Glagol

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije
(preusmereno sa Глаголи)
Skoči na: navigacija, pretraga

Glagol je nesamostalna, promenljiva reč u rečenicama, koja može označavati radnju, stanje ili zbivanje.[1] Može imati lične ili nelične, proste ili složene oblike,[2] vid, rod, vreme, način, potvrdnost, odričnost, lice i gramatički broj.[3]

Podela glagola prema značenju[uredi]

Prema značenju i upotrebi u rečenici, glagoli mogu da označavaju[4]:

  • radnju koja se vrši (svesnu, nesvesnu i mehaničku)[3], kada subjekat postoji i može da utiče na radnju (npr. pevati, crtati, pisati)
  • stanje u kome se neko ili nešto nalazi, kada se subjekat obavezno iskazuje, ali ne može da utiče svojom voljom na radnju, odnosno ne utiče na ono što se dešava (npr. spavati, sazreti, rasti)
  • zbivanje, kada uz glagol ne postoji subjekat (npr. sevati, grmeti, naoblačiti se, smračiti se)

Podela glagola prema trajanju radnje (glagolski vid)[uredi]

Glagoli se razlikuju i prema trajanju radnje. Osobina glagola kojom se može izraziti svršenost ili nesvršenost radnje, naziva se glagolski vid. Neke radnje mogu trajati neograničeno (sedeti, skakati), pa se glagoli kojima se iskazuju takve radnje nazivaju nesvršeni (imperfektne[2]), dok glagoli koji označavaju radnje čije je trajanje završeno nazivaju se svršeni ili perfektni[2] glagoli (sesti, skočiti). Dele se na[5] :

  1. nesvršene (imperfektivne) — trajanje radnje je neograničeno:
    • trajni (durativni) — radnja traje neograničeno (čitati, pisati) i bez prekida (čitati, gledati, raditi)
    • učestali (iterativni) — radnja neograničano traje, ali se prekida (pretrčavati, dolaziti)
  2. svršene (perfektivne) — radnja koja se cela završila i mogu biti:
    • početni — označava početak neke radnje (poleteti, zaplivati)
    • završeni glagoli — označava završetak radnje (otpevati, odigrati, sleteti, doplivati, naučiti)
    • trenutni — cela radnja se završila u jednom trenutku (sesti, trepnuti)
  3. dvovidske — radnja može biti i nesvršena i svršena, glagoli mogu imati osobine oba vida, pa se on može zaključiti samo iz rečeničnog konteksta.[2] Na primer, u rečenici „Obično ručam sa porodicom kod kuće“, glagol ručam ima nesvršeni oblik, dok u rečenici „Kada budem ručao, izaći ću napolje“, ima svršeni oblik.

Podela glagola po predmetu radnje (glagolski rod)[uredi]

Glagoli se prema glagolskom rodu, odnosno po predmetu radnje, dele na[6] :

  1. prelazne (tranzitivne) — postoji predmet radnje. Radnja se vrši na nekome ili nečemu i uz glagol stoji objekat (čitati knjigu, gledati televiziju)
  2. neprelazne (intranzitivne) — ne postoji predmet radnje. Radnja se ne vrši ni na kome i uvek je bez objekta (spavati, ići)
  3. povratne (refleksivne) — uvek uz sebe imaju rečcu se, bez koje glagoli nemaju značenje. Povratni glagoli mogu se podeliti na nekoliko vrsta:
    • pravi povratni — subjekat radnju vrši na samom sebi, pa se reč se može zameniti punim oblikom sebe, a da se značenje rečenice ne promeni (kupati se — kupati sebe, umivati se — umivati sebe).
    • nepravi povratni — glagoli uz koje može stajati samo kraći oblik se (veseliti se, smrznuti se).
    • uzajamno-povratni — više vršilaca vrše istu radnju jedan na drugom (rukovati se, svađati se).

