Милена Дравић

Из Википедије, слободне енциклопедије
Милена Дравић

Milena Dravić.jpg

Датум рођења 5. октобар 1940.
Место рођења Београд (Застава Краљевине Југославије Краљевина Југославија)
Активни период 1959—данас
Супружник Драган Николић
IMDb веза

Милена Дравић (Београд, 5. октобар 1940) је српска филмска, позоришна и телевизијска глумица, највећа филмска дива Југославије.[1] Добитница је Награде за најбољу споредну глумицу на Канском филмском фестивалу и Награде „Жанка Стокић“. Најпознатије улоге остварила је у филмовима Козара, Љубавни живот Будимира Трајковића, Рад на одређено време, Мој тата на одређено време, Секула се опет жени, Није лако са мушкарцима и Зона Замфирова. Позната је још и као учитељица из култне серије Приче из Непричаве, Наталија из Полицајца са Петловог брда, затим као Вукосава Петровић и Споменка из ТВ–комедија Позориште у кући и Луд, збуњен, нормалан.

Са супругом Драганом Николићем је од 1972. до 1974. водила популарни шоу програм Образ уз образ. Милена је често играла самохране мајке, сељанке, жене из радничке класе, а великим делом на успеху у каријери дугује и романтичним комедијама у којима је глумила уз Љубишу Самарџића.

Детињство[уреди]

Милена је рођена 5. октобра 1940. у Београду, на Дорћолу, преко пута цркве Светог Александра Невског. Похађала је основну школу Јанко Веселиновић у Душановој улици, а потом уписала Прву мушку гимназију. Њен отац Миленко Дравић је играо фудбал, међутим морао је да престане када је сазнао да болује од инфективне жутице. Пар година касније, њен брат Раде постао је хокејаш. Мајка Ана била је талентована за певање, и премда је сањала да јој то буде професија, одлучила је да буде домаћица и посвети се само породици. Милена каже да јој је њен суд одувек био најбитнији.[2] Њена тетка, очева сестра, препознала је у Дравићевој таленат за рецитовање и сцену, те је замолила једну своју пријатељицу да процени да ли је у праву. Ова се сложила са тетком, и Милениним родитељима предложила да је упишу на балет, што су ови одмах и урадили. Милена има чак и мало манекенско искуство, будући да је на Коларчевом универзитету учествовала на модној ревији и носила ђубретарац.[2] Убрзо након тога, стигла је прва филмска понуда.

Дравићева често истиче да јој је Народно позориште у Београду било прозор у свет.[2]

Каријера[уреди]

1959—1970: „Прекобројна“, „Козара“, „Јутро“[уреди]

Дравићева је на филм дошла случајно, када је 1959. први пут напустила Београд, и отишла код тетке у Сарајево. Запазио је словеначки редитељ Франтишек Чап и дао јој улогу у свом филму Врата остају отворена. Снимала је цело лето, а продуцент је била кућа Босна филм.[3] Милена потом снима Дилижансу снова, Заједнички стан, Боље је умети, Узаврели град и Лето је криво за све. Уписује Факултет драмских уметности и почиње рад на филму Прекобројна, у режији Бранка Бауера. Ту је играла девојку са села која са момком креће на радну акцију. Иако је факултет уписала зато што је била изузетно мотивисана, Милена је тада мислила да је њен опстанак на филму неизвестан. Међутим, добивши за Прекобројну награду Златна арена на Филмском фестивалу у Пули, схватила је да је на путу да изгради велику каријеру.[3]

Њени следећи пројекти били су ратни филм Козара, Лито виловито – комедија о туристичкој сезони у једном далматинском градићу, и политички неподобан Човек није тица, са Евом Рас, добитник Сребрне арене на фестивалу у Пули. Године 1967. игра Хасанагиницу у успешној екранизацији народне баладе. Исте године добија малу награду Златна ружа на Филмском фестивалу у Венецији за улогу у филму Јутро са Љубишом Самарџићем.[3] Двоје младих глумаца су тада изабрани и за филмски пар године.[4] За потребе филма Крос контри из 1969. године, редитеља Пурише Ђорђевића, морала је да тренира трчање са личним тренером. После годину дана напорног вежбања, камерман је на снимању молио да спорије трчи, јер није могао да је стигне иако се возио у шевролету.[2] Крајем деценије глумила је у филму Заседа, још једном изданку „црног таласа“,[5] али и у најскупљем филму у целој источној Европи (без Русије).[6] Реч је о ратној драми Битка на Неретви, која је те година била у трци за Оскара за најбољи страни филм,[7] и у којој су играле велике звезде попут Јула Бринера и Орсона Велса.

Дравићева је тада била избачена са факултета, јер је на предавањима због снимања није било више од месец дана. Годинама касније, њена професорка Огњенка Милићевић је молила да се врати и предложила да јој Прекобројна буде дипломски рад, но ова није хтела. Негде у то време почела је да игра у позоришту Атеље 212, за које данас каже да је везују јако лепе успомене.[2]

1971—1990: Врхунац у каријери[уреди]

Године 1971. Милена игра у Бициклистима Пурише Ђорђевића, а за своје извођење добија другу Златну арену на Пулском фестивалу, и титулу Прве даме југословенског филма, која јој је додељена на петим Филмским сусретима у Нишу. Снима још и контроверзни филм W.R. Мистерије организма, чије је приказивање власт одмах била забранила.[8] Потом глуми у комедији Како су се волеле две будале са Гидром Бојанићем. Тада упознаје Драгана Николића, са којим почиње љубавну везу.[2] Исте године почињу да воде шоу програм Образ уз образ, који је за врло кратко време стекао енормну популарност. Текст су осмишљавали Љубивоје Ршумовић, Душан Радовић, Здравко Шотра и Синиша Павић, а гости програма биле су неке од најпопуларнијих јавних личности Југославије, попут Бисере Велетанлић, Здравка Чолића, Чкаље, Секе Саблић и других.[9] Дравићева и Николић су тада постали најпопуларнији телевизијски пар у земљи.

