Draga Gavrilović

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Draga Gavrilović
Lični podaci
Puno imeDraginja Karolina Gavrilović
Datum rođenja(1854-03-14)14. mart 1854.
Mesto rođenjaSrpska Crnja, Austrijsko carstvo
Datum smrti25. februar 1917.(1917-02-25) (62 god.)
Mesto smrtiSrpska Crnja, Austrougarska
NacionalnostSrpkinja
ObrazovanjeUčiteljska škola u Somboru
Zanimanjeknjiževnica, pedagog, ilustrator
Porodica
RoditeljiMilan
Milka
PorodicaGavrilović
Književni rad
Periodrealizam
Jezik stvaranjasrpski
Žanrpesme, humoreske, pripovetke, roman
Najvažnija dela„Iz učiteljskog života” (1884)
„Dvojački roman” (1889)

Draga ili Draginja Karolina Gavrilović (Srpska Crnja 14. mart 1854 — Srpska Crnja, 25. februar 1917) bila je srpska književnica, pedagog i prevodilac.[1] Prva je srpska pripovedačica i romansijerka.[2] Njeno delo Devojački roman iž 1889. godine smatra se prvim ženskim romanom kod Srba.[3]

Biografija[uredi | uredi izvor]

Rođena je u Srpskoj Crnji, 14. marta 1854. u uglednoj trgovačkoj porodici, od majke Milke i oca Milana, kao najstarije od osmoro dece.[4] Imala je još pet sestara i dva brata, od kojih je dvoje rano umrlo.[5]

Otac je jedno vreme radio kao školski upravitelj. U kući je, isto kao i njene sestre i braća govorila srpski, mađarski i nemački jezik, stekla solidno muzičko i književno obrazovanje[4] i bila upoznata sa književnim dešavanjima.[5]

Kao odlična učenica je završila četvorogodišnju[5] osnovnu školu 1865. u Novom Sadu, posle čega se vratila u rodno mesto i posvetila se kućnim poslovima, kao što su to nalagali tadašnji običaji. Zahvaljujući pokretu Ujedinjene omladine srpske, koja je pokrenula temu o školovanju devojaka i devojčica, godine 1871. donesena je Uredba o Višim devojačkim školama, kojom su devojke stekle pravo na redovno školovanje u Učiteljskoj školi u Somboru.[4] Draga je pripadala jednoj od prvih generacija devojaka, koje su studirale u Učiteljskoj školi u Somboru (1875—1978).[4] Zbog krhkog zdravlja, tokom školovanja je dosta odsustvovala sa nastave i nije uspela da postigne odličan uspeh.[5]

Od 1888 do 1911. je radila kao učiteljica u Srpskoj Crnji, a jedno kraće vreme u Zaječaru. Učestvovala je u omladinskom pokretu i radila je na prosvećivanju seoskih žena.[1] Prema svedočanstvima ljudi iz Srpske Crnje, koji su je poznavali, bila je prava narodna učiteljica.[6]

Književnošću je počela da se bavi odmah po završetku školovanja. Pisala je pesme, pripovetke, humoreske, priče i romane.[4] Takođe je prevodila tekstove sa nemačkog i mađarskog jezika.[4] Njena prva pesma, o smrti Đure Jakšića je objavljena u novosadskom „Javoru”. U istom časopisu je objavila i prve pripovetke, u obliku feljtona u 11 nastavaka. U kikindskom časopisu „Sadašnjost” je objavljivala značajne polemičke tekstove i književne radove, posebno pripovetke „Misli u pozorištu”, „Nedelja pred izbor kmetova na selu” i „Slike iz života".[4] Njeni radovi su objavljeni i u listovima „Starmali”, „Neven”, „Novi Trebević”, „Orao”, „Bosanska vila”, kao i „Hacfelder Zeitung” na nemačkom.[1]

U njena obimnija dela spadaju pripovetke „Iz učiteljskog života” (1884) i „Dvojački roman” (1889), koji su izlazili u nastavcima.[1] „Dvojački roman” obiluje autobiografskim elementima.[6] Roman je izašao u časopisu „Javor”, pošto su ga prethodno urednici „Sadašnjosti” odbili, jer su ga smatrali preobimnim. Zbog „Devojačkog romana” Draga se smatra prvim ženskim srpskim romanopiscem. Prema spisku pronađenom u njenoj zaostavštini, koji je sama načinila, objavila je ukupno trinaest pripovedaka, nekoliko članaka i nekoliko dečjih pesama, dok su neobjavljeni i zasad izgubljeni, ostali rukopisi „Seoskog romana”, kao i nekoliko pripovedaka i članaka na srpskom i nemačkom jeziku.

