Gaito Gazdanov
| Gaito Gazdanov | |
|---|---|
 | |
| Lični podaci | |
| Datum rođenja | 23. novembar 1903. |
| Mesto rođenja | Sankt Peterburg, Ruska Imperija |
| Datum smrti | 5. decembar 1971. (68 god.) |
| Mesto smrti | Minhen, Zapadna Nemačka |
| Državljanstvo | Ruska Imperija |
| Zanimanje | pisac, književni kritičar |
Gaito Gazdanov (rus. Гайто́ (Гео́ргий) Ива́нович Газда́нов; oset. Гæздæнты Бæппийы фырт Гайто; 6. decembar 1903 – 5. decembar 1971) bio je ruski pisac emigrant, živeo u Parizu. Bio je Osetinskog porekla; otac mu je bio iz Osetije, severnokavkaske zemlje u sastavu Ruske imperije. Prve Gazdanovljeve priče objavljene su u Francuskoj 1926. godine na ruskom jeziku. Njegovi romani Veče sa Kler (1929) i Sablast Aleksandra Volfa (1948) postali su njegova najpoznatija dela, pominju ih pisci Maksim Gorki, Ivan Bunjin i Vladislav Hodasevič. Gazdanov je bio član francuskog pokreta otpora u okupiranoj Francuskoj. Godine 1953. pridružio se Radiju Slobodna Evropa/Radio Sloboda kao urednik. Iako je savršeno naučio francuski dok je živeo u Francuskoj, Gazdanov je nastavio da piše priče na ruskom. [1]
Biografija[uredi | uredi izvor]
Gaito Gazdanov je rođen 1903. godine u Sankt Peterburgu, ali je odrastao u Sibiru i Ukrajini, gde je njegov otac radio kao šumar. Učestvovao je u Ruskom građanskom ratu na strani Vrangelove Bele garde. Godine 1920. napustio je Rusiju i nastanio se u Parizu, gde je bio zaposlen u fabrikama Renoa. Njegove rane pripovetke i romani bavili su se ovim ruskim iskustvom. Ali sredinom 1930-ih, godine u Parizu okrenule su Gazdanovljeve teme ka životu, ruskom ili francuskom, u Francuskoj. Kasnije je zarađivao za život kao taksista. Gazdanov se može smatrati belim emigrantom. Umro je u Minhenu 1971. godine.
Gazdanovljev prvi roman — Veče sa Kler (1929) — dobio je priznanja od Maksima Gorkog i Vladislava Hodaseviča. U "Crnim labudovima", kratkoj priči iz 1930. godine, glavni junak vrši samoubistvo jer nema šanse da se preseli u Australiju, koju zamišlja kao idealizovani raj gracioznih crnih labudova. Na osnovu njegovih prvih kratkih priča, Gazdanova su kritičari opisali kao jednog od najdarovitijih pisaca koji je započeo svoju karijeru u emigraciji.
Gazdanovljevo zrelo delo nastalo je posle Drugog svetskog rata. Pokušao je da piše u novom žanru, metafizičkim trilerima. Njegovo majstorstvo u kriminalnim zapletima i razumevanje psiholoških detalja evidentni su u njegova dva najpopularnija romana, Sablast Aleksandra Vulfa i Povratak Bude, čiji su se engleski prevodi pojavili 1950. i 1951. godine. Pisac se „odlikuje u stvaranju likova i zapleta u kojima cinizam i očaj ostaju u nesigurnoj, ali ubedljivoj ravnoteži sa hrabrim prihvatanjem života, pa čak i izvesnom joie de vivre”. [2]
Godine 1953. Gazdanov se pridružio Radiju Sloboda, gde je vodio emisiju o ruskoj književnosti (pod imenom Georgi Čerkasov) do svoje smrti od raka pluća 1971. godine.
Gazdanovljevi radovi nikada nisu objavljeni u Sovjetskom Savezu. Posle nekoliko decenija zaborava, počevši od 1990-ih, više od pedeset izdanja njegovih dela, uključujući trotomnu zbirku (1998), praćenu petotomnom zbirkom (2009, urednik T.N. Krasavčenko), konačno je objavljeno u postsovjetskoj Rusiji. Osetinska umetnička zajednica, predvođena Valerijem Gergijevim, postavila je novi nadgrobni spomenik na njegov grob na groblju Sainte-Geneviève-des-Bois u Parizu. Godišnja čitanja Gazdanova se održavaju kako bi se raspravljalo o njegovom književnom nasleđu.
Izabrana dela[uredi | uredi izvor]
Novele[uredi | uredi izvor]
- An Evening with Claire, 1929, (Veče sa Kler)
- The Flight, 1939, (Let; prvo kompletno izdanje 1992.)
- Night Roads, 1939–40, (Noćni putevi)
- The Spectre of Alexander Wolf, 1947–48, (Sablast Aleksandra Volfa)
- The Buddha's Return, 1949–50, (Povratak Bude)
Kratke priče[uredi | uredi izvor]
- The Beggar, (Prosjak)
- Black Swans, (Crni labudovi) (1930)
- Deliverance, (Izbavljenje) (1936)
- The Mistake, (Greška) (1938)
- Ivanov's Letters, (Pisma Ivanova) (1963)
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ László Dienes. „Gaito Gazdanov”. Harvard Magazine. Arhivirano iz originala 13. 10. 2016. g. Pristupljeno 11. 11. 2019.
- ^ Moser, Charles, ur. (1992). The Cambridge History of Russian Literature. Cambridge University Press. str. 518. ISBN 0-521-42567-0..
Dodatna literatura[uredi | uredi izvor]
- Orlova, Olga (2003). Gazdanov. Moscow: Molodaya Gvardiya. ISBN 5-235-02644-6.
- Dienes, László (1982). Russian Literature in Exile: The Life and Work of Gajto Gazdanov. München: Verlag Otto Sagner.