Већ 1973. Дравићева је била најпопуларнија глумица у Југославији. Од зараде од филма Сутјеска, који је снимила те године купила је кола.[3] Четири године касније игра Лепу у филму Љубавни живот Будимира Трајковића, са Љубишом Самарџићем у насловној улози. Филм је постао велики комерцијални хит, те су дуо Дравић–Самарџић постали добитна комбинација и сан многих редитеља. Љубавни живот Будимира Трајковића био је само први у низу успешних романтичних комедија које су направили заједно. У ратној акцији Повратак отписаних из 1978. игра Лулу, а у биографском филму Снови, живот, смрт Филипа Филиповића из 1980. његову сестру Драгу Филиповић. Исте године снима још два битна филма: први је била комедија са Самарџићем Рад на одређено време, где глуми самохрану мајку чијем је сину (Никола Којо) потребан отац. Ово је био изузетно популаран филм, који се и данас често репризира. Други филм који је снимила 1980. је Посебан третман, кандидат за Златни глобус за најбољи страни филм.[10] Дравићева је за њега награђена Повељом Нишких филмских сусрета за најбољу женску улогу и Наградом за најбољу споредну глумицу на Канском филмском фестивалу.[10]

Милена осамдесетих наставља са низањем биоскопских хитова – игра у комедијама Лаф у срцу, Мој тата на одређено време, Развод на одређено време, тумачи споредне или мање улоге у филмовима Шећерна водица, Бој на Косову и Чавка. Изузетан успех остварује као Гордана Диклић, у данас често репризираном филму Није лако са мушкарцима. Дравићева је велику популарност и омиљеност у народу стекла и улогом у ТВ–серији за децу Приче из Непричаве, где је глумила учитељицу која долази да ради у једној сеоској школи, где се спријатељи са локалним сељаком, кога је играо Зоран Радмиловић. Серија је била веома гледана и вољена, јер је на духовит начин приказивала односе између господствене учитељице с једне, и необразоване али паметне деце и неотесаног, али шармантног сељака Миленка (Радмиловић) с друге стране.[11]

1991—2010[уреди]

Када деведесетих Светлана Бојковић постаје највећа телевизијска звезда, захваљујући ТВ–серијама које су добиле на популарности, Милена Дравић почиње да глуми у све мање пројеката. Премда глуми у изузетно популарним ТВ–серијама Метла без дршке и Полицајац са Петловог брда, њене улоге су биле исувише мале да би јој одржале репутацију велике звезде. Крајем века игра споредне улоге у филмовима Небеска удица и Буре барута, а 2002. поново добија на популарности захваљујући блокбастеру Зона Замфирова, где је играла Ташану. Године 2007. у ТВ–серији Позориште у кући игра Вукосаву Петровић – поред Тање Бошковић, која је маестрално извела госпођу Николајевић. Овај римејк истоимене серије из 1965. године, био је веома гледан на РТС-у, где је приказиван у више наврата. Дравићева је још играла и споредне улоге у хумористичној серији Луд, збуњен, нормалан и у хит–филму Свети Георгије убива аждаху, као и епизодну улогу у серији Село гори, а баба се чешља. Милена са захвалношћу истиче да је Стефан Арсенијевић, редитељ филма Љубав и други злочини из 2008, вратио на филм у време када је на РТС-у нису желели, и на неки начин јој обезбедио улоге у поменутим пројектима.[12][13] Такође каже да је захвална и Горану Паскаљевићу, који јој је обезбедио улогу у његовом Бурету барута, у време када се борила против Милошевићевог режима, и када је трајала најгора деценија у њеној каријери.[12]

Педесет година глумичине каријере у земљи није обележено. Милена се 2009. године, тачно педесет година од снимања свог првог филма, поново нашла у Сарајеву. Шетајући се са својом кумом и колегиницом Секом Сабљић, зауставила се испред порушене зграде Босна филма. Велики јубилеј је обележен тако што је Сека телефоном сликала Милену која је стала испред зграде у којој је све почело.[3]

2011—данас[уреди]

Милена је крајем 2011. и почетком 2012. године успешно играла у представи Харолд и Мод.

Позориште[уреди]

Дебитује у позоришту Атеље 212 у Београду са ролом у комаду Боре Ћосића, 1971. године у представи

Главну улогу уз Петра Божовића и Драгана Николића (супруга) игра у

Са представом

У Култ театру добија улогу у комаду

У међувремену ради на моно представи

  • “Милена у свету мушкараца” Душана Радовића а у режији Милоша Радовића. Са овом представом гостовала је у Словенији, Македонији, Кипру, Будимпешти, Бечу, Њујорку, Торонту, Ванкуверу.

У Крушевачком позоришту игра у Јонесковој

2000. године добија позив да својим учешћем у представи

  • “Бокешки Д-мол” Стевана Копривице у режији Милана Караџића помогне стварању једног новог позоришта у Тивту. Представа постиже огроман успех. Улогу Марије, мајку младе јунакиње Катарине, коју тумачи Јелена Џокић игра са великим задовољством. Директног партнера у улози мужа игра Младен Нелевић.

Почетком 2004. године спрема улогу у представи Тиватског позоришта,

  • “Јелена Савојска”. Игра Маргарету Савојску, краљицу, жену краља Умберта Савојског тј. мајку Викторија Емануела трећег у режији Роберта