Često je svoje radove objavljivala pod pseudonimom ili se potpisavala kao „jedna učiteljica”, „jedna narodna učiteljica” ili „tvoja iskrena drugarica”.[4] Najčešće je pisala o položaju i životu žena, a njene glavne junakinje većinom su bile učiteljice, književnice, glumice, pametne i buntovne devojke ili starije neudate žene.[1] Njena neskriveno feministička, odnosno humanistička proza je kritikovala patrijarhalan model društva i ulogu žene u društvu[4] i suočavala čitaoce sa mitovima o odnosu srpskog društva prema ženama. Zagovarala je promenu patrijahalnog modela društvv jer proizvodi teror u porodici, braku, školstvu, sveštenstvu književnosti i kulturi uopšte.[7] Smatrala je da kritika društva doprinosi njegovom napredovanju, ali nije naišla na podršku. Godine 1900. godine, u listu „Sadšnjost” je objavila svoj poslednji tekst, koji nije potpisala. Tom prilikom je objasnila da će prestati da objavljuje svoje radove zbog nedostatka poštovanja i uvreda koje je doživela.[4]

Nikada se nije udala i nije imala dece. Bila je krhkog zdravlja, od 1893.[5] je bolovala od tuberkuloze.[4] Kako je zbog bolesti, od 1909. često odsustvovala sa posla, penzionisana je.[1]

Umrla je u rodnom mestu i tamo je sahranjena, u porodičnoj grobnici.[1]

Jedna ulica u Srpskoj Crnji nosi naziv u njenu čast.

Njena dela za života su se pojavljivala isključivo u periodici, nisu štampana u obliku zasebnih knjiga, sve do 1990. kada su objavljena njena „Sabrana dela”, u dve knjige.

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ a b v g d đ e Popin 2006, str. 561.
  2. ^ Tomić 2014, str. 180.
  3. ^ Garonja Radovanac 2010, str. 39.
  4. ^ a b v g d đ e ž z i j Loš & 22. 4. 2016.
  5. ^ a b v g d Knjiženstvo & Draginja Draga Gavrilović.
  6. ^ a b Anđelić 2013, str. 105.
  7. ^ Tomić 2014, str. 182.

Literatura[uredi | uredi izvor]

  • Gavrilović, Draga (1990). Sabrana dela, knj. 1 : pesme, pripovetke. Kikinda: Književna žajednica Kikinde. COBISS.SR 25459207
  • Gavrilović, Draga (1990). Sabrana dela, knj. 2 : pripovetke, Devojački roman, prevodi. Kikinda: Književna žajednica Kikinde. ISBN 978-86-81441-17-6. COBISS.SR 25458439
  • Popin, Aleksandra (2006). Čedomir Popov, ur. Srpski biografski rečnik: V-G. Novi Sad: Matica srpska. ISBN 978-86-83651-62-7. 
  • Loš, Tatjana (22. 4. 2016). „Naša prva romansijerka Draga”. Večernje Novosti onlajn. Kompanija Novosti. Pristupljeno 25. 7. 2016. 
  • Tomić, Svetlana (2014). „Norma, književnice i istina” (PDF). Kultura, časopis za teoriju i sociologiju kulture i kulturne politike. Zavod za proučavanje kulturnog razvitka. 143: 168—186. Pristupljeno 25. 7. 2016. 
  • Anđelić, Bojana (2013). „Religija kao izvorište humanih ideja u prozi Drage Gavrilovi”. Religija u ogledalu književnosti. Beograd: Alfa univerzitet. str. 104—111. ISBN 978-86-83237-92-0. 
  • „Draginja Draga Gavrilović”. Knjiženstvo. Arhivirano iz originala 16. 08. 2016. g. Pristupljeno 26. 07. 2016. 
  • Garonja Radovanac, Slavica (2010). Žena u srpskoj književnosti. Novi Sad: Dnevnik. str. 39—51. ISBN 978-86-7966-032-9. COBISS.SR 246060039

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Драга_Гавриловић&oldid=26652450”