Gorgija

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Gorgija
Lični podaci
Datum rođenja483. p. n. e.
Mesto rođenjaLeontinoj, Sicilija
(danas Lentini, Italija),
Datum smrti375. p. n. e.
Filozofski rad
EpohaPresokratovska filozofija
RegijaZapadna filozofija
Škola filozofijeSofizam
InteresovanjaOntologija, epistemologija, retorika, moralni relativizam
IdejeParadoksologija

Gorgija (rođen oko 483. p. n. e. u Leontini na Siciliji; umro je 374. p. n. e. u Larisi na severu Grčke), i nadaleko poznat po tome da je umro u 109. godini života (u nekim knjigama može da se nađe i u 103. godini). Gorgija je bio jedan od slavnijih sofista, naročito cenjen kao učitelj retorike. 427. p. n. e. po nalogu rodnog grada došao je u Atinu kao ambasador. Pred Narodnom skupštinom u Atini uspelo mu je da pridobije Atinjane za podršku svom gradu, koji se osećao ugroženim od strane Sirakuze. Sirakuza je u antici bila veliki i moćan grad na Siciliji. Njegov učitelj je bio Empedokle, filozof poznat po besedničkom daru. Gorgija je u svoje vreme imao uticaj naročito na političare Perikla, Alkibijada i Kritiju, kao i na istoričara Tukidida.[1][2][3][4][5]

Najpoznatniji Gorgijin učenik bio je Isokrat, koji je kasnije osnovao svoju sopstvenu školu u Atini.

Nikad se nije ženio niti je imao decu, a oduzeo je sam sebi život tako što je gladovao. Njegova teza glasi Ništa što postoji a ako postoji ne bih mogao da shvatim a ako bih shvatio ne bih bio u stanju da saopštim drugim ljudima.

Život[uredi | uredi izvor]

Mapa Mediterana koja prikazuje lokacije povezane sa Gorgijom

Gorgija je rođen 483. p. n. e. u Leontinoju, Halkidskoj koloniji u istočnoj Siciliji koja je bila saveznik sa Atinom.[6] Ime njegovog oca je bilo Harmantides.[6] On je imao brata po imenu Herodik, koji je bio lekar, i ponekad ga je pratio tokom njegovih putovanja.[7] Imao je i sestru, čije ime nije poznato, ali čiji je unuk posvetio zlatnu bistu svom stricu u Delfiju.[8] Nije poznato da li se Gorgija ženio ili imao decu.[8] Za Gorgiju se kaže da je studirao pod sicilijanskim filozofom Empedoklom od Akragesa (oko 490 – oko 430. p. n. e.), ali nije poznato kad, gde, koliko dugo, ili u kom svojstvu.[8] Takođe je moguće da je i studirao pod retoričarima Koraksom iz Sirakuze i Tisijasom,[8] ali je veoma malo poznato o njima, i nije poznato bilo šta o njihovom odnosu sa Gorgijom.[8]

Nije poznato kakvu je ulogu Gorgija igrao u politici u svom rodnom Leontinoju,[8] ali se zna da je 427. p. n. e., kad je on imao oko šezdeset godina, on bio poslat u Antinu u ime svojih sugrađana kao ambasador da zatraži atensku zaštitu od agresije Sirakužana.[8] Nakon 427. p. n. e., stiče se utisak da se Gorgija naselio u kontinentalnoj Grčkoj, živeće na raznim mestima u brojnim gradovima-državama, uključujući Atinu i Larisu.[8] Bio je poznat po tome što je održavao govore na Panhelenskim festivalima i opisan je kao „upadljiv” u Olimpiji.[8] Nema preživelih zapisa o bilo kakvoj ulozi koju je možda vršio u organizaciji samih festivala.[8]

Filozofija[uredi | uredi izvor]

