Ekoregion

Mapa sa lokacijom ekoregiona amazonskih kišnih šuma. Žuta linija ograničava ekoregion prema „the World Wide Fund for Nature“ (svetskoj fondaciji za prirodu).

Ekoregion (ekološki region) koji se ponekada naziva i bioregion je ekološki i geografski definisana oblast manja od „carstva“ ili „ekozona“. Ekoregion pokriva relativno veliko područje kopna ili vode i sadrži karakteristične, geografski odvojene grupe prirodnih zajednica i vrsta. Biodiverziteti flore, faune i ekosistema koji karakterišu dati ekoregion teže da budu odvojeni od drugih ekoregiona.

Definicija/Skica

Ekoregion „je periodičan (ponavljajući) sistem sličnih ekosistema udružen sa karakterističnom kombinacijom zemlje i reljefa karakterističnih za taj region“. Omernik (2004), je definisao ekoregion kao: oblasti unutar kojih postoji prostorno poklapanje u karakteristikama geografskih fenomena u vezi sa razlikama u kvalitetu, zdravlju i integritetu ekosistema „Karakteristike geografskih fenomena“ mogu uključiti geologiju, fiziografiju, vegetaciju, klimu, hidrologiju, terestričnu i vodenu faunu i zemljište i može i ne mora uključivati ljudski faktor (na pr. načini korišćenja zemljišta ili promena vegetacije). Važna je, ali ne apsolutno, prostorna korelacija između tih karakteristika, čineći skiciranje ekoregiona nezavršenim u nauci. Drugi problem je što se uslovi života preko granica ekoregiona mogu menjati veoma postepeno, na primer prerijsko-šumska središnjeg dela zapadne SAD, tako da je jako teško identifikovati tačnu granicu. Takve prelazne zone se nazivaju ekotoni.

Ekoregioni se mogu označiti korišćenjem algoritma ili holističkog „težina-dokaza“ pristupa, gde važnost različitih faktora može varirati. Primer algoritamskog pristupa je dao Robert Bailey u svom radu za „U.S. Forest Service“, gde je koristio hijerarhijsku klasifikaciju prvo razdvojivši regione zemlje unutar veoma velikog regiona prema klimatskom faktoru, a zatim je i te regione izdelio prema dominantnim vrstama i potom prema geomorfološkim i edafskim karakteristikama. Pristup „težine-dokaza“ koristio je James Omernik u svom radu za „Agenciju za zaštitu prirode SAD“, koji je kasnije usvojio (sa izmenama) za Severnu Ameriku „Komitet za ekološku kooperaciju“.

Namera i svrha zbog koje se razgraničava ekoregion može da utiče na metodu koja se koristi. Na primer, WWF (engl. World Wide Fund for Nature) ekoregioni su određivani u cilju pomoći planiranju konzervacije biodiverziteta, postajući važniji od sistema različitih regiona u pogledu flore i faune koje su dali Omernik ili Bailey. Klasifikacija WWF-a definiše ekoregion kao:

Velike regione zemlje ili vode koji sadrže geografski razdvojene grupe prirodnih zajednica koje:

(a) dele veliku većinu vrsta i ekološku dinamiku;

(b) dele slične ekološke uslove i;

(c) ekološki interaguju na način koji je bitan (kritičan) za njihovo dugoročno održanje.

Prema WWF-u, granice ekoregiona su bliske originalnom prostranstvu životnih zajednica pre bilo kog većeg uništenja ili promene. WWF je identifikovao 825 kopnenih ekoregiona i oko 450 slatkovodnih širom Zemlje.

Značaj

Korišćenje termina „ekoregion“ je proisteklo iz interesa za ekosisteme i njihovo funkcionisanje. U suštini, postoji svest o problemima u vezi sa prostornim odnosom u proučavanjima i menadžmentu za ekologiju pejzaža. Naširoko je prepoznata povezanost ekosistema tako da čine celinu koja je „veća nego suma njenih delova“. Postoji mnogo pokušaja da se ekosistemi posmatraju kao integrisan sistem kako bi se postigao „multi-funkcionalni“ region, te različite interesne grupe, od agrikulturnih istraživača do „zaštitara“ koriste „ekoregion“ kao osnovnu jedinicu u svojim analizama.

„Globalnih 200“ je lista ekoregiona koje je identifikovala WWF kao prioritetne za konzervaciju.

Pokreti koji se baziraju na ekologiji kao što je Bioregionalizam podržavaju radije ekoregione nego dogovorno određene političke granice, braneći taj stav kao bolji za stanovanje i organizaciju nego što su to ljudske zajednice i predlažući ekoregione i slivove za bazu inicijative bioregionalne demokratije.

Kopneni ekoregioni

Kopneni ekoregioni obuhvataju samo kopno, odvojeno od slatkih i slanih voda. U tom kontekstu, oni podrazumevaju zemljište i stene, pre nego često korišćen termin „na Zemlji“, jer to obuhvata celu planetu, dakle i sve vode i svetsko more.

