Evanđelista Toričeli

Evanđelista Toričeli
Datum rođenja	(1608-10-15)15. oktobar 1608.
Mesto rođenja	Faenca, Papska država
Datum smrti	25. oktobar 1647.(1647-10-25) (39 god.)
Mesto smrti	Firenca, Veliko vojvodstvo Toskana

Evanđelista Toričeli (ital. Evangelista Torricelli; Faenca, 15. oktobar 1608 — Firenca, 25. oktobar 1647) bio je italijanski fizičar i matematičar, najpoznatiji po svom izumu barometra.

Biografija

Mladost

Toričeli je rođen 15. oktobra 1608. u Faenci u pokrajini Ravena, tada delu Papske države, kao prvorođeno dete Gasparea Toričelija i Katerina Angeti. Njegov otac je bio tekstilni radnik, a njegova porodica vrlo siromašna. Uvidevši njegov talenat, roditelji su ga poslali da se obrazuje pod nadzorom svog strica Jakoboa, kamaldolijanskog redovnika, koji se prvo pobrinuo da njegov nećak dobije široko osnovno obrazovanje. Zatim je upisao mladog Toričelija na jezuitski fakultet 1624, verovatno onaj u samoj Faenci, da studira matematiku i filozofiju, sve od 1626. kada mu je preminuo otac. Stric je zatim poslao Toričelija u Rim da proučava prirodne nauke kod benediktanskog redovnika Benedeta Kastelija, profesora matematike na fakultetu Sapijenca (danas poznat pod imenom Sapijenca univerzitet u Rimu).

Karijera

Toričelijeva statua u Muzeju prirodne istorije u Firenci.

Godine 1632, ubrzo po objavljivanju Galilejevog Dijaloga o dve nove nauke, Toričeli je napisao Galileju da ju je pročitao „sa zadovoljstvom [...] neko, ko je već marljivo praktikovao celu geometriju [...] i pročavao Ptolemeja i video skoro sve od Tiha Brahea, Keplera i Longomontanus, konačno je, prisiljen mnogim podudarnostima, počeo je da sledi Kopernika, i bio je Galilejevac profesionalno i sektaški“. (Papa je osudio Galileja u junu 1633. i to je bio jedini primer u kom je Toričeli otvoreno priznao da deli Kopernikova gledišta.)

Osim nekoliko pisama, malo se zna o Toričelijevim aktivnostima između 1632. i 1641. kada je Kasteli poslao Galileju Toričelijev monografiju o putanji projektila, koji je tada bio zatvorenik u svojoj vili u Arčetriju. Iako je Galilej otvoreno pozivao Toričelija da ga poseti, on to nije prihvatio sve do tri meseca pre Galilejeve smrti. Ipak, tokom svog boravka, Toričeli je napisao Peti dan Galilejevih Diskursa. Nakon Galilejeve smrti 8. januara 1642. veliki vojvoda Ferdinando II de Mediči ga je zamolio da nasledi Galileja na mestu matematičara velikog vojvode i profesora matematike na Univerzitetu u Pizi. U ovoj ulozi Toričeli je rešio neke tadašnje velike probleme, kao što je pronalaženje površine cikloide i njenog težišta. Takođe je projektovao i izgradio brojne teleskope i proste mikroskope; nekoliko velikih sočiva sa njegovim ugraviranim imenom se još uvek čuvaju u Firenci. Toričeli je 11. juna 1644. napsao čuveno pismo Mikelanđelu Rici:

Noi viviamo sommersi nel fondo d'un pelago d'aria. (Mi živimo zaronjeni na dnu okeana vazduha.)

Smrt

Toričeli je preminuo u Firenci 25. oktobra 1647. nekoliko dana pošto je dobio tifus, i sahranjen je u Bazilici Svetog Lorenca. Asteroid 7437 Toričeli je nazvan u njegovu čast. Toričeli je ostavio svu svoju imovinu svom usvojenom sinu Aleksandru.

Toričelijev doprinos fizici

Čitanje Galilejevog Dijaloga od dve nove nauke (1638) ga je inspirisalo na razvoj tamo iznetih mehaničkih principa, koje je on oličio u raspravi „O kretanju“ (lat. De motu), koje je štampano sa njegovim delom „Radovi o geometriji“ (lat. Opera geometrica) 1644. Njegova prepiska preko Kastelija sa Galilejem 1641, i Galilejev predlog da Toričeli dođe kod njega, uticalo je na Toričelija da ode u Firencu, gde je upoznao Galileja i radio kao njegov prepisivač tokom njegova tri preostala meseca života.

Barometar

Ovako je to pocelo. Glavni Toričelijev izum bio je barometar sa živom, koji je nastao iz rešavanja jednog praktičnog problema. Radnici koji su pravili pumpe za fontanu koju je naručio veliki vojvoda Toskane pokušali su da podigne vodu sa dubine od 12 ili više metara, ali su zaključili da je 10 metara bila granica sa usisnom pumpom (što je opisano u Galileovom „Dijalogu“). Toričeli je koristio živu , četrnaest puta gušću od vode. Toričeli je 1643. godine napravio cev dugu otprilike jedan metar, zatvorenu na vrhu, napuni je živom i postavito je vertikalno tako da živa može da curi. Stub žive se zaustavio na visine od oko 76 cm, a iznad je ostao Toričelijev vakuum. Kao što danas znamo, visina stuba žive oscilirala je sa promenom atmosferskog pritiska, a ovo je bio prvi barometar. Otkriće principa rada barometra je ovekovečila Toričelijevu slavu. Jedinica tor, koja se koristi za merenje pritiska u vakuumu, dobila je ime po Toričeliju. To je bio kraj

Toričelijev zakon

Poštanska marka Sovjetskog Saveza iz 1959. u čast Evanđeliste Toričelija

Toričeli je takođe otkrio Toričelijev zakon, u pogledu brzinu fluida koji teče iz otvora, za koji se kasnije pokazalo da je poseban slučaj Bernulijevog principa.

Razlog nastanka vetra

Toričeli je prvi dao naučni razlog nastanka vetra:

... vetrovi nastaju zbog razlika u temperaturi vazduha, i otuda gustini, između dva regiona na zemlji.

Toričelijev rad u matematici

Toričeli je takođe poznat po otkriću Toričelijeve trube (danas možda poznatije pod češćim imenom Gavrilova truba), čija je površina beskonačna, ali čija je zapremina konačna. Ovo je smatrano neverovatnim paradoksom u to vreme, čak i od samog Toričelija, i izazvalo je žestoku raspravu o prirodi beskonačnosti.

Toričeli je takođe bio pionir u oblasti beskonačnih nizova. U svom delu O dimenziji parabole lat. De dimensione parabolae iz 1644, Toričeli je razmatrao opadajući niz pozitivnih članova $a_{0},a_{1},a_{2}\cdots$ i pokazao je da je odgovarajući teleskopski red $(a_{0}-a_{1})+(a_{1}-a_{2})+\cdots$ obavezno konvergira $a_{0}-L$, gde je L ograničenje niza, i na ovaj način dao dokaz formule za sumu geometrijskog niza.

Literatura

• Walker, Gabrielle (2010). An Ocean of Air: A Natural History of the Atmosphere. London: Bloomsbury. ISBN 9781408807132. 

Spoljašnje veze

• University of Florence article Arhivirano na sajtu Wayback Machine (28. septembar 2007)