Pređi na sadržaj

Gabrijela Zapolska

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Gabrijela Zapolska
Gabrijela Zapolska
Datum rođenja(1857-03-30)30. mart 1857.
Mesto rođenjaPodhajce, Galicija, Austrijsko carstvo
Datum smrti21. decembar 1921.(1921-12-21) (64 god.)
Mesto smrtiLavov, Poljska
Zanimanjepisac, dramaturg, prevodilac,
novinarka, glumica
Potpis

Marija Gabrijela Stefanija Korvin-Pjotrovska (1857–1921), poznata kao Gabrijela Zapolska, bila je poljski romanopisac, dramaturg, prirodnjak, feljtonist, pozorišni kritičar i scenska glumica. Zapolska je napisala 41 dramu, 23 romana, 177 kratkih priča, 252 publicističkih dela, jedan filmski scenario i preko 1.500 pisama. [1]

Zapolska je dobila najviše priznanja za svoje društveno-satirične komedije. Među njima, Moral gđe. Dulska – tragična farsa o malograđanima – smatra se najpoznatijom internacionalno. Smatra se obeležjem rane modernističke poljske drame. [2] Njene pozorišne predstave su prevođene na strane jezike, izvođene u poljskim i evropskim pozorištima, kao i adaptirane za radio i film. I sama Zapolska je igrala na sceni u preko 200 predstava u Varšavi, Krakovu, Poznanju, Lavovu, Sankt Peterburgu i Parizu.[3]

Biografija[uredi | uredi izvor]

Zapolska je rođena 30. marta 1857. godine u Podhajceu u Galiciji, u imućnoj porodici poljskih vlastelina. U to vreme, kao rezultat Treće podele Poljske, ova teritorija je pripojena Austrijskom carstvu. Njen otac, Vincenti Kazimir Jan Korvin-Pjotrovski, bio je maršal Volinjske šljahte. Njena majka - Jozefa Karska, bivša je baletska igračica. [1] Arhivirano na sajtu Wayback Machine (20. mart 2017) Zapolska je studirala na Institutu Sakre Ker i Institutu za obrazovanje i nauku u Lavovu. Godine 1876. njena porodica ju je primorala da se uda za poljskog poručnika carske garde, Konstantija Snježko-Blockog, ali ga je ubrzo napustila i razvela se 1888. Tokom godina 1879–1880 živela je u Varšavi, gde je glumila u amaterskom pozorištu koje je vodilo Filantropsko društvo. Godine 1881. Zapolska je zatrudnela u vanbračnoj vezi i napustila je porodicu. [4] Iste godine je debitovala u svojoj kratkoj priči Jeden dzień z życia róży (Jedan dan u životu ruže). Sledeće godine, 1882, postala je profesionalna glumica u krakovskom pozorištu i preuzela pseudonim Gabrijela Zapolska. Glumila je i u Poznanju, i u putujućim trupama širom Kongresne Poljske. U oktobru 1888. navodno je pokušala samoubistvo. [5]

Godine 1889. Zapolska se preselila u Pariz u nadi da će ostvariti umetničku karijeru. Tamo je igrala manje uloge u bulevarskim pozorištima, Théâtre Libre (Slobodno pozorište) i Théâtre de l'Œuvre. Igrala je u scenskoj adaptaciji Intérieur (Enterijer) Morisa Meterlinka u Théâtre de l'Œuvre. U Parizu je Zapolska uspostavila kontakte unutar umetničkog miljea kao i sa poljskim socijalističkim emigrantima, što je uticalo na njene društvene stavove.[6]

Po povratku u svoju zemlju nastanila se u Krakovu i glumila u vrtnim pozorištima, putujućim trupama, a zatim u Krakovskom pozorištu Julijuša Slovackog u režiji Tadeuša Pavlikovskog. Njena prkosna priroda dovela je do sukoba sa direktorima pozorišta. Nakon odlaska Pavlikovskog, 1900. godine je napustila ugovor. Nakon toga, Zapolska je postavila svoju scenu koja je s vremena na vreme bila aktivna. Godine 1902. Zapolska je vodila dramsku školu u Krakovu, a kasnije je osnovano Nezavisno pozorište Gabrijela Zapolska. Njeno iskustvo u Parizu omogućilo joj je da producira dve Meterlinkove scenske adaptacije – Princess Maleine (Princeza Malen) i L'Intruse (Uljez), obe kreirane 1902.