WWF ekolozi su u sadašnje vreme podelili Zemlju na 8 velikih ekozona sa 867 manjih kopnenih ekoregiona (videti listu ekoregiona). Njihov pokušaj je sinteza mnogih ranijih pokušaja da se definišu i klasifikuju ekoregioni. Mnogi smatraju tu klasifikaciju presudnom i postoje predlozi da ona bude stabilan okvir za inicijativu bioregionalne demokratije.

Osam kopnenih ekozona prate glavne granice koje su dali botaničari i zoolozi, a razdvajaju glavne svetske biljne i životinjske zajednice. Ove granice uglavnom prate granice kontinenata ili glavne barijere biljne i životinjske distribucije, kao što su Himalaji ili Sahara. Granice ekoregiona nisu uvek jasno prepoznate i uzrok su velikog neslaganja.

Ekoregioni su klasifikovani prema biomima, gde su najveće globalne biljne biocenoze determinisane na osnovu količine padavina i klime. Šume, travni ekosistemi (uključujući i savane i žbunaste zajednice) i pustinje (uključujući i suva staništa) su specifične po klimi (tropska i suptropska nasuprot umerenoj i borealnoj) i šume su specifične i po dominantoj vrsti; mogu biti lišćarske (Angiospermae) ili dominantno četinarske (Gymnospermae) ili mešovite. Biomi kao što su mediteranske šume, šumarci, šibljaci, tundra i mangrove imaju veoma posebne životne zajednice, pa su takođe prepoznati kao posebni biomi.

Morski ekoregioni

Morski ekoregioni su regioni svetskog mora koje su definisali ekolozi WWF-a radi postizanja očuvanja morskih ekosistema.

WWF-ova šema za očuvanje prirode grupiše individualne ekoregione u 12 morskih carstava, koja predstavljaju jedinice slobodnog opsega polarnih, umerenih i tropskih mora sa subjedinicama baziranim na okeanskim zalivima (izuzev umerenih mora na severnoj hemisferi gde su razvrstane na osnovu kontinenata). Morska carstva su podeljena na 62 morskih provincija, koje uključuju jedan ili više od ukupno 232 morskih ekoregiona.

Šeme korišćene za označavanje i klasifikaciju morskih ekoregiona su analogne onima koje su korišćene za kopnene ekoregione. Identifikovana su glavna staništa: polarna, umerena mora i morski grebeni, umereno ostrvlje, tropsko ostrvlje, tropski koralni grebeni, pelagijal, abisal i hadal, okeanski rov. Ovo odgovara kopnenim biomima. Glavna biogeografska carstva, analogna sa sedam kopnenih ekozona predstavljaju velike regione okeanskih basena: Zapadni umerni Atlantik, Istočni tropski Atlantik, Zapadni tropski Atlantik, Južni umereni Atlantik, Severni umereni Indo-Pacifik, Centralni Indo-Pacifik, Istočni Indo-Pacifik, Zapadni Indo-Pacifik, Južni umereni Indo-Pacifik, Severni Okean, Antarktik, Arktik i Mediteran.

Klasifikacija marinskih ekoregiona nije razvijena do istog nivoa, detaljno i iscrpno kao što je za kopnene ekoregione; na listi su samo regioni prioritetni za očuvanje. Pogledati listu globalnih 200 morskih ekoregiona.

Sličan sistem za identifikaciju regiona u okeanu u svrsi očuvanja je sistem LME-a (veliki morski ekosistem (engl. large marine ecosystem)) koju je razvila američka nacionalna administracija za okeane i atmosferu (engl. National Oceanic and Atmospheric Administration NOAA).

Slatkovodni ekoregioni

Amazon u Brazilu

Slatkovodni ekoregioni su slatkovodna staništa određenog geografskog regiona i čine ga reke, potoci, jezera i močvare. Oni su odvojeni od kopnenih ekoregiona koje naseljavaju terestrične vrste i od okeana, koje naseljavaju marinske vrste.

WWF je identifikovao sedam glavnih tipova staništa slatkovodnih ekoregiona: velike reke, brzake velikih reka, delte velikih reka, male reke, velika jezera, mala jezera i puste basene.

Nekoliko slatkovodnih ekoregiona se nalazi na listi globalnih 200, koji su za WWF prioritetni za konzervaciju.

Vidi još

• Zaštita životne sredine
• Ekologija
• Životna sredina
• Priroda
• Održivi razvoj

Literatura

• Brunckhorst, D. 2000. Bioregional planning: resource management beyond the new millennium. Harwood Academic Publishers: Sydney, Australia.
• Busch, D.E. and J.C. Trexler. eds. 2003. Monitoring Ecosystems: Interdisciplinary approaches for evaluating ecoregional initiatives. Island Press. 447 pages.
• Spalding, Mark D., Helen E. Fox, Gerald R. Allen, Nick Davidson et al. "Marine Ecoregions of the World: A Bioregionalization of Coastal and Shelf Areas". Bioscience Vol. 57 No. 7, July/August 2007, pp. 573-583.

Spoljašnje veze

• Mapa ekoregiona
• Activist network cultivating Ekoregioni/Bioregioni
• Sierra Club Arhivirano na sajtu Wayback Machine (21. novembar 1996) - ekoregioni