Kraljica od Sabe

S Vikipedije, slobodne enciklopedije

Kraljica od Sabe

Kraljica od Sabe (hebr. מַלְכַּת שְׁבָא, Malkaṯ Šəḇāʾ; арап. ملكة سبأ), koju pominju Biblija, Kuran i etiopska istorija, bila je vladar Sabe, koju moderna arheologija smešta u današnji Jemen. Različiti izvori nazivaju je još i Bilkis ili Makeda. U originalnoj priči ona donosi karavan vrednih poklona za izraelskog kralja Solomona. Ovaj izveštaj je prošao kroz opsežne jevrejske, islamske, jemenske[1][2] i etiopske razrade, i postao je predmet jednog od najrasprostranjenijih i najplodnijih ciklusa legendi na Bliskom istoku.[3]

Savremeni istoričari identifikuju Šebu i sa južnoarapskim kraljevstvom Saba u današnjem Jemenu i Etiopiji. Među istoričarima se osporava postojanje kraljice.[4]

Priča po Bibliji[uredi | uredi izvor]

Kraljica od Sabe i Solomon, oko 1280, prozor sada u Kelnskoj katedrali, Nemačka
Tintoretova poseta kraljice od Sabe Solomonu, slika iz oko 1555.

Prema Bibliji, (neimenovana) kraljica Sabe čula je za veliku mudrost kralja Solomona od Izraela, i otputovala u njegovo kraljevstvo sa poklonima, biljkama i začinima za kralja, kako je navedeno u Prvoj knjizi kraljeva. Kraljica je bila zadivljena Solomonovom mudrošću koju je testirala raznim zagonetkama, i bogatstvom, za koje je blagosiljala Solomonovog boga. Solomon joj je uzvratio poklone i ona se sa njima vratila u svoju zemlju.

Kraljica od Sabe, (hebr. מַלְכַּת־שְׁבָא,[5] malkat-šəḇā u hebrejskoj Bibliji, βασίλισσα Σαβά u Septuaginti,[6] ܡܠܟܬ ܫܒܐ,[7][8]) čije ime nije navedeno, posetila je u Jerusalim „sa velikom pratnjom, sa kamilama koje su nosile mirise, i mnogo zlata i dragog kamenja“ (Knjiga o carevima 10:2). „Nikad više nije bilo doneto tako obilje začina“ (10:10; II Let. 9:1–9) kao onih koje je ona poklonila Solomonu. Došla je „da ga testira teškim pitanjima“, na koja je Solomon odgovorio na njeno zadovoljstvo. Razmenili su poklone, nakon čega se ona vratila u svoju zemlju.[9][10]

Upotreba termina hidot ili 'zagonetke' (Knjiga o carevima 10:1), aramejske pozajmljene reči čiji oblik ukazuje na promenu zvuka ne pre šestog veka pre nove ere, ukazuje na kasno poreklo teksta.[9] Pošto se ne pominje pad Vavilona 539. p. n. e., Martin Not je smatrao da je Knjiga o kraljevima dobila definitivnu redakciju oko 550. p. n. e.[11]

Saba je bila prilično poznata u klasičnom svetu, a njena zemlja se zvala Arabija Feliks.[10] Oko sredine prvog milenijuma pre nove ere, Sabejaca je bilo u Etiopiji i Eritreji, u oblasti koja je kasnije postala carstvo Aksuma.[12] Postoji pet mesta u Bibliji gde pisac razlikuje Sheba (שׁבא), odnosno Jemenske Sabejce, od Seba (סבא), odnosno afričke Sabejce. U Ps. 72:10 spominju se zajedno: „kraljevi Šebe i Sebe će prineti darove“.[13] Ovo razlikovanje pravopisa, međutim, može biti čisto lažno; domorodački natpisi ne prave takvu razliku, a jemenski i afrički Sabejci se tamo pišu na potpuno isti način.[12]

Iako još uvek nema pronađenih alfabetskih natpisa iz Južne Arabije koji predstavljaju dokaze za samu kraljicu od Sabe, termin mlkt („kraljica“, sabejski: 𐩣𐩡𐩫𐩩) pominje se u sabejskim natpisima.[14] A na severu Arabije asirski natpisi više puta pominju arapske kraljice.[15] Kraljice su dobro potvrđene u Arabiji, iako prema Kitčenu, ne posle 690. p. n. e.[9] Štaviše, sabejska plemena su poznavala titulu mktvit („visoki zvaničnik“, sabejski: 𐩣𐩤𐩩𐩥𐩺𐩩). Makada ili Makueda, lično ime kraljice u etiopskoj legendi, moglo bi se tumačiti kao popularno prevođenje titule mktvit.[16] Ova titula možda da potiče od staroegipatskog m'kit (𓅖𓎡𓇌𓏏𓏛) „zaštitnica, domaćica“.[17]