Godine 1904. preselila se u Lavov i udala se za slikara Stanislava Janovskog. Postala je pokrovitelj putujućeg pozorišta nazvanog po njoj (Gabrijela Zapolska pozorište) koje je tokom godina 1907–1908 gostovalo po Galiciji. Od drugog muža se razvela 1910.[7] U godinama 1912–1913 Zapolska je bila književni direktor Teatra Premijer. Kao feljtonista i pozorišni kritičar sarađivala je sa novinama Gazeta Krakowska, Słowo Polskie, Nowa Reforma, Ilustracja Polska and Wiek Nowy. Godine 1915, nakon što je Lavov zauzela ruska vojska, vodila je malu poslastičarnicu. Zapolska je umrla 17. decembra 1921. u Lavovu (danas Lavov, Ukrajina) i sahranjena na tamošnjem Ličakovskom groblju.

Gabrijela Zapolska, 1906.

Stil i teme[uredi | uredi izvor]

Delima Gabrijele Zapolske dominirao je naturalizam – književni pokret koji je želeo da replicira svakodnevnu stvarnost. Na nju je uglavnom uticao Emil Zola, francuski pisac prirodnjak. Njen rad ima novinarski i didaktički ton. Ona je prikazivala živote najsiromašnijih i najugroženijih ljudi, uključujući proletere, Jevreje, sluge, prostitutke itd.

Likovi u delima Zapolske su uglavnom običnog tipa. Ona ima tendenciju da preskoči psihološku analizu jer je ona bila specifična za pisce Mlade Poljske.[6] Takođe je pokrenula kontroverzne teme, kao što su prostitucija i venerične bolesti (O czym się mówi, O czym się nawet myśleć nie chce).

Zapolska je stvorila oštroumne i ogorčene književne likove, poput onih u njenim najpoznatijim delima, Moralność pani Dulskiej, Żabusia, Ich czworo. Tragedia ludzi głupich, Sezonowa miłość, i Panna Maliczewska.[6]

Proza[uredi | uredi izvor]

Gabrijela Zapolska je debitovala u svojoj kratkoj priči 1881. Jeden dzień z życia róży. Mnogi njeni rani radovi objavljeni su u delovima u Lavovu, a zatim u varšavskoj štampi, uglavnom u Przegląd Tygodniowy. Svoje rane pripovetke sakupila je u svesci Z dziejów boleści (1890). Njeni romani i pripovetke prevođeni su na mnoge jezike, uključujući engleski, ruski, nemački, švedski, češki, slovački, mađarski, ukrajinski. Zapolska je kritikovana od strane konzervativaca zbog više naturalističkih aspekata njenih radova, kao što su uočeni nemoral, beda, tabu teme, itd.[6] Značajna dela Zapolske proze uključuju:

  • Jeden dzień z życia róży (1881)
  • Małaszka (1883)
  • Kaśka Kariatyda (1885–1886)
  • Przedpiekle (1889)
  • Menażeria ludzka (1893)
  • Janka (1895)
  • Fin-de-sièclistka (1897)
  • Zaszumi las (1899)
  • Sezonowa miłość (1904)
  • Córka Tuśki (1907)
  • Pani Dulska przed sądem (1908)
  • O czym się nie mówi (1909)
  • Śmierć Felicjana Dulskiego ( 1911)
  • Kobieta bez skazy (1913)
  • O czym się nawet myśleć nie chce (1914)

Drame[uredi | uredi izvor]

Zapolska je najpoznatija po svojim dramama, društveno-satiričnim komedijama i tragikomedijskim delima.[6] Njena Moralność pani Dulskiej, "Malograđanska tragična farsa", smatra se njenim najpoznatijim delom i smatra se obeležjem rane modernističke poljske drame.[8] Priča Moralność pani Dulskiej nastavljena je u dve pripovetke — Pani Dulska przed sądem i Śmierć Felicjana Dulskiego. Njene drame su prevođene na druge jezike, igrane na poljskim i evropskim pozornicama i adaptirane na radio i film. Značajne Zapoljske drame uključuju:

