Život na Titanu
Život na Titanu, najvećem Saturnovom mesecu, trenutno ostaje otvoreno pitanje i tema za naučnu diskusiju i istraživanje.
Titan je mnogo hladniji od Zemlje, tako da na njegovoj površini nema tečne vode. Međutim, postoje jezera tečnog metana i etana, kao i reke i čitava mora iz njih, osim toga, ovi gasovi mogu ispasti u obliku padavina, poput kiše iz vode na Zemlji. Sa velikom verovatnoćom, Titan takođe sadrži podzemni tečni okean, koji se sastoji od amonijaka ili vode.
Neki modeli pokazuju da Titan može da podrži postojanje „obrnutih“ polupropusnih membrana na bazi akrilonitrila u tečnoj nepolarnoj mešavini metana i etana na svojoj površini. Međutim, pod uslovima pod kojima mešavina metana i etana postoji u tečnom stanju, svi molekuli veći i polarniji od akrilonitrila neizbežno kristališu zbog mnogo veće snage veze između polarnih molekula (na ovom principu se zasniva frakcionisanje ugljovodonika i precipitacija nukleinskih kiselina alkoholom). Istovremeno, u ovoj sredini se uočavaju složeni hemijski procesi selektivne razmene i akumulacije niza supstanci, što je predmet opsežnih diskusija u zajednici planetarnih naučnika, uključujući NASA[1][2][3]. Atmosfera Titana je gusta, reaktivna i bogata organskim jedinjenjima; ove činjenice podstakle su naučnike da iznesu dodatne pretpostavke o postojanju života ili preduslovima za život, posebno u gornjim slojevima atmosfere[1]. Njegova atmosfera takođe sadrži vodonik, a metan se može kombinovati sa nekim od organskih jedinjenja (kao što je acetilen) da bi se obezbedila energija i razvili život.
U junu 2010. godine naučnici su na osnovu analize podataka misije Kasini—Hajgens prijavili anomalije u atmosferi Titana, blizu njegove površine. Na osnovu ovoga izneli su hipotezu o „disanju” primitivnih bioloških organizama. Prema ovoj hipotezi, organizmi bi mogli da apsorbuju gas vodonik i da se hrane molekulima acetilena, dok bi se metan formirao tokom njihovog života. Kao rezultat, došlo bi do nedostatka acetilena na Titanu i smanjenja sadržaja vodonika blizu površine[1]. Međutim, još nema neposrednih dokaza za postojanje života na Titanu.
Temperatura površine[uredi | uredi izvor]
Zbog udaljenosti Titana od Sunca mnogo je hladnije od Zemlje. Temperatura njegove površine je oko 94 K (−179 °C). Na takvim temperaturama vodeni led se ne topi, ne isparava i ne sublimira, već uvek ostaje čvrst.
Zbog ekstremne hladnoće, kao i nedostatka ugljen-dioksida u atmosferi, naučnici smatraju da su uslovi na Titanu gori za život nego na Zemlji pre pojave njenog života. Istovremeno, oni ne isključuju život u tečnom metanu i etanu i kažu da bi otkriće takvih oblika života (čak i vrlo primitivnih) ukazivalo na rasprostranjenost života u Svemiru.
Temperatura u prošlosti[uredi | uredi izvor]
(13. novembra 2015)
Sedamdesetih godina 20. veka astronomi su otkrili neočekivano visoke nivoe infracrvenih emisija sa Titana. Jedno moguće objašnjenje za ovo bilo je da je površina Titana bila toplija nego što se očekivalo zbog efekta staklene bašte. Neke procene površinskih temperatura se čak približavaju temperaturama u hladnim delovima Zemlje[4]. Postojalo je, međutim, još jedno moguće objašnjenje za infracrveno zračenje: na površini je bilo veoma hladno, ali je gornja atmosfera zagrejana apsorpcijom crne svetlosti od strane molekula etana, etilena i acetilena.
Temperatura u budućnosti[uredi | uredi izvor]
Titan bi mogao da postane znatno topliji u budućnosti. Šest milijardi godina od sada, kada Sunce postane crveni džin, temperatura površine Titana mogla bi porasti na 200 K (−73 °C), što je dovoljno da na njegovoj površini postoji stabilan okean mešavine amonijaka i vode. Ovi uslovi mogu stvoriti prijatno okruženje za egzotične oblike života i trajaće nekoliko stotina miliona godina. Ovo vreme je dovoljno za rađanje relativno jednostavnog života.
Odsustvo površinske vode u tečnom stanju[uredi | uredi izvor]
Nedostatak tečne vode na površini Titana naveo je NASA-in astrobiolog Andrew Pohorille 2009. godine kao argument protiv postojanja života tamo. Pohorille veruje da voda nije važna samo kao rastvarač, koji koristi „jedini nama poznati život”, već i zato što su njena hemijska svojstva „jedinstveno pogodna za samoorganizaciju organske materije”. Pita se da li je mogućnost pronalaženja života na površini Titana dovoljna da opravda troškove misije[5].
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ a b v „What is Consuming Hydrogen and Acetylene on Titan?”. NASA. 2010-03-06. Arhivirano iz originala 2020-11-06. g. Pristupljeno 2020-11-28.
- ^ Naučnici potvrđuju postojanje tečnih jezera i „plaža” na Saturnovom mesecu Titanu (jezik: engleski)
- ^ Čudno otkriće na Titanu dovodi do spekulacija o vanzemaljskom životu (jezik: engleski)
- ^ „Titan: Greenhouse and Anti-greenhouse - Astrobiology Magazine”. Astrobiology Magazine. 2005-11-03. Pristupljeno 2018-08-06.
- ^ Pohorille, Andrew (2009-05-13). „Comment on Titan First”. Arhivirano iz originala 2013-09-02. g. Pristupljeno 2013-09-02.