Drahma
Drahma (grč. δραχμή, množina: δραχμές, od glagola δράσσειν (antgrč. δράττειν) – uzeti, ili pregršt) je ime za antičku meru za težinu i kovani novac, kao i novovekovnu novčanu jedinicu Grčke (od 1831. do 2001). Drahmu je od 1923. izdavala Nacionalna banka Grčke.
Antička drahma[uredi | uredi izvor]
Antička drahma (δραχμóν, množina δραχμά) označavala je meru za težinu i novčanu jedinicu od srebra, ređe od bakra i zlata (doba Ptolemeja). Bile su u upotrebi u celom kulturnom području zahvaćenim helenizmom i kovali su ih mnogi gradovi. Prvi primerci potiču iz 6. veka pre nove ere i prikazuju slike životinja, koje su bile najčešći simboli gradova.
Zbog tehnike kovanja drahme su najčešće konveksne odozgo i ravne na poleđini. Na konveksnom delu su reljefno obrađene. Kovnice novca su pokazivale veliki stepen veštine i umetničkog zanatstva. Otuda se već u doba renesanse pojavio običaj skupljanja drevnih novčića.
Nominalna vrednost[uredi | uredi izvor]
Starogrčki novčani sistem kovanca bazirao se na maloazijskom srebrnom talentu, koji se sastojao iz oko 30,25 kg srebra. On se delio na 60 mina, koje su dalje delile na 50 statera. Atička mina je sadržavala 425 grama srebra. Neki gradovi su kovali statere, a drugi drahme. Drahma je imala polovinu težine statera.
Varijante[uredi | uredi izvor]
Pored kovanica od 1 drahme u istočnim krajevima kovane su tetradrahme (4 drahme), dok su u Velikoj Grčkoj (južna Italija i Sicilija), didrahme (2 drahme) bile u standardnoj upotrebi. Ređe su se izrađivale dekadrahme (10 drahmi), ili oktadrahme (8 drahmi) u zlatu u helenističkom dobu Ptolemeja. Česte su bile hemidrahma (poludrahma) i 1 tribol (novčić u vrednosti 3 obola).
Datiranje[uredi | uredi izvor]
Drahme su često kovane bez navođenja datuma. Datiranje se vrši na osnovu stilskih osobina i nije egzaktno.
Drevna drahma u antičkom sistemu kovanica[uredi | uredi izvor]
- 1 mina = 100 drahmi
- 1 tetradrahma = 4 drahme
- 1 stater = 2 drahme
- 1 drahma = 6 obola
- 1 hemidrahma = 3 obola = 1 tribol
Obol (antgrč. ὀϐολός, množina ὀϐολοί) je šestina drahme, koja se delila u još manje jedinice, sve do osmine obola (halkus, antgrč. χαλκός = bakar).
Savremena/Moderna drahma[uredi | uredi izvor]
Savremena/Moderna drahma ili grčka drahma (grč. Eλληνική δραχμή) je nekadašnja nacionalna valuta Grčke.
Podjedinica drahme je bila lepto (λεπτό(ν), množina λεπτά); 100 lepta daje jednu drahmu. ISO kod ove valute je bio GRD. Oznaka valute za drahmu je ₯ (što se često zapisivalo kao Δρ).
Drahma je uvedena 1831. kao grčka nacionalna valuta. Ona je zamenila feniks (grč. Φοίνιξ) koji je od 1828. do 1831. bio prva valuta nezavisne Grčke. Ime je dobila po antičkoj jedinici za težinu i novac.
Od 1868. Grčka je bila članica Latinske monetarne unije. Time je drahma bila povezana sa ostalim valutama unije u odnosu 1:1. Posle Prvog svetskog rata ova monetarna unija je izgubila praktični znalaj i raspuštena je 1927.
Grčka se 2001. pridružila Evropskoj monetarnoj uniji, dve godine kasnije od 11 zemalja osnivača. Kurs drahme je vezan za evro u odnosu 340,750 GRD = 1 EUR. Godine 2002, zajedno sa ostalim zemljama evro-zone, grčka je povukla novčanice i kovanice drahme iz opticaja i uvela evro. Oznaka lepto se još uvek koristi u Grčkoj kao oznaka za evrocent i ispisana je na naličju grčkih evro kovanica.
