Majda Potokar

Majda Potokar
Lični podaci
Datum rođenja	(1930-03-01)1. mart 1930.
Mesto rođenja	Ljubljana, Kraljevina Jugoslavija
Datum smrti	25. mart 2001.(2001-03-25) (71 god.)
Mesto smrti	Ljubljana, Slovenija
Zanimanje	glumica
Veza do IMDb-a

Majda Potokar (Ljubljana, 1. mart 1930 — Ljubljana, 25. mart 2001) bila je slovenačka i jugoslovenska pozorišna i televizijska glumica.

Biografija

Rođena je 1. marta 1930. godine u Ljubljani, Slovenija. Otac joj je bio glumac, Lojze Potokar.

Završila je Akademiju za pozorište, radio, film i televiziju u Ljubljani. Diplomirala je 1952. godine i postala član Slovenačkog Narodnog pozorišta ljubljanske „Drame“. U slovenačkom pozorištu ostala je da radi do penzije 1990. godine.

Radila je sa mnogim slovenačkim režiserima. Najviše je sarađivala sa Francom Štiglicom u čijim je filmovima igrala. Glumila je uloge složenih karaktera ženskih sudbina klasičnog i modernog dramskog repertoara.

Zahvaljujući melodičnom glasu, dobijala je mnogobrojne uloge u radio dramama.

Umrla je 25. aprila 2001. godine u Ljubljani.

Karijera

Četiri decenije bila je član ljubljanskog Narodnog pozorišta „Drama“. Raznolikost uloga u kojima je igrala, impresionirala je publiku. Ostala je zapamćena kod različitih generacija zahvaljujući raznovrsnoti likova koje je igrala. Uloge poput Micke u „Kranjskoj komediji“, Elektre u „Orestijadi“, Kordelije u „Kralja Lira“, Gertrude u „Hamletu“, Ane u „Dnevniku Ane Frank“ donele su joj slavu.

Talenat i umetničku kreativnost dokazala je u ulogama slovenačkog filmskog stvaralaštva 1948. godine. Među napopularnijim filmovima bili su „Ne plači“, „Petar“, „Crvene uši“, „Ovo je Vipers“ i „Kada su sazrele jagode“.

Dobila je najveće priznanje za glumačka ostvarenja u Sloveniji. Zbog svojih individualnih i kreativnih snaga iznad proseka pozorišnih ostvarenja, zauzimala je jedno od prvih mesta pozorišnih umetnika. Talenat Majde Potokar ogledao se boljom glumom u drami nego u komediji i tragediji, što se nije moglo često videti na sceni. Karakteristačna je bila po svojoj prefinjenosti, osećaju za meru, osetljivosti i umetničke odgovornosti. Bila je u stanju da „oživi“ čak i male uloge.

Nagrade

• Zlatna arena na Filmskom festivalu u Puli 1963. godine
• Zlatna arena na Filmskom festivalu u Puli 1965. godine
• Nagrada „Nedelje jugoslovenskog radija“ 1969. godine
• Srebrna arena na Filmskom festivalu u Puli 1971. godine
• Carica Teodora u Nišu 1971 za ulogu EFE u Crvenoj klasi
• Nagrada za glumicu godine na Filmskom festivalu u Celju za ulogu u filmu Rozi 1977. godine
• Nagrada Filmskog Festivala u Celju 1983. godine, uloge u otporu filma hronike „Prepoznavanje Metode Bađura“

Najznačajnija nagrada koju je dobila — Borštnikov prsten 1985.

Filmografija

• „Na svojoj zemlji“ (1948)
• „Tri priče “(1955)
• „Samorastniki“ (1963)
• „Ne plači, Petre“ (1964)
• „Lažov“ (1965)
• „Crvene uši“ (1970)
• „Poslednja stanica“ (1971)
• „Begunac“ (1973)
• „Ova godina“ (1977)
• „Kao zrele jagode“ (1978)
• „Istraživanja“ (1979)
• „Nasleđe“ (1984)
• „Naš čovek“ (1985)
• „Vreme bez bajki“ (1986)
• „Leto u školjci“ (1986)
• „Ljubav Blanke Kolak“ (1987)
• „Proleće u školjki 2“ (1988)
• „Veštački raj“ (1990)
• „Srčna dama“ (1991)
• „Triangle “(1991)