Granični poremećaj ličnosti

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije
Skoči na: navigacija, pretraga
Granični poremećaj ličnosti
Klasifikacija i spoljašnji resursi
ICD-10 F60.3
ICD-9 301.83
MedlinePlus 000935
eMedicine article/913575
MeSH D001883

Granični poremećaj ličnosti (F60.3) je poremećaj ličnosti koji karakteriše pasivna nestabilnost raspoloženja, šema „crno-belog razmišljanja“, nerealna slika o sebi i ponašanje na socijalno neprihvatljiv način. Nestabilnosti izazvane ovim poremećajem utiču na porodični život, karijeru, dugotrajno planiranje osećaj sopstvenog identiteta.[1] Osobe kod kojih se javlja dijagnoza uglavnom su stariji od osamnaest godina života.

Današnji naziv koji nosi, borderlajn (granica, otud i naziv granični poremećaj ličnosti), vodi poreklo od mišljenja prvih psihologa koji su ga proučavali da su osobe koje su patile od njega „na granici“ između psihoze i neuroze. Međutim, u tadašnje vreme, psihopatološki sistem za dijagnozu nije bio tako sofisticiran kao što je danas.[2] Zbog toga se teži da se ovom poremećaju promeni naziv. Umesto borderlajn predlaže se emocionalno nestabilni poremećaj ličnosti i Međunarodna zdravstvena organizacija prihvata to kao alternativni naziv. Zanimljivo je da se smatra kako je glavna junakinja romana Ana Karenjina patila od ovog poremećaja ličnosti.

Dijagnoza[uredi]

Da bi se dijagnoza utvrdila, prema Dijagnostičkom i statističkom priručniku za mentalne poremećaje potrebno je da se kod osobe, najčešće starije od 18 godina, javlja nestabilnost socijalnih odnosa, slike o sebi, afekata, kao i izražena impulsivnost uz još najmanje pet od ponuđenih kriterijuma:

  1. Patološki strah od napuštanja, bilo stvarnog ili umišljenog;
  2. Nestabilni odnosi sa drugima, koji su najčešće jako intenzivni, iz stalnu idealizaciju i demonizaciju drugih;
  3. Nestabilna slika o sebi;
  4. Impulsivnost u barem 2 aktivnosti koje su autodestruktivne. (npr, promiskuitetan seks, poremećaji ishrane, povremena hiperapeticija, konzumiranje droga i alkohola, nasilnička vožnja);
  5. Stalni navrati suicidalnog ponašanja, parasuicidalni pokušaji, samopovređivanje;
  6. Afektivna nestabilnost, izazvan velikim reaktivitetom raspoloženja, npr, intenzivna disforija, anksioznost ili iziritiranost koji traju par sati, a u ređe i do par dana;
  7. Hronično osećanje praznine;
  8. Nemogućnost kontrolisanja besa (npr, česti „ispadi“, stalna ljutnja, česte tuče);
  9. Deluzije i paranoja.


Uz ovaj poremećaj se najčešće javljaju i [3]:

  • Konzumiranje droge i alkohola, koji je veliki i najčešći problem kod graničnog poremećaja ličnosti, i javlja se bilo iz impulsivnosti ili kao neki vid psihičkog opuštanja.

Uzroci[uredi]

Kao i kod većine poremećaja ličnosti, nisu poznati. Neki smatraju da je u pitanju genetika (i stoji to da ako neko ima 'borderlajn' roditelja, šanse su da i ta osoba oboli), sredinski faktori ili pak anomalije u mozgu. [4] Po američkim genetskim istraživanjima poremećaja ličnosti kod blizanaca, ako jedan blizanac pati od ovog poremećaja, drugi blizanac isto pati u 35% slučajeva. [5]

Ipak, studije pokazuju da su granični poremećaj ličnosti i posttraumatski stresni sindrom blisko povezani.[6] Dalji dokazi ukazuju na to da je razvoj graničnog poremećaja ličnosti blisko povezan sa traumatičnim detinjnstvom; najčešće zlostavljanjem, i to seksualnim, od strane staratelja, a takođe ako su sazrevajući procesi u adolescenciji bili izuzetno stresni. [7]

Lečenje[uredi]

Lečenje kod borderlajn pacijenata traje jako dugo. Leče se najčešće antidepresivima, antipsihoticima i stabilizatorima. Međutim, antidepresivima je potrebno da krenu da deluju duže vremena nego kod obične depresije


Od psihoterapija, dijalektička bihejvioralna terapija se pokazala kao dosta uspešna.[8]

Izvori[uredi]

  1. ^ Delovi članka su preuzeti iz knjige Ivana Vidanovića „Rečnik socijalnog rada“, uz odobrenje autora.
  2. ^ Why is it Called "Borderline" Personality Disorder?, Pristupljeno 31. 3. 2013.
  3. ^ Zanarini MC, Frankenburg FR, Dubo ED, et al. (December 1998). "Axis I comorbidity of borderline personality disorder". Am J Psychiatry. 155 (12): 1733–9
  4. ^ "Borderline personality disorder". MayoClinic.com., Pristupljeno 15. 5. 2008.
  5. ^ Torgersen S, Lygren S, Oien PA, et al. (2000). "A twin study of personality disorders". Compr Psychiatry 41 (6): 416–25. doi:10.1053/comp.2000.16560
  6. ^ Gunderson JG, Sabo AN (1993). "The phenomenological and conceptual interface between borderline personality disorder and PTSD". Am J Psychiatry 150 (1): 19–27. PMID 8417576.
  7. ^ Zanarini MC, Frankenburg FR (1997). "Pathways to the development of borderline personality disorder". Journal of personality disorders 11 (1): 93–104. PMID 9113824
  8. ^ Barker, P. ed. 2003. Psychiatric and mental health nursing: the craft and caring. London: Arnold. pp292


Star of life.svg     Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje
u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja).