Kristalna palata

**Kristalna palata**
	Kristalna palata
	Kristalna palata u Sidenhamu (1854)Kristalna palata u Sidenhamu (1854)
Informacije
Lokacija	London, Ujedinjeno Kraljevstvo
Koordinate	51° 25′ 20.26″ N, 0° 4′ 32.84″ W
Status	uništena u požaru
Svečano otvaranje	1851.
Otvaranje	1854.
Srušena	30. novembar 1936.
Površina	92,000 m²
Vrednost	£2 miliona
Kompanije
Arhitekta	Džozef Pakston

Kristalna palata ili Staklena palata (engl. The Crystal Palace) bila je zgrada napravljena od livenog gvožđa i stakla koja se nalazila u Hajd Parku, u predrgrađu Londona. Napravljena je za Veliku izložbu 1851. godine. Više od 14.000 izlagača iz celog sveta su se okupili u Palati od 92.000 m² (7.3 ha) izložbenog prostora da prikažu tadašnje primere najnovije tehnologije razvijene u industrijskoj revoluciji. Kristalna palata u Londonu zajedno sa Ajfelovom kulom u Parizu predstavlja osnovne simbole arhitekture industrijske epohe.

Palata je projekat Džozefa Pakstona za prvu svetsku izložbu u Londonu 1851. godine na više od 7.3 ha i sa potpuno staklenim zidovima i čeličnom konstrukcijom od livenog gvožđa.^[1] Godine 1848. je pronađen novi metod izlivanja stakla, što je omogućilo vezivanje velikih komada jevtinog, ali čvrstog stakla. Upravo tom tehnikom je napravljena ova građevina i predstavljala je konstrukciju sa najvećom količinom stakla ikada ugrađenom u jednu zgradu. Svi eksponati na izložbi su se nalazili upravo u njenoj unutrašnjosti, a posetioci su bili impresionirani do koje mere je unutrašnjost jasna i svetla. Razlog tome jeste sunčeva svetlost koja je dopirala iz zidova i plafona, da u potpunosti nije bilo potrebno unutrašnje osvetljenje. Zbog odraza svetlosti u staklenim površinama izvan zgrada je dobila i naziv Kristalna palata.

Ova konstrukcija je stajala samo šest meseci da bi nakon toga bila uspešno demontirana i sledeće godine opet sastavljena na drugom mestu, u južnom Londonu, gde je proširena i nakon dve godine ju je zvanično otvorila kraljica Viktorija. Kristalna palata je bila na ovoj lokaciji od 1854. do 1936. godine.^[2]

Dana 30. novembra 1936. zgradu je zahvatio veliki požar i ona je bespovratno izgorela do temelja. Palata nije bila osigurana za svoju punu vrednost i osiguranje nije moglo da pokrije troškove ni delimično. Britanska javnost je teško prihvatila ovaj gubitak, gubitak jednog od glavnih simbola Londona.

Zanimljivosti[uredi | uredi izvor]

Simbolično, njena dužina iznosi 1.854 stopa, po godini nastajanja (564 m), a plafon je visok 128 stopa, (39 m).
Po ovoj palati nazvan je jedan fudbalski klub, FK Kristal Palas.
S obzirom da je Džozef Pakston ispunio sva očekivanja po pogledu dizajna, nakon Velike izložbe dobio je plemićku titulu.

Rekonstrukcija[uredi | uredi izvor]

Zgrada koje je nekada bila najveća staklena struktura na svetu uništena je u požaru 1936. i nikada nije ponovo izgrađena. Kineski milijarder investitor Ni Žaoking je 2013. godine pokrenuo projekat obnove Kristalne palate. Nova građevina vredna 600 miliona evra bi trebalo da bude istog oblika i veličine, kao i da se nalazi na istom mestu gde je nekad bila Kristalna palata, u južnom Londonu.^[3] U nju će biti uloženo 500 miliona funti, odnodno oko 811 miliona američkih dolara.^[4]

Nova građevina biće pre svega namenjena kulturnim događajima, poput koncerata, izložbi i prikazivanja filmova, ali i za konferencije i konvencije. Još nema planova da se u blizini grade bilo kakvi stambeni objekti, ali će možda u plan biti uključen hotel i poneki objekat komercijalne prirode.^[5]