Klajnova tablica seksualne orijentacije

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Seksualna orijentacija
Rodni identitet
Seksualna orijentacija
Nebinarne kategorije
Istraživanja
Ostale životinje

Klajnova tablica seksualne orijentacije ili KTSO (engl. Klein Sexual Orientation Grid; KSOG), koju je razvio Fric Klajn, ima za cilj da izmeri seksualnu orijentaciju, tako što predstavlja nadogradnju nad ranijom Kinsijevom skalom. Klajn je prvi put opisao KTSO u svojoj knjizi iz 1978. godine The Bisexual Option.[1][2][3][4]

Kao odgovor na kritike da Kinsijeva skala meri samo dve dimenzije seksualne orijentacije, Klajn je razvio višedimenzionu tablicu za opisivanje seksualne orijentacije. Za razliku od Kinsijeve skale, Klajnova tablica istražuje seksualnu orijentaciju u prošlosti, sadašnjosti i idealizovanoj budućnosti, u odnosu na sedam faktora za svaki aspekt, tako da ukupno ima 21 vrednost. KTSO koristi vrednosti od 1 do 7, a ne od 0 do 6 kao u Kinsijevoj skali, kako bi opisala kontinuum privlačenja od isključivo suprotnopolnog do isključivo istopolnog.[5]

KTSO se često koristi kao alat u istraživanju.[6][7] Studije koje koriste KTSO koristile su klasterisanje za istraživanje šablona u okviru 21 parametra KTSO, gde je u jednom slučaju predložen model od 5 labela za orijentacije (strejt, bi-strejt, bi-bi, bi-gej i gej).[8][9] KTSO se takođe koristila za studije terapije konverzije.[10]

Pregled[uredi | uredi izvor]

Uvedena u Klajnovoj knjizi The Bisexual Option, KTSO koristi skalu od 7 stepeni da proceni sedan različitih dimenzija seksualnosti u tri različite tačke u životu osobe: prošlost (od rane adolescencije do pre godinu dana), sadašnjost (u okviru poslednjih 12 meseci), i ideal (šta bi se osoba izabrala da može).[11]

Klajnova tablica seksualne orijentacije
Promenljiva Odradnica Prošlost Sadašnjost Ideal
A Seksualna privlačnost Ko vas seksualno privlači? 1–7 1–7 1–7
B Seksualno ponašanje Sa kim ste imali seks? 1–7 1–7 1–7
C Seksualne fantazije O kome su vaše seksualne fantazije? 1–7 1–7 1–7
D Emotivna preferencija Ko vam je bliži emotivno? 1–7 1–7 1–7
E Društvena preferencija Sa kojim rodom se družite? 1–7 1–7 1–7
F Preferencija u životnom stilu U kojoj zajednici volite da provodite svoje vreme? U kojoj se osećate najudobnije? 1–7 1–7 1–7
G Samoidentifikacija Kako se obeležavate ili identifikujete? 1–7 1–7 1–7
Skala za merenje promenljivih  A ,  B ,  C ,  D  i  E  KTSO
1 2 3 4 5 6 7
isključivo suprotan pol uglavnom suprotan pol suprotan pol
malo više 		oba pola podjednako isti pol
malo više 		uglavnom isti pol isključivo isti pol
Skala za merenje promenljivih  F  i  G  KTSO
1 2 3 4 5 6 7
isključivo heteroseksualno uglavnom heteroseksualno heteroseksualno
malo više 		heteroseksualno i homoseksualno podjednako homoseksualno
malo više 		uglavnom homoseksualno isključivo homoseksualno

Nedostaci[uredi | uredi izvor]

Iako je prepoznao da ova tablica istražuje daleko više dimenzija seksualne orijentacije od prethodnih skala, Klajn je prepoznao da izostavlja sledeće aspekte seksualne orijentacije:[12]

  • starost partnera
  • razliku između ljubavi i prijateljstva, u promenljivoj za emotivnu preferenciju
  • razliku između seksualne želje i limerencije (privlačnosti prema konkretnoj osobi), u promenljivoj za seksualnu privlačnost
  • da li se seksualna aktivnost odnosi na broj partnera ili broj događaja
  • rodne uloge kao i maskuline i feminine uloge

Dok je Klajn verovao da je uključenje većeg broja dimenzija seksualne orijentacije bolje, Vajnrič i drugi (1993) su bili stanovišta da sve dimenzije KTSO deluju da mere isti konstrukt.[13] Studija je sprovela faktorsku analizu KTSO da bi videla koliko će se faktora pojaviti u dva različita uzorka. U obe grupe, prvi faktor koji se pojavio uticao je značajno na svih 21 stavki iz tablice, što je značilo da je ovaj faktor uticao na veći deo varijanse. Dalje su našli da se pojavio drugi faktor koji je sadržao vremenske dimenzije društvenih i emotivnih preferencija, što je sugerisalo da su te dimenzije možda merile nešto što nije seksualna orijentacija. Stoga, uprkos činjenici da je tablica korisna za promociju koncepta seksualne orijentacije kao multidimenzionalnog i dinamičkog, dodatne izmerene dimenzije ne otkrivaju obavezno išta tačniji opis nečije sveukupne seksualne orijentacije od Kinsijeve skale.