Filozofije predsokratskih grčkih sofista su kontroverzne među naučnicima uopšte, zbog njihovih veoma suptilnih i dvosmislenih spisa, kao i zbog činjenice da su najpoznatiji kao likovi u Platonovim dijalozima.[9][10] Gorgija je, međutim, posebno frustrirajući za savremene naučnike da pokušaju da razumeju.[9] Dok naučnici raspravljaju o preciznim suptilnostima učenja Protagore, Hipije i Prodika, oni se uglavnom slažu oko osnovnih okvira u šta su ovi mislioci verovali.[11] U pogledu Gorgije, međutim, naučnici se u velikoj meri ne slažu čak ni oko najosnovnijeg okvira njegovih ideja, uključujući i pitanje da li je taj okvir uopšte postojao ili ne.[11] Najveća prepreka naučnom razumevanju Gorgijeve filozofije je to što je velika većina njegovih spisa izgubljena,[12] a oni koji su preživeli pretrpeli su značajne izmene od strane kasnijih prepisivača.[13]

Ove poteškoće su dodatno otežane činjenicom da je Gorgijeva retorika često neuhvatljiva i zbunjujuća;[14] on iznosi mnoge od svojih najvažnijih stavova koristeći razrađene, ali veoma dvosmislene, metafore, poređenja i igre reči.[15] Za mnoge Gorgijeve predloge se takođe smatra da su sarkastični, razigrani ili satirični.[6] U svojoj raspravi O retorici, Aristotel opisuje Gorgijev stil govorništva kao „prožimajuće ironičan“ i navodi da je Gorgija preporučivao da se na ozbiljnost odgovara šalama, a na šale ozbiljnošću.[6] Gorgija često briše granice između ozbiljnog filozofskog diskursa i satire,[6] što naučnicima čini izuzetno teškim da razaznaju kada misli ozbiljno, a kada se samo šali.[9] Gorgija često protivreči sopstvenim izjavama i usvaja nedosledne perspektive o različitim pitanjima.[11] Kao rezultat svih ovih faktora, Skot Porter Konsinji ga naziva „možda najneuhvatljivijim od politropskog kamenoloma koji se lovi u Platonovom Sofistu.[11]

Gorgija je označen kao „nihilista”,[2][3][4][16][17] jer su neki naučnici njegovu tezu o „nepostojećem” protumačili kao argument protiv postojanja bilo čega što je otvoreno prihvaćeno od samog Gorgija.[18] Prema Alanu Pratu, nihilizam je „verovanje da su sve vrednosti neutemeljene i da se ništa ne može saznati ili saopštiti“. To se povezuje sa pesimizmom i radikalnim skepticizmom koji osuđuje postojanje.[19]

Gorgija je izneo svoje nihilističke argumente u O nepostojanju; međutim, originalni tekst više nije sačuvan. Njegovi argumenti su poznati samo kroz komentare Seksta Empirika i pseudo-Aristotelovog dela De Meliso, Ksenofan, Gorgija.[20] Navodno je Gorgija razvio tri uzastopna argumenta: prvo, da ništa ne postoji; drugo, da čak i ako postoji postojanje, ono je ljudima neshvatljivo; i treće, da čak i ako je postojanje razumljivo, ono se svakako ne može saopštiti ili protumačiti bližnjima.