  • Żabusia (1897)
  • Małka Szwarcenkopf (1897)
  • Jojne Firułkes (1898)
  • The Morality of Mrs. Dulska (1906)
  • Ich czworo. Tragedia ludzi głupich (1907)
  • Skiz (1908)
  • Panna Maliczewska (Miss Maliczewska, 1910)

Filmske adaptacije[uredi | uredi izvor]

Filmovi zasnovani na romanima ili dramama Zapolske uključuju:

  • Carewicz (1918) – režija Marian Fuks
  • Tamten (1921) – Władysław Lenczewski
  • The Unspeakable (1924) – Edward Puchalski
  • Policmajster Tagiejew (1929) – Juliusz Gardan
  • Moralność pani Dulskiej (1930) – Boleslaw Newolin
  • O czym się nie mówi (1939) – Mieczysław Krawicz
  • Morálka paní Dulské (adaptacija Moralność pani Dulskiej, 1958) – Jiří Krejčík; čehoslovački film

Vidi još[uredi | uredi izvor]

Napomene i reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Grossman, Elwira M. (2007-03-30). „Świat lustrzanych odbić. W 150. rocznicę urodzin Gabrieli Zapolskiej (1857-1921)”. Przegląd Polski on-line (na jeziku: Polish). Bicentennial Publishing Co., Inc. Arhivirano iz originala 2007-12-22. g. Pristupljeno 2007-11-26. 
  2. ^ Teresa Murjas (2007). „Zapolska, Gabriela: The Morality of Mrs. Dulska”. The University of Chicago Press Books. Arhivirano iz originala 2007-05-20. g. Pristupljeno 2007-11-26. 
  3. ^ Grossman, Elwira M. (2007-03-30). „Świat lustrzanych odbić. W 150. rocznicę urodzin Gabrieli Zapolskiej (1857-1921)”. Przegląd Polski on-line (na jeziku: Polish). Bicentennial Publishing Co., Inc. Arhivirano iz originala 2007-12-22. g. Pristupljeno 2007-11-26. 
  4. ^ Floryńska-Lalewicz, Halina (februar 2004). „Gabriela Zapolska”. Culture.pl. Arhivirano iz originala 26. 11. 2011. g. Pristupljeno 2007-11-20. 
  5. ^ Adamiec, Marek. „Gabriela ZAPOLSKA”. Virtual Library of Polish Literature. Arhivirano iz originala 2007-12-21. g. Pristupljeno 2007-11-20. 
  6. ^ a b v g d Floryńska-Lalewicz, Halina (februar 2004). „Gabriela Zapolska”. Culture.pl. Arhivirano iz originala 26. 11. 2011. g. Pristupljeno 2007-11-20. 
  7. ^ Adamiec, Marek. „Gabriela ZAPOLSKA”. Virtual Library of Polish Literature. Arhivirano iz originala 2007-12-21. g. Pristupljeno 2007-11-20. 
  8. ^ Teresa Murjas (2007). „Zapolska, Gabriela: The Morality of Mrs. Dulska”. The University of Chicago Press Books. Arhivirano iz originala 2007-05-20. g. Pristupljeno 2007-11-26. 

Dodatna literatura[uredi | uredi izvor]