Kraljičina poseta je mogla biti trgovačka misija.[10][12] Rana trgovina Južne Arabije sa Mesopotamijom, koja je uključivala drvo i začine koje su prenosile kamile, posvedočena je u ranom devetom veku pre nove ere. a možda je počeo već u desetom.[9]

Arheolozi su nedavno iskopali drevni sabejski hram Avam, poznat u folkloru kao Mahram („svetište“) Bilkisa, ali u brojnim natpisima koji su tamo pronađeni do sada nije otkriven nikakav trag kraljice od Sabe.[10] Još jedan sabejski hram, hram Baran (arap. معبد بران), poznat je i kao Araš Bilkis („Presto Bilkisa“), koji je, kao i obližnji hram Avam, takođe bio posvećen bogu Almaki, ali vezu između Barana hrama i Sabe takođe nije arheološki utvrđena.[18]

Biblijske priče o kraljici od Sabe i brodovima iz Ofira poslužile su kao osnova za legende o Izraelcima koji su putovali u pratnji kraljice od Sabe kada se vratila u svoju zemlju da odgaja svoje dete od Solomona.[19]

Hrišćanin[uredi | uredi izvor]

Pjero dela Frančeska: Susret cara Solomona i kraljice od Sabe
Ukrcavanje kraljice od Sabe, Klod Loren (1600‒1682), ulje na platnu
Solomon i kraljica od Sabe, Đovani de Min

Hrišćanski spisi pominju „kraljicu juga“ (grč. βασίλισσα νότου, lat. Regina austri), koja je „došla sa krajnjih krajeva zemlje“, odnosno iz krajeva tada poznatog sveta, da čuje mudrost Solomonovu (Mt. 12:42; Lk. 11:31).[20]

Mističko tumačenje Pesme nad pesmama, koje se smatralo doslovnom osnovom za spekulacije alegorista, prvi put se pojavljuje kod Origena, koji je napisao obiman komentar na Pesmu nad pesmama.[21] U svom komentaru, Origen je identifikovao nevestu iz Pesme nad pesmama sa „kraljicom juga“ iz Jevanđelja (tj. kraljicom od Sabe, za koju se pretpostavlja da je bila Etiopljanka).[22] Drugi su predlagali ili brak Solomona sa faraonovom ćerkom, ili njegov brak sa izraelskom ženom, Šulamitom. Prvo je bilo omiljeno mišljenje mističnih tumača do kraja 18. veka; ovo poslednje dobija od svog uvođenja od strane Guda (1803).[21]

Pretpostavlja se da je nevesta Kantikles bila crna zbog odlomka u Pesmi nad pesmama 1:5, koji Revidirana standardna verzija (1952) prevodi kao „Ja sam veoma tamna, ali simpatična“, kao i Jeronim Stridonski (latinski: Nigra sum, sed formosa), dok Nova revidirana standardna verzija (1989) navodi „Ja sam crna i lepa“, kao Septuaginta (stgrč. μέλαινα εἰμί καί καλή).[23]

Jedna legenda kaže da je kraljica od Sabe donela Solomonu iste darove koje su mudraci kasnije dali Hristu.[24] Tokom srednjeg veka, hrišćani su ponekad poistovećivali kraljicu od Sabe sa sibilom Sabom.[25]

Priča po Kuranu[uredi | uredi izvor]

Kuran nigde ne pominje Kraljicu od Sabe prema imenu, mada je arapski izvori nazivaju Bilkis. Priča je slična biblijskoj. Prema ovoj verziji, Solomonu stižu vesti o kraljevstvu kojim gospodari kraljica, u kome obožavaju Sunce. On šalje pismo u kome preti napadom. Pošto su razmenili poklone, kraljica stiže u Solomonov dvor, gde prima monoteizam i poštovanje Boga.

U islamskim ledendama, Jasir Janam je bio oženjen Balkis, Kraljicom od Sabe. Balkis je bila sestra Šams (Sunca). Njen otac, el Hadad, spasao je njenu majku koja je bila duh.

