Eritrejsko-etiopski rat
| Eritrejsko-etiopski rat | |||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|
| |||||||
| Sukobljene strane | |||||||
 Eritreja |
 Etiopija Podrška:  Rusija Belorusija[1] | ||||||
| Komandanti i vođe | |||||||
|
Isajas Afeverki Sebhat Efrem |
Meles Zenavi Tsadkan Gebre-Tensaj[2] | ||||||
| Jačina | |||||||
| 270.000 vojnika | 320.000 vojnika | ||||||
| Žrtve i gubici | |||||||
|
19.000 poginulih, 20-50.000 ranjenih[3] |
34.000 poginulih,[4] 60.000 ranjenih | ||||||
Eritrejsko-etiopski rat bio je oružani sukob između Eritreje i Etiopija koji je trajao od 1998. do 2000. godine. Razlog rata bio je konflikt oko granice između novopriznate države Eritreje i Etiopije i suprotnosti iz građanskog rata koji je završen 1991. godine.
Istorijat sukoba[uredi | uredi izvor]
Organizacija ujedinjenih nacija odlučili je 1950. da bivša italijanska kolonija Eritreja treba da uđe u federaciju s Etiopijom.
Obje države bi imale isti status u federaciji, s izuzetkom da bi Etiopija preuzela odbranu i spoljnu politiku zemlje. Federacija je od samog početka bila puna nesuglasica. Eritreja je u to vreme bila ekonomski i politički najrazvijenija oblast Afrike južno od Sahare i trebalo je da se ujedini sa feudalnom carskom Etiopijom.
Obe strane su smatrale situaciju neodrživom. Eritrejske partije i sindikati su demonstrirali 1950-ih protiv etiopskog nepoštovanja federalnog ustava. Između ostalog došlo je do zabrane eritrejske zastave, Etiopija je počela da oporezuje Eritrejce, zarada iz eritrejskih luka je išla u etiopski deo federacije, a korištenje eritrejskog jezika bilo je ograničeno u korist zvaničnog etiopskog jezika.
Etiopski car, Hajle Selasije, odgovorio je 1962. na proteste aneksijom Eritreje koja je tako postala provincija u Etiopiji.
Već 1961. izbila je oružana pobuna u Eritreji zbog etiopskih ograničenja. To je bio početak 30-godišnjeg oslobodilačkog rata koji je trajao do maja 1991. i koji je bio najduži rat u istoriji Afrike.
Oko 65 000 eritrejskih vojnika poginulo je u borbama kao i desetine hiljada civila. To je ostavilo velike posledice na zemlju koja je imala oko 3,5 miliona stanovnika. Broj poginulih i povređenih etiopskih vojnika je nepoznat, ali pretpostavlja se da se radi o nekoliko stotina hiljada.
Rat[uredi | uredi izvor]
Tokom 1998. došlo je do pogoršanja odnosa između ove dve države. U oblasti oko naselja Badme, započele su oružane borbe u jesen 1998. godine. Obe države su pojačale vojnu prisutnost u oblasti. Kasnije 1998. dolazi do pojačanih ratnih sukoba na više frontova, s vazdušnim napadima na ciljeve daleko iza fronta.
Sukob je prerastao u rovovski rat. U ofanzivi u februaru 1999. etiopske snage su zauzele Badme. U maju 2000, Etiopija je započela veliku ofanzivu prešavši preko granične reke Mareb. Na središnjici fronta došlo je do povlačenja eritrejskih snaga. Kao posledica ovoga Eritreja je izvršila okupaciju velikih delova Eritreje. Obe strane su naposletku postigle dogovor o primirju. U decembru 2000. potpisan je mirovni sporazum u Alžiru.
Posledice rata[uredi | uredi izvor]
Pretpostavlja se da je u ratu poginulo najmanje 100.000 vojnika, 19.000 eritrejskih vojnika i nepoznat broj etiopskih. Etiopija nije nikada objavila zvaničan broj poginulih. Osim toga Etiopija je okupirala četvrtinu Eritreje, uništila veliki deo eritrejske infrastrukture a oko 500.000 Eritrejaca postali su beskućnici. Ujedinjene nacije i SAD su uspeli da uspostave primirje, a zaraćene strane su potpisale mirovni sporazum. Odlučeno je da Mirovne snage Ujedinjenih nacija patrolišu graničnim pojasom duž etiopsko-eritrejske granice. Uspostavljena je demilitarizovana zona od 25 km na eritrejskoj strani granice, grad Badme je trebalo da pripadne Eritreji, dok je Etiopija trebalo da plati ratnu odštetu.
Etiopija i dalje odbija da napusti sporne oblasti, iako je Internacionalni sud u Hagu potvrdio da one pripadaju Eritreji i nastavlja okupaciju npr. Badmea.
Etiopija stalno optužuje Eritreju da podržava neke islamske militantne grupe u Somaliji, poput El-Šababa.[5]
Vidi još[uredi | uredi izvor]
Izvori[uredi | uredi izvor]
- ^ Torgovlя oružiem i buduщee Belorussii
- ^ David Hamilton Shinn, Historical Dictionary of Ethiopia. The Scarecrow Press, inc.: Lanham, Maryland; Toronto; Oxford, 2004, pp. 387-8.
- ^ Banks, Arthur; Muller, Thomas; och Overstreet, William, ed. Political Handbook of the World 2005-6 (A Division of Congressional Quarterly, Inc.: Washington, D.C., 2005), pp. 366. 156802952-7
- ^ Banks et al., ed. Political Handbook 2005-6, pp. 378.
- ^ allAfrica.com: Somalia: Eritrea 'Continues Support' to Somalia's Al-Shabab, Says Ethiopia
