Korov

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije
Skoči na: navigacija, pretraga
Disambig.svg
Ukoliko ste tražili pojam iz geografije, pogledajte članak Korovi.

Korov je biljka koja samoniklo raste tamo gde je čovek ne želi, odnosno u agroekosistemima. Ove vrste biljaka se još nazivaju i segetalnim (lat. seges - usev, njiva).

Životne forme[uredi]

Korovi su pretežno zeljaste biljke, u čijem rasprostranjenju i dinamičnom razvoju presudan uticaj ima antropogeni faktor. To mogu biti autohtone vrste ili sa drugih podneblja, a koje je opet čovek doneo. Njihov uspešan razvoj na obradivim površinama se objašnjava ne samo time što im čovek obezbeđuje sve uslove, mada su oni namenjeni kulturnim biljkama, već i time što su u takvim staništima oslobođene kompeticije kakvu imaju u svojim prirodnim staništima. Ove biljke su bioindikatori zemljišta koje sadrži organski otpad, ali su i akumulatori teških metala i drugih toksičnih jedinjenja koja stvara čovek.[1]

Značaj korova[uredi]

Korov je nepoželjan jer gajenim, odnosno kulturnim biljkama oduzima prostor, vodu, minerale iz đubriva, pa i svetlost. Ipak, neke korovske biljke mogu biti veoma dekorativne, neretko lekovite, pa čak i jestive. Bez obzira na to, čovek se trudi da ih odstrani iz agroekosistema.[2][3]

Suzbijanje korova[uredi]

Uglavnom se protiv korova primenjuju takozvane agrotehničke mere, ali i hemijske. Ove prve podrazumevaju mehaničko uklanjanje korova, čupanjem ili okopavanjem između useva kako bi se onemogućio rast korova. Hemijske mere se sprovode brže i sa manje napora, ali njihovim primenjivanjem postoji rizik od zagađivanja prirode i po ljudsko zdravlje. Hemijska sredstva koja se koriste protiv korova nazivaju se herbicidi.[2]

Primeri korova[uredi]

Izvori[uredi]

  1. ^ Stevanović, B. & Janković, M. 2001. Ekologija biljaka sa osnovama fiziološke ekologije biljaka. NNK International: Beograd. ISBN 86-83635-04-X
  2. ^ a b Dipre, B. & Voral, M. 2007. Oksford školska enciklopedija. Knjiga-komerc: Beograd.
  3. ^ Grupa autora. 1982. Ilustrovana enciklopedija Priroda. Vuk Karadžić. Beograd.

Spoljašnje veze[uredi]