  • Aleksandrowicz-Ulrich, Alina (1953). Demaskatorska funkcja komizmu i satyry w dramatach Gabrieli Zapolskiej (w kręgu "Moralności pani Dulskiej") (na jeziku: Polish). Lublin: Annales Universitatis Mariae Curie-Skłodowska. ISBN 9781841501666. OCLC 69271899. 
  • Bieniasz, Józef (1960). Gabriela Zapolska: Opowieść biograficzna (na jeziku: Polish). Wrocław: Zakład Narodowy im. Ossolińskich. OCLC 43300549. 
  • Chałupnik, Agata (2004). Sztandar ze spódnicy: Zapolska i Nałkowska o kobiecym doświadczeniu ciała (na jeziku: Polish). Warsaw: Oficyna Wydawnicza Errata. ISBN 83-920617-0-5. OCLC 57759495. 
  • Czachowska, Jadwiga (1957). Gabrieli Zapolskiej "Listy" o sztuce (na jeziku: Polish). Warsaw: Państwowy Instytut Sztuki. ISBN 9781841501666. OCLC 169846141. 
  • Czachowska, Jadwiga (1966). Gabriela Zapolska. Monografia bio-bibliograficzna (na jeziku: Polish) (1st izd.). Kraków: Wydawnictwo Literackie. OCLC 8819234. 
  • Gubernat, Irena (1998). Przedsionek piekła: O powieściopisarstwie Gabrieli Zapolskiej (na jeziku: Polish). Słupsk: Wydawnictwo Uczelniane WSP. ISBN 83-87006-47-5. OCLC 69323504. 
  • Jakubowski, Jan Zygmunt; Renikowa, Wanda (1965). Teatr Zapolskiej (na jeziku: Polish). Warsaw: Centralna Poradnia Amatorskiego Ruchu Artystycznego. ISBN 9781841501666. OCLC 69285122. 
  • Jakubowski, Jan Zygmunt; Renikowa, Wanda (1965). Teatr Zapolskiej. Wybór tekstów cz. II i III (na jeziku: Polish). Warsaw: Centralna Poradnia Amatorskiego Ruchu Artystycznego. OCLC 68174201. 
  • Kallas, Aniela (1931). Zapolska. Powieść biograficzna (na jeziku: Polish). Warsaw: Renaissance. OCLC 19983596. 
  • Karren, Tamara (1977). Pani Gabriela (na jeziku: Polish). London: Polonia Book Fund Ltd. ISBN 9781841501666. OCLC 5452819. 
  • Kłosińska, Krystyna (1999). Ciało, pożądanie, ubranie. O wczesnych powieściach Gabrieli Zapolskiej (na jeziku: Polish). Kraków: Wydawnictwo FK. ISBN 83-910362-2-7. OCLC 45058526. 
  • Kłosińska, Krystyna (2004). Fantazmaty. Grabiński – Prus – Zapolska (na jeziku: Polish). Katowice: Wydawnictwo Uniwersytetu Śląskiego. ISBN 83-226-1410-1. OCLC 63051901. 
  • Peiper, Tadeusz; Fazan, Jarosław (2004). Gabriela Zapolska jako aktorka (na jeziku: Polish). Kraków: Wydawnictwo Literackie. ISBN 83-08-03700-3. OCLC 69317801. 
  • Podeschwik, Manfred (1969). Studien zum novellistischen Schaffen von Gabriela Zapolska (na jeziku: German). Witterschlick: Dissertation, Freie Universität Berlin. OCLC 63508692. 
  • Raszewski, Zbigniew (1951). Działalność teatralna Gabrieli Zapolskiej (na jeziku: Polish). Wrocław: Wrocławska Drukarnia Naukowa. 
  • Raszewski, Zbigniew (1956). Paryskimi śladami Zapolskiej (na jeziku: Polish). Warsaw: Państwowy Instytut Sztuki. ISBN 9781841501666. OCLC 69572857. 
  • Rurawski, Józef (1981). Gabriela Zapolska (na jeziku: Polish). Warsaw: Wiedza Powszechna. ISBN 83-214-0212-7. OCLC 8669249. 
  • Taborski, Roman (1975). "Moralność pani Dulskiej" Gabrieli Zapolskiej (na jeziku: Polish) (1st izd.). Warsaw: Wydawnictwa Szkolne i Pedagogiczne. OCLC 3322952. 
  • Weiss, Tomasz (1968). Gabriela Zapolska: Życie i twórczość (na jeziku: Polish) (1st izd.). Kraków: Państwowe Wydawnictwo Naukowe. OCLC 3155855. 
  • Zapolska, Gabriela; Virol, Lisbeth; Nevill, Arturo (2004). Madame Zapolska et la scène parisienne (na jeziku: French). Montreuil-sous-Bois: Femme pressée. ISBN 2-910584-05-4. OCLC 61453577. 

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

  • Works by Gabriela Zapolska at Project Gutenberg
  • Works by or about Gabriela Zapolska at Internet Archive
  • Works by Gabriela Zapolska at LibriVox (public domain audiobooks)
  • Gabriela Zapolska at IMDb
  • Gabriela Zapolska at e-teatr.pl
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Габријела_Заполска&oldid=27491756”