

Погледати још[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ „PR no.22: Montenegro becomes 213th FIBA Member“. FIBA Приступљено 26. 8. 2006.. 
  2. ^ „FIBA Medal table“. FIBA Приступљено 9. 6. 2013.. 
  3. ^ „Србија седма на ФИБА листи“. РТС. 17. 9. 2014. Приступљено 17. 9. 2014.. 

Спољашње везе[уреди]

Са других Викимедијиних пројеката :