Priča prema etiopskim izvorima[uredi | uredi izvor]

Vladarska porodica Etiopije smatra da potiče direktno od Kralja Solomona i Kraljice od Sabe, koja se u etiopskim pričama zove Makeda. Smatra se da je etiopska epska istorija kraljeva, „Kebra Negast“ ili „Slava Kraljeva“, zabeležila istoriju o Makedi i njenim naslednicima. Kralj Solomon je, prema ovoj priči, zaveo Kraljicu i sa njom imao sina koji je kasnije postao Menelik I, prvi imperator Etiopije. Drevno društvo koje je preraslo u modernu etiopsku državu, formirano je migracijama južnih Arabljana preko Crvenog mora i njihovim brakovima sa lokalnim stanovništvom. Drevna kraljevina Etiopije, Aksum, obuhvatala je veliki deo južne Arabije, uključujući Jemen, sve do dolaska islama, a etiopski jezici amharski i tigrinja su semitski jezici. Dokazi o postojanju južnoarabijskih zajednica na tlu današnje Etiopije i Eritreje su rašireni i uključuju artefakte i drevne sabinjanske zapise. Ništa specifično za Makedu do sada nije iskopano, ali veliki bazen za kupanje u blizini Aksuma i ruševine drevne palate domaće stanovništvo često povezuje sa njom, iako se smatra da je palata iz mnogo kasnijeg perioda. Verovatno je da su južnoarabijska i etiopska verzija jedna te ista priča.

Savremeno arapsko viđenje[uredi | uredi izvor]

Neki od savremenih arapskih naučnika smeštaju Kraljicu od Sabe ne u Jemen, kako su to činili stariji arapski izvori, nego radije na poziciju vladara trgovačke kolonije južnoarapskih kraljevstava na severozapadu Arabije. Savremeni arheološki nalazi potvrđuju da je takva kolonija postojala. Pronađeni su južnoarapski zapisi i artefakti, iako ništa specifično za Bilkis nije otkriveno do sada.

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ „Echoes of a Legendary Queen”. Harvard Divinity Bulletin (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2022-06-29. 
  2. ^ „Queen of Sheba - Treasures from Ancient Yemen”. the Guardian (na jeziku: engleski). 2002-05-25. Pristupljeno 2022-06-29. 
  3. ^ E. Ullendorff (1991), „BILḲĪS”, The Encyclopaedia of Islam, 2 (2nd izd.), Brill, str. 1219—1220 
  4. ^ National Geographic, issue mysteries of history, September 2018, p.45.
  5. ^ Francis Brown, ur. (1906), „שְׁבָא”, Hebrew and English Lexicon, Oxford University Press, str. 985a 
  6. ^ Alan England Brooke; Norman McLean; Henry John Thackeray, ur. (1930), The Old Testament in Greek (PDF), II.2, Cambridge University Press, str. 243 
  7. ^ J. Payne Smith, ur. (1903), „ܡܠܟܬܐ”, A compendious Syriac dictionary, 1, Oxford University Press, str. 278a 
  8. ^ Dillmann, August (1865), „ንግሥት”, Lexicon linguae Aethiopicae, Weigel, str. 687a 
  9. ^ a b v g Samuel Abramsky; S. David Sperling; Aaron Rothkoff; Haïm Zʾew Hirschberg; Bathja Bayer (2007), „SOLOMON”, Encyclopaedia Judaica, 18 (2nd izd.), Gale, str. 755—763 
  10. ^ a b v g Yosef Tobi (2007), „QUEEN OF SHEBA”, Encyclopaedia Judaica, 16 (2nd izd.), Gale, str. 765 
  11. ^ John Gray (2007), „Kings, Book of”, Encyclopaedia Judaica, 12 (2nd izd.), Gale, str. 170—175 
  12. ^ a b v A. F. L. Beeston (1995), „SABAʾ”, The Encyclopaedia of Islam, 8 (2nd izd.), Brill, str. 663—665 
  13. ^ John McClintock; James Strong, ur. (1894), „Seba”, Cyclopaedia of Biblical, Theological and Ecclesiastical Literature, 9, Harper & Brothers, str. 495—496 
  14. ^ Maraqten, Mohammed (2008). „Women's inscriptions recently discovered by the AFSM at the Awām temple/Maḥram Bilqīs in Marib, Yemen”. Proceedings of the Seminar for Arabian Studies. 38: 231—249. ISSN 0308-8421. JSTOR 41223951. 
  15. ^ John Gray (2007), „SABEA”, Encyclopaedia Judaica, 17 (2nd izd.), Gale, str. 631 
  16. ^ A. Jamme (2003), „SABA (SHEBA)”, New Catholic Encyclopedia, 12 (2nd izd.), Gale, str. 450—451 
  17. ^ E. A. Wallis Budge (1920), „m'kit”, Egyptian Hieroglyphic Dictionary, 1, John Murray, str. 288b 
  18. ^ „Barran Temple”. Madain Project. Pristupljeno 9. 5. 2019. 
  19. ^ Haïm Zʿew Hirschberg; Hayyim J. Cohen (2007), „ARABIA”, Encyclopaedia Judaica, 3 (2nd izd.), Gale, str. 295 
  20. ^ John McClintock; James Strong, ur. (1891), „Sheba”, Cyclopaedia of Biblical, Theological and Ecclesiastical Literature, 9, Harper & Brothers, str. 626—628 
  21. ^ a b John McClintock; James Strong, ur. (1891), „Canticles”, Cyclopaedia of Biblical, Theological and Ecclesiastical Literature, 2, Harper & Brothers, str. 92—98 
  22. ^ Origen (1829), D. Caillau; D. Guillon, ur., Origenis commentaria, Collectio selecta ss. Ecclesiae Patrum, 10, Méquiqnon-Havard, str. 332 
  23. ^ Raphael Loewe; et al. (2007), „BIBLE”, Encyclopaedia Judaica, 3 (2nd izd.), Gale, str. 615 
  24. ^ John McClintock; James Strong, ur. (1891), „Solomon”, Cyclopaedia of Biblical, Theological and Ecclesiastical Literature, 9, Harper & Brothers, str. 861—872 
  25. ^ Arnaldo Momigliano; Emilio Suarez de la Torre (2005), „SIBYLLINE ORACLES”, Encyclopedia of Religion, 12 (2nd izd.), Gale, str. 8382—8386 

