Kantarion

кантарион
	;
Систематика
царство:	Plantae;
раздео:	Magnoliophyta;
класа:	Magnoliopsida;
ред:	Theales (Guttiferales);
породица:	Hypericaceae;
род:	Hypericum;
врста:	H. perforatum;
Биномијална номенклатура
	Hypericum perforatum; L.
Екологија таксона

Из Википедије, слободне енциклопедије

Скочи на: навигација, претрага

Kantarion (kantarijon, bogorodična trava, gospino zelje, sentjanzovka, sentjanzevka) ili лат. Hypericum perforatum је višegodišnja zeljasta biljka iz istoimene porodice (Hypericaceae).

[уреди] Opis biljke

Kantarion je višegodišnja zeljasta biljka sa razgranatim korenom. Stabljika je uspravna, gola, visine od 20 do 100 cm. Cvetovi su žuti, dok je plod bradavičasta čaura. Cveta od maja do septembra.

Uslovi za život: Zemljišta srednje bogata hranljivim materijama , umereno topla i umereno svetla staništa.

Stanište: Fruška gora, Titelski breg, Vršačke planine...

Sastav biljke: hipericin, pseudohipericin, izohipericin ( u cvastima), hiperozid, kvercetin, rutin, kvercitrin, biapigenin, amentoflavon, katehin, epikatehin, hlorogenska kiselina, kafena kiselina, hiperflorin, karotenoidi, steroli, leukoantocijani, etarsko ulje.

Lekovita svojstva: Kantarion se koristi kao antidepresiv, sedativ, antibiotik, koristi se spolja i iznutra. Aktivna supstanca je hiperflorin. Ekstrakt kantariona povisuje koncentraciju neurotransmitera seratonina i noradrenalina na sinapsama. Kantarionovo ulje (Oleum hyperici) je naširoko poznato i koristi se za ublažavanje i lečenje opekotina. Dobija se prelivanjem (maceracijom) svežih cvetova kantariona maslinovim uljem.

- Antidepresivno dejstvo je poznavao već u srednjem veku Paracelzus, a školska medicina ga je 70-tih godina prošlog veka potvrdila. Kaže se da kantarion koji cveta u sred leta skuplja sunčeve zrake da bi ih ljudima dao za vreme tamnih meseci.