Služba glagola u rečenici[uredi]

Galagoli u rečenici mogu da vrše službu predikata, dok glagolski prilozi mogu da vrše službu priloga za vreme. Glagolski predikat je predikat onih rečenica u kojima se ono što se subjektu pripisuje označava glagolom u ličnom obliku. Oni odgovaraju na pitanje šta subjekat radi.[7]

  • Jovana peva ceo dan. („peva“ je prezentski oblik „pevati“)

U nekim glagolskim vremenima, uz njih se mogu naći pomoćni glagoli:

  • Đorđe je spavao do kasno. („je“ i „spavao“ su posebni glagoli)
  • Milica će ići u školu. („će“ i „ići“ su posebni glagoli)

Zavisno od toga da li se koristi jedan ili više glagolskih obilika u istoj rečenici, kako bi ona imala potpuno značenje, postoje prosti i složeni glagolski predikat.[7]

  • Učenici nastavljaju da uče. (koriste se dva posebna glagolska oblika)[7]

Gramatičke kategorije[uredi]

Promena glagola se naziva sprezanje ili konjugacija. Glagoli se menjaju po sledećim gramatičkim kategorijama[2]:

  • lice — zavisno od toga da li se radnja, stanje ili zbivanje pripisuje govornom licu, licu sa kojim se govori ili nekome (nečemu) neprisutnom: 1, 2. i 3. lice
  • broj — jednina i množina. Kada se glagoli menjaju po vremenima i načinima glagoli imaju oblik za jedninu i množinu
  • rod — muški, ženski i srednji (rodove imaju samo glagolski pridevi)
  • vreme — zavisno od vremena kojem se radnja, stanje ili zbivanje pripisuju: sedam glagolskih vremena (prezent, perfekat, imperfekat, aorist, pluskvamperfekat, futur, futur drugi)[a]
  • način — označava stav govornika prema još neostvarenoj radnji: dva glagolska načina (imperativ i potencijal)

Glagolski oblici[uredi]

 Glagolski oblici su oblici u kojima se glagoli ostvaruju u rečenici. Dobijaju se dodavanjem nastavaka za lice, vreme i način, na osnovu glagola. Osnova glagola može biti[3]:

  • infinitivna ili aorisna — dobija se odbijanjem nastavka -ti pored kojeg stoji vokal (plaka-ti, vika-ti), dok se kod glagola na -ći ili -ti ispred kojih se nalazi suglasnik glagolska osnova dobija odbijanjem aorisnog nastavka -oh (plet-oh, met-oh)
  • prezentska — odbijanjem nastavka -mo za prvo lice množine prezenta (gleda-mo, skače-mo, trči-mo)

Glagolski oblici mogu biti[2][3]:

Glagolski oblici prema načinu građenja[uredi]

Prema načinu građenja glagolski oblici mogu se podeliti na[2][3]:

  • proste — grade se od prezentske ili infinitivne osnove i određenih nastavaka. Prosti glagolski oblici su prezent, aorist, imperfekat, imperativ, glagolski prilog sadašnji, glagolski prilog prošli, glagolski pridev trpni, radni glagolski pridev
  • složene: perfekat, pluskvamperfekat, futur prvi[b], futur drugi, potencijal, potencijal prošli

Napomene[uredi]

  1. ^ Prema drugim klasifikacijama (Ž. Stanojčić, Lj. Popović), futur drugi smatra se glagolskim načinom, a ne glagolskim vremenom.
  2. ^ Futur prvi može imati i prost i složen oblik (pevaću — ću pevati)

Izvori[uredi]

  1. ^ „Глаголи“. Српски језички атеље. Wikidot.com Приступљено 25. 10. 2013.. 
  2. ^ a b v g d đ e Радојко Гачевић, Милан Тасић (2009). Милош Јевтић. ed. Српски језик, приручник за основну школу. Београд: Београдска књига. стр. 65-87. ISBN 9788675902362. 
  3. ^ a b v g d Милош Милошевић (2007). Светлана Велимировић. ed. Граматика српског језика (2. измењено и допуњено ed.). Нови Сад: Змај д.о.о.. стр. 35, 36. ISBN 978-86-489-0598-7. 
  4. ^ „Глаголи, појам и значење“ (swf). Граматика српског језика у основној школи Приступљено 23. 10. 2013.. 
  5. ^ :„Глаголски вид, подела глагола по трајању радње“ (swf). Граматика српског језика Приступљено 23. 10. 2013.. 
  6. ^ „Глаголски род, подела глагола по предмету радње“ (swf). Граматика српског језика Приступљено 23. 10. 2013.. 
  7. ^ a b v „Глаголски предикат, појам и значење“ (swf). Граматика српског језика у основној школи Приступљено 23. 10. 2013.. 

Literatura[uredi]

  • Милош Милошевић (2007). Светлана Велимировић. ed. Граматика српског језика (2. измењено и допуњено ed.). Нови Сад: Змај д.о.о.. стр. 35, 36. ISBN 978-86-489-0598-7. 
  • Gramatika srpskoga jezika, Živojin StanojčićLjubomir Popović, Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, Beograd, 1997, str. 97—116.