Literatura[uredi | uredi izvor]

  • Thaʿlabī, Qiṣaṣ ̣(1356 A.H.), 262–4
  • Kisāʾī, Qiṣaṣ (1356 A.H.), 285–92
  • G. Weil, The Bible, the Koran, and the Talmud ... (1846)
  • G. Rosch, Die Königin von Saba als Königin Bilqis (Jahrb. f. Prot. Theol., 1880) 524‒72
  • M. Grünbaum, Neue Beiträge zur semitischen Sagenkunde (1893) 211‒21
  • E. Littmann, The legend of the Queen of Sheba in the tradition of Axum (1904)
  • L. Ginzberg, Legends of the Jews, 3 (1911), 411; 4 (1913), 143–9; (1928), 288–91
  • H. Speyer, Die biblischen Erzählungen im Qoran (1931, repr. 1961), 390–9
  • E. Budge, The Queen of Sheba and her only son Menyelek (1932)
  • J. Ryckmans, L'Institution monarchique en Arabie méridionale avant l'Islam (1951)
  • E. Ullendorff, Candace (Acts VIII, 27) and the Queen of Sheba (New Testament Studies, 1955, 53‒6)
  • E. Ullendorff, Hebraic-Jewish elements in Abyssinian (monophysite) Christianity (JSS, 1956, 216‒56)
  • D. Hubbard, The literary sources of the Kebra Nagast (St. Andrews University Ph. D. thesis, 1956, 278‒308)
  • La Persécution des chrétiens himyarites au sixième siècle (1956)
  • Bulletin of American Schools of Oriental Research 143 (1956) 6–10; 145 (1957) 25–30; 151 (1958) 9–16
  • A. Jamme, La Paléographique sud-arabe de J. Pirenne (1957)
  • R. Bowen, F. Albright (eds.), Archaeological Discoveries in South Arabia (1958)
  • Encyclopedic Dictionary of the Bible (1963) 2067–70
  • T. Tamrat, Church and State in Ethiopia (1972) 1270–1527
  • W. Daum (ed.), Die Königin von Saba: Kunst, Legende und Archäologie zwischen Morgenland und Abendland (1988)
  • J. Lassner, Demonizing the Queen of Sheba: Boundaries of Gender and Culture in Postbiblical Judaism and Medieval Islam (1993)
  • M. Brooks (ed.), Kebra Nagast (The Glory of Kings) (1998)
  • J. Breton, Arabia Felix from the Time of the Queen of Sheba: Eighth Century B.C. to First Century A.D. (1999)
  • D. Crummey, Land and Society in the Christian Kingdom of Ethiopia: From the Thirteenth to the Twentieth Century (2000)
  • A. Gunther (ed.), Caravan Kingdoms: Yemen and the Ancient Incense Trade (2005)

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Краљица_од_Сабе&oldid=27548934”