Martonvašar
| Martonvašar mađ. Martonvásár | |
|---|---|
 Brunsvik, palata | |
 Zastava
 Grb
| |
| Administrativni podaci | |
| Država |  Mađarska |
| Region | Centralna prekodunavska regija |
| Županija | Fejer (županija) |
| Srez | Martonvašar |
| Stanovništvo | |
| Stanovništvo | |
| — | 5.650[1] |
| Geografske karakteristike | |
| Koordinate | 47° 18′ 50″ S; 18° 47′ 19″ I / 47.31396° S; 18.78848° I |
| Vremenska zona | UTC+1 (CET), leti UTC+2 (CEST) |
| Površina | 31,25 km2 |
  Martonvašar Martonvašar na karti Mađarske | |
| Poštanski broj | 2462 |
| Pozivni broj | (+36) 22 |
| Veb-sajt | |
| http://www.martonvasar.hu/ | |
Martonvašar (mađ. Martonvásár) grad je u Mađarskoj. Martonvašar se nalazi u okviru županije Fejer. Martonvašar je popularna turistička destinacija u Mađarskoj zbog „palate Brunszvik” u kojoj je boravio Ludvig van Betoven i napisao „Fur Elise“. Tu je i muzej Betovena. Grad je takođe poznat po svojoj engleskoj bašti.
Geografski položaj[uredi | uredi izvor]
Martonvašar se nalazi u severoistočnom delu okruga, 30 kilometara od Budimpešte i 30 kilometara od Sekešfehervara, 13 kilometara istočno-severoistočno od jezera Velence i 9 kilometara zapadno od Sazhalombate, pored autoputa broj 7. Kroz naselje protiče „potok Sent Laslo”.
Njegov deo naselja je Orbanheđ, rubno poljoprivredno naselje. Nalazi se 1,6 kilometara severozapadno od centra Martonvašara. Prema podacima popisa iz 2011. godine, broj stanovnika je iznosio 133 lica, broj stanova je 55, a broj ostalih naseljenih stambenih jedinica je 6.[2]
Martonvasar se prvi put pominje 1268. godine. Dugo vremena je bio sedište grofovske porodice Brunsvik (na mađarskom Brunszvik). Od 1809. do 1849. godine njime je upravljao grof Franc Brunsvik, blizak prijatelj Ludviga van Betovena. U bašti su statue Betovena, a na ostrvu u velikom ribnjaku je pozornica na kojoj se leti često održavaju koncerti.[3]
Martonvašar je verovatno još pre naše ere bio naseljeno naselje sa obe strane potoka Sentlaslo. Bilo je naseljeno je keltskim narodima ili Sarmatima. Posle rimskih osvajanja zauzimaju ga kao mesto stanovanja Mađari takođe osvajači, o čemu svedoče i materijalni nalazi i arheološke iskopine. Sve to pokazuje da je u 11. veku bilo gusto naseljeno mesto. Godine 1268. prvi put se pominje kao pijaca, koja je samo nastavila da se širi uz jačanje trgovine, jer se nalazila duž trgovačkog puta Budim – Fehervar. U to vreme, Martonvašar je bio najveći grad u okrugu Fejer posle Fehervara. Turci su vodili pohode kroz naselje 1526, 1528, 1541, 1543, 1545. i 1551. godine, pa je jasno da je ono do sredine 16. veka potpuno opustelo.
Sedamdesetih godina 17. veka ova oblast je došla u ruke porodice Brunsvik. Pokrenuli su masovnu gradnju, između 1773. i 1776. godine podigli su rimokatoličku crkvu i barokni zamak (preuređen je 1870. godine u neogotičkom stilu), i privukli su veliki broj doseljenika u ranije izumrlo selo. Grad je veoma ponosan što je Ludvig van Betoven koji je ovde boravio 1800. godine.
Rano, već 1861. godine, naselje je priključeno na železničku mrežu, prugu Budim-Nađkaniža „Južne železničke kompanije”, koja je dugo bila druga po značaju železnička pruga u Mađarskoj. Železnička stanica izgrađena u Martonvašaru takođe je služila za snabdevanje vozova ugljem i vodom. Međutim, uprkos mogućnostima, Martonvašar je nastavio da se ističe samo u oblasti poljoprivrede, železnica je obezbedila dobro tržište za svoje proizvode u obližnjoj prestonici.
