5. октобар

5. октобар (5.10.) је 278. дан у години по грегоријанском календару (279. у преступној години). До краја године има још 87 дана.

Догађаји

октобар
П	У	С	Ч	П	С	Н
	1	2	3	4	5	6
7	8	9	10	11	12	13
14	15	16	17	18	19	20
21	22	23	24	25	26	27
28	29	30	31

Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: 5. октобар

• 610.- У Цариграду, у цркви Пресвете Мудрости (Аја Софија) Ираклије (610.-641.) крунисан за новог источноримског (византијског) цара. Ираклије је остао упамћен као велики војсковођа и реформатор византијског војног и административног система.
• 1511. — Папа Јулије II основао је Свету лигу Арагона, Венеције и Папске државе са циљем да одбрани јединство цркве, али и да истера Французе из Италије.
• 1796. — Под притиском Француске, Шпанија је објавила рат Великој Британији, који је завршен катастрофалним поразом француско-шпанске флоте 1805. у бици код Трафалгара.
• 1883. — Први европски трансконтинентални експресни воз „Оријент експрес“ кренуо је из Париза за Истанбул.
• 1908. — Бугарски кнез, немачки принц Фердинанд Кобург прогласио је независност Бугарске од Отоманског царства, а себе царем Фердинандом I.
• 1910. — Португал је после обарања краља Мануела II проглашена републиком под председником Жуакимом Теофилом Фернандешом Брагом.
• 1915. — Снажном артиљеријском ватром дуж целог фронта на Дунаву, Сави и Дрини, у Првом светском рату почела је офанзива Централних сила на Србију.
• 1938. — Председник Чехословачке Едвард Бенеш поднео је оставку и отишао у избеглиштво, након што је под притиском Велике Британије и Француске прихватио Минхенски споразум којим је Судетска област уступљена Хитлеровој Немачкој.
• 1954. — Велика Британија, САД, ФНР Југославија и Италија су потписале Лондонски споразум о укидању Слободне зоне Трста и додели зоне Б и мањег дела зоне А Југославији, а већег дела зоне А са градом Трстом Италији.
• 1964. — У Западни Берлин је кроз тајно ископан тунел испод Берлинског зида побегло 57 држављана Источне Немачке, што је било највеће масовно бекство од изградње зида 1961.
• 1969. — Би Би Си је емитовао прву епизоду серије „Летећи циркус Монти Пајтона“, која је постала култна емисија широм света.
• 1974. — Пет људи је погинуло, а 35 рањено у експлозији бомби које су ирски националисти бацили у два бара у месту Гилдфорд у Енглеској.
• 1983. — Лидер пољског покрета „Солидарност“ Лех Валенса добио је Нобелову награду за мир.
• 1988. — Чилеанци су се на плебисциту изјаснили против предлога да председнику Чилеа Аугусту Пиночеу буде продужен мандат до 1997. године.
• 1989. — Нобелова награда за мир додељена је тибетанском духовном вођи у избеглиштву Далај Лами.
• 1994. — У Швајцарској су пронађена тела 48 припадника секте „Храм Сунца“ који су извршили обредно масовно самоубиство.
• 1995. — Амерички изасланик за Балкан Ричард Холбрук успео је, након два месеца преговора са Србијом и Хрватском и лидерима зараћених страна у Босни, да постигне споразум о прекиду ватре, који је био увод у мировне преговоре у Дејтону.
• 2000. — Демонстрације 5. октобра 2000. - после неуспелих покушаја полиције да сузавцем растера стотине хиљада демонстраната у центру Београда, који су протестовали због поништавања председничких избора, грађани су ушли у Савезну скупштину, а нешто касније и у зграду државне Радио телевизије Србије. Под притиском маса Слободан Милошевић, десетогодишњи неприкосновени лидер Србије и СР Југославије, следећег дана је признао изборни пораз од кандидата Демократске опозиције Србије, Војислава Коштунице.
• 2004. — У оквиру касарне Топчидер, испред подземног војног објекта Караш под неразјашњеним и контроверзним околностима погинула су двојица гардиста Војске Србије и Црне Горе: Драган Јаковљевић и Дражен Миловановић.

Рођења

• 1713. — Дени Дидро, француски филозоф и писац († 1784.)
• 1829. — Честер А. Артур, амерички политичар. († 1886.)
• 1864. — Луј Лимијер, француски хемичар и индустријалац.
• 1921. — Драго Ланг, народни херој Југославије. († 1942.)
• 1940. — Милена Дравић, српска глумица.
• 1948. — Зоран Живковић, српски писац.
• 1983. — Ники Хилтон, наследница Хилтон хотелског ланца, дизајнер.
• 1986. — Новица Величковић, српски кошаркаш.

Смрти

• 1056. — Хенрик III, цар Светог римског царства. (* 1017.)
• 1880. — Жак Офенбах, француски композитор немачког порекла (* 1819.)
• 1933. — Николај Јуденич, руски генерал (* 1862.)
• 1957. — Хосе Андраде, уругвајски фудбалер. (* 1901.)
• 1973. — Милунка Савић, српска хероина Балканских и Првог српског рата. (* 1888.)
• 2001. — Емили Шиндлер, супруга Оскара Шиндлера, филантроп.
• 2011. — Стив Џобс је био један од оснивача и главни руководиоц Епла

Види још

• Годишњи календар
• Дневни календар

Референце

Месеци у години:

јануар  •  фебруар  •  март  •  април  •  мај  •  јун  •  јул  •  август  •  септембар  •  октобар  •  новембар  •  децембар