Još jedna zamerka KTSO je da različite dimenzije seksualne orijentacije možda ne identifikuju sve ljude pojedine orijentacije na isti način. Mere seksualne privlačnosti, seksualne aktivnosti i seksualnog identiteta identifikuju različite (mada često preklapajuće) populacije. Lauman i ostali (1994) su našli da od 8,6% žena koje prijavljuju neku istorodnu seksualnost, 88% je prijavilo istorodnu seksualnu privlačnost, 41% neko istorodno seksualno ponašanje, a 16% je prijavlo lezbejski ili gej identitet.[14] Prema tome, nije jasno šta tačno skala meri, jer u zavisnosti od toga koji aspekt se uzme u obzir, seksualna orijentacija može ali ne mora biti otkrivena.

Vidi još[uredi | uredi izvor]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Coleman, Edmond J (10. 9. 1987). Integrated Identity for Gay Men and Lesbians: Psychotherapeutic Approaches for Emotional Well-Being. Psychology Press. str. 13. ISBN 9780866566384. Pristupljeno 29. 8. 2012. 
  2. ^ The Bad Subjects Production Team (1. 11. 1997). Bad Subjects: Political Education for Everyday Life. NYU Press. str. 108. ISBN 9780814757932. Pristupljeno 29. 8. 2012. 
  3. ^ Bancroft, John (2009). Human Sexuality And It Problems. Elsevier Health Sciences. str. 262. ISBN 9780443051616. Pristupljeno 29. 8. 2012. 
  4. ^ Klein, Fritz; Barry Sepekoff; Wolf, Timothy J. (1985). „Sexual Orientation”. Journal of Homosexuality. 11 (1–2): 35—49. ISSN 0091-8369. PMID 4056393. doi:10.1300/J082v11n01_04. 
  5. ^ Coleman, Eli (1987). „Assessment of Sexual Orientation”. Journal of Homosexuality. 14 (1–2): 9—24. ISSN 0091-8369. PMID 3655356. doi:10.1300/J082v14n01_02. 
  6. ^ Hammack, Phillip L.; Cohler, Bertram J. (6. 3. 2009). The Story of Sexual Identity: Narrative Perspectives on the Gay and Lesbian Life Course. Oxford University Press. str. 114. ISBN 9780195326789. Pristupljeno 29. 8. 2012. 
  7. ^ Bohan, Janis; Russell, Glenda (1. 8. 1999). Conversations about Psychology and Sexual Orientation. NYU Press. str. 197. ISBN 9780814709139. Pristupljeno 29. 8. 2012. 
  8. ^ Roberts, B. C. (1997). „The Many Faces of Bisexuality”. International Journal of Sexuality and Gender Studies. 2 (1): 65—76. ISSN 1566-1768. doi:10.1023/A:1026341216421. 
  9. ^ Weinrich, James D.; Fritz Klein (2002). „Bi-Gay, Bi-Straight, and Bi-Bi”. Journal of Bisexuality. 2 (4): 109—139. ISSN 1529-9716. doi:10.1300/J159v02n04_07. 
  10. ^ Jones, Stanton L.; Yarhouse, Mark A. (24. 8. 2007). Ex-Gays?: A Longitudinal Study of Religiously Mediated Change in Sexual Orientation. InterVarsity Press. str. 8. ISBN 9780830828463. Pristupljeno 29. 8. 2012. 
  11. ^ Klein, Fritz (1993). The Bisexual Option. The Haworth Press. str. 19. ISBN 978-1-56024-380-9. 
  12. ^ Klein, Fritz (1993). The Bisexual Option. str. 20. 
  13. ^ Weinrich, J.; et al. (1993). „A factor analysis of the Klein Sexual Orientation Grid in two disparate samples”. Archives of Sexual Behavior. 22 (2): 157—168. doi:10.1007/bf01542364. 
  14. ^ Laumann; et al. (1994). The Social Organization of Sexuality. The University of Chicago Press. str. 303. ISBN 978-0-226-46957-7. 

Literatura[uredi | uredi izvor]

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Клајнова_таблица_сексуалне_оријентације&oldid=26900371”