Granični poremećaj ličnosti
| Granični poremećaj ličnosti | |
|---|---|
| Klasifikacija i spoljašnji resursi | |
| Specijalnost | psihijatrija, klinička psihologija |
| MKB-10 | F60.3 |
| MKB-9-CM | 301.83 |
| MedlinePlus | 000935 |
| eMedicine | article/913575 |
| Patient UK | [https://patient.info/doctor/Borderline-Personality-Disorder Borderline-Personality-Disorder Granični poremećaj ličnosti] |
| MeSH | D001883 |
Granični poremećaj ličnosti (F60.3) je poremećaj ličnosti koji karakteriše pasivna nestabilnost raspoloženja, šema „crno-belog razmišljanja“, nerealna slika o sebi i ponašanje na socijalno neprihvatljiv način. Nestabilnosti izazvane ovim poremećajem utiču na porodični život, karijeru, dugotrajno planiranje osećaj sopstvenog identiteta.[1] Osobe kod kojih se javlja dijagnoza uglavnom su stariji od osamnaest godina života.
Današnji naziv koji nosi, borderlajn (granica, otud i naziv granični poremećaj ličnosti), vodi poreklo od mišljenja prvih psihologa koji su ga proučavali da su osobe koje su patile od njega „na granici“ između psihoze i neuroze. Međutim, u tadašnje vreme, psihopatološki sistem za dijagnozu nije bio tako sofisticiran kao što je danas.[2] Zbog toga se teži da se ovom poremećaju promeni naziv. Umesto borderlajn predlaže se emocionalno nestabilni poremećaj ličnosti i Međunarodna zdravstvena organizacija prihvata to kao alternativni naziv. Zanimljivo je da se smatra kako je glavna junakinja romana Ana Karenjina patila od ovog poremećaja ličnosti.
Dijagnoza[uredi | uredi izvor]
Da bi se dijagnoza utvrdila, prema Dijagnostičkom i statističkom priručniku za mentalne poremećaje potrebno je da se kod osobe, najčešće starije od 18 godina, javlja nestabilnost socijalnih odnosa, slike o sebi, afekata, kao i izražena impulsivnost uz još najmanje pet od ponuđenih kriterijuma:
- Patološki strah od napuštanja, bilo stvarnog ili umišljenog;
- Nestabilni odnosi sa drugima, koji su najčešće jako intenzivni, uz stalnu idealizaciju i demonizaciju drugih;
- Nestabilna slika o sebi;
- Impulsivnost u barem dve aktivnosti koje su autodestruktivne. (npr, promiskuitetan seks, poremećaji ishrane, povremena hiperapeticija, konzumiranje droga i alkohola, nasilnička vožnja);
- Stalni navrati suicidalnog ponašanja, parasuicidalni pokušaji, samopovređivanje;
- Afektivna nestabilnost, izazvan velikim reaktivitetom raspoloženja, npr, intenzivna disforija, anksioznost ili iziritiranost koji traju par sati, a u ređe i do par dana;
- Hronično osećanje praznine;
- Nemogućnost kontrolisanja besa (npr, česti „ispadi“, stalna ljutnja, česte tuče);
- Deluzije, paranoja ili odvajanje (odbrambeni mehanizmi).
Uz ovaj poremećaj se najčešće javljaju i [3]:
- Anksiozni poremećaji
- Afektivni poremećaji
- Poremećaji ishrane (kao bulimija ili anoreksija)
- Disocijativni poremećaji
- Ređe i somatoformni poremećaji
- Konzumiranje droge i alkohola, koji je veliki i najčešći problem kod graničnog poremećaja ličnosti, i javlja se bilo iz impulsivnosti ili kao neki vid psihičkog opuštanja.
Uzroci[uredi | uredi izvor]
Kao i kod većine poremećaja ličnosti, nisu poznati. Neki smatraju da je u pitanju genetika (i stoji to da ako neko ima 'borderlajn' roditelja, šanse su da i ta osoba oboli), sredinski faktori ili pak anomalije u mozgu. [4] Po američkim genetskim istraživanjima poremećaja ličnosti kod blizanaca, ako jedan blizanac pati od ovog poremećaja, drugi blizanac isto pati u 35% slučajeva. [5]
Ipak, studije pokazuju da su granični poremećaj ličnosti i posttraumatski stresni sindrom blisko povezani.[6] Dalji dokazi ukazuju na to da je razvoj graničnog poremećaja ličnosti blisko povezan sa traumatičnim detinjnstvom; najčešće zlostavljanjem, i to seksualnim, od strane staratelja, a takođe ako su sazrevajući procesi u adolescenciji bili izuzetno stresni. [7]
Lečenje[uredi | uredi izvor]
Lečenje kod borderlajn pacijenata traje jako dugo. Leče se najčešće antidepresivima, antipsihoticima i stabilizatorima. Međutim, antidepresivima je potrebno da krenu da deluju duže vremena nego kod obične depresije.
Od psihoterapija, dijalektička bihevioralna terapija se pokazala kao dosta uspešna.[8]
Izvori[uredi | uredi izvor]
- ^ Delovi članka su preuzeti iz knjige Ivana Vidanovića „Rečnik socijalnog rada“, uz odobrenje autora.
- ^ Why is it Called "Borderline" Personality Disorder? Arhivirano na sajtu Wayback Machine (5. mart 2011), Pristupljeno 31. 3. 2013.
- ^ Zanarini, M. C.; Frankenburg, F. R.; Dubo, E. D.; Sickel, A. E.; Trikha, A.; Levin, A.; Reynolds, V. (1998). „Axis I comorbidity of borderline personality disorder”. Am J Psychiatry. 155 (12): 1733—9. PMID 9842784. doi:10.1176/ajp.155.12.1733.
- ^ "Borderline personality disorder". MayoClinic.com., Pristupljeno 15. 5. 2008.
- ^ Torgersen, Svenn; Lygren, Sissel; Øien, Per Anders; Skre, Ingunn; Onstad, Sidsel; Edvardsen, Jack; Tambs, Kristian; Kringlen, Einar (2000). „A twin study of personality disorders”. Compr Psychiatry. 41 (6): 416—25. PMID 11086146. doi:10.1053/comp.2000.16560.
- ^ Gunderson, J. G.; Sabo, A. N. (1993). „The phenomenological and conceptual interface between borderline personality disorder and PTSD”. The American Journal of Psychiatry. 150 (1): 19—27. PMID 8417576. doi:10.1176/ajp.150.1.19.
- ^ Zanarini, M. C.; Frankenburg, F. R. (1997). „Pathways to the development of borderline personality disorder”. Journal of Personality Disorders. 11 (1): 93—104. PMID 9113824. doi:10.1521/pedi.1997.11.1.93.
- ^ Barker, P. ed. 2003. Psychiatric and mental health nursing: the craft and caring. London: Arnold. pp. 292
 | Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja). |