Godine 1910. od 2.578 stanovnika naselja, 2.501 je bio Mađar, 63 Nemca i 14 Slovaka.
Drugi svetski rat je izazvao ozbiljna razaranja u naselju, gde je raspodela ranijih poseda porodice Brunsvik otvorila sjajnu priliku za dalje povećanje poljoprivrede. Godine 1951. u selu je osnovan institut za poljoprivredna istraživanja, koji je od 1953. godine bio pod upravom Mađarske akademije nauka i od početka je bio najnaprednija slična ustanova u Mađarskoj. U tom periodu se razvija i Martonvašarov turizam. Čiji je veliki rast počeo posle 1991. godine organizacijom prvih „Martonvašarovih dana“.
Gradonačelnici[uredi | uredi izvor]
- 1990–1994: Oto Horvat (nezavistan)[4][5]
- 1994–1998: Oto Horvat (nezavistan)[6]
- 1998–2002: Dr. Klara Palanki (nezavisna)[7]
- 2002–2006: Orban Andraš (nezavistan),[8] posle Fides[9])
- 2006–2010: Kiš Gabor Laslo (MSZP)[10][9]
- 2010–2014: Dr. Tibor Sabo (Fides-KDNP)[11]
- 2014–2019: Dr. Tibor Sabo (Fides-KDNP)[12]
- 2019-danas: Dr. Tibor Sabo (Fides-KDNP)[13]
Znamenitosti[uredi | uredi izvor]
- Dvorac Brunsvik
- Betovenov muzej
- Muzej vrtića
Gradovi pobratimi[uredi | uredi izvor]
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ Gazetteer of Hungary, 1 January 2015. Hungarian Central Statistical Office.
- ^ „Magyarország helységnévtára”. Központi Statisztikai Hivatal. Pristupljeno 2018-07-29.
- ^ Beethoven in Martonvásár
- ^ „Martonvásár települési választás eredményei” (txt) (na jeziku: magyar). Nemzeti Választási Iroda. 1990. Pristupljeno 21. 02. 2020.
- ^ Kizmus Lajos. „Forum Martini: Egy martonvásári polgár emlékei 2.”.
- ^ „Martonvásár települési választás eredményei” (html) (na jeziku: magyar). Országos Választási Iroda. 11. 12. 1994. Pristupljeno 09. 01. 2020.
- ^ „Martonvásár települési választás eredményei” (html) (na jeziku: magyar). Országos Választási Iroda. 18. 10. 1998. Pristupljeno 22. 04. 2020.
- ^ „Martonvásár települési választás eredményei” (html) (na jeziku: magyar). Országos Választási Iroda. 20. 10. 2002. Pristupljeno 22. 04. 2020.
- ^ a b „Lemondás, delegálás, főszerkesztőváltás”. Feol.hu (na jeziku: mađarski). 14. 10. 200602:28. Arhivirano iz originala 16. 01. 2020. g. Pristupljeno 16. 01. 2020. Proverite vrednost paramet(a)ra za datum:
|date=(pomoć) - ^ „Martonvásár települési választás eredményei” (html) (na jeziku: magyar). Országos Választási Iroda. 01. 10. 2006. Pristupljeno 22. 04. 2020.
- ^ „Martonvásár települési választás eredményei” (html) (na jeziku: magyar). Országos Választási Iroda. 03. 10. 2010. Pristupljeno 02. 07. 2012.
- ^ „Martonvásár települési választás eredményei” (html) (na jeziku: magyar). Nemzeti Választási Iroda. 12. 10. 2014. Pristupljeno 12. 02. 2016.
- ^ „Martonvásár települési választás eredményei” (html) (na jeziku: magyar). Nemzeti Választási Iroda. 13. 10. 2019. Pristupljeno 12. 01. 2020.
Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]
| Međunarodne | |
|---|---|
| Državne | |