Imajući to u vidu, postoji konsenzus u učenju s kraja 20. veka i početkom 21. veka da je oznaka „nihilista“ pogrešna, delom zato što bi njegov argument bio istinski namenjen da podrži nihilizam, bio bi samopodrivajući. Argument je, naravno, sam po sebi nešto, i ima pretenzije da saopšti znanje, u suprotnosti sa njegovom eksplicitnom izjavom da nema ničega i da se ne može saznati ili saopštiti. Gisela Striker tvrdi: „Teško mi je da poverujem da je iko ikada pomislio da je Gorgija ozbiljno zastupao stav da ništa nije i da je, prema tome, bio 'nihilista'”.[21] Slično Keston navodi: „Gorgija bi morao da bude ne samo neutešan, već i prilično glup, da bi propustio sukob između njegovog izlaganja i njegovog sadržaja."[22] Na kraju, Vardi kaže: „Ovo nažalost pogrešno čitanje previđa najočigledniju posledicu Gorgijeve paradoksologije (παραδοξολογία): njegova poruka opovrgava samu sebe, i kao posledica toga, daleko od toga da konstituiše teoriju logosa, ona nas suočava sa slikom onoga što jezik ne može biti, sa onim čemu se ne može pretpostaviti da teži da bude.”[23] Gigon i Njuiger iznose slične stavove.[24][25]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Guthrie 1971, str. 270
  2. ^ a b J. Radford Thomson (1887). A dictionary of philosophy in the words of philosophers. Reeves and Turner. str. 225. 
  3. ^ a b Rosenkrantz, G. (2002). The Possibility of Metaphysics: Substance, Identity, and Time*. Philosophy and Phenomenological Research. 64 (3): 728—736. 1972.  Nedostaje ili je prazan parametar |title= (pomoć).
  4. ^ a b Gronbeck, B. E. . Gorgias on rhetoric and poetic: A rehabilitation. Southern Journal of Communication. 38 (1): 27—38. 2002.  Nedostaje ili je prazan parametar |title= (pomoć).
  5. ^ Caston, V. . Gorgias on Thought and its Objects. Presocratic philosophy: Essays in honor of Alexander Mourelatos.
  6. ^ a b v g d Consigny 2001, str. 6.
  7. ^ Consigny 2001, str. 6–7.
  8. ^ a b v g d đ e ž z i Consigny 2001, str. 7.
  9. ^ a b v Consigny 2001, str. 2–3.
  10. ^ Kenny 2004, str. 28–32.
  11. ^ a b v g Consigny 2001, str. 3.
  12. ^ Consigny 2001, str. 4.
  13. ^ Consigny 2001, str. 4–5.
  14. ^ Consigny 2001, str. 2–3, 5–6.
  15. ^ Consigny 2001, str. 5–6.
  16. ^ A History of Philosophy from Thales to the Present Time by Friedrich Ueberweg: History of the ancient and mediaeval philosophy, Volume 1, Friedrich Ueberweg, Hodder and Stoughton, 1872 p. 72
  17. ^ The Crime of Credulity, Herbert Newton Casson,P. Eckler, 1901 p. 15
  18. ^ Higgins, C. Francis. „Gorgias”. Internet Encyclopedia of Philosophy. Pristupljeno 17. 10. 2013. 
  19. ^ Pratt, Alan. „Nihilism”. Internet Encyclopedia of Philosophy. Pristupljeno 17. 10. 2013. 
  20. ^ McComiskey, Bruce (1997). „Gorgias, "On Non-Existence": Sextus Empiricus, "Against the Logicians" 1.65–87, Translated from the Greek Text in Hermann Diels's "Die Fragmente der Vorsokratiker”. Philosophy and Rhetoric. 30 (1): 45—49. JSTOR 40237935. 
  21. ^ Striker, Gisela. "Methods of sophistry." Essays on Hellenistic Epistemology and Ethics (1996): p. 13
  22. ^ Caston, Victor. "Gorgias on Thought and its Objects." Presocratic philosophy: Essays in honor of Alexander Mourelatos (2002): p. 205
  23. ^ Wardy, Robert. The birth of rhetoric: Gorgias, Plato and their successors. Routledge, 2005.
  24. ^ Gigon, Olof. "Gorgias' Über das Nichtsein'." Hermes (1936): p. 213
  25. ^ Newiger, Hans-Joachim. Untersuchungen zu Gorgias' Schrift über das Nichtseiende. Walter de Gruyter, 1973.

Literatura[uredi | uredi izvor]

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Горгија&oldid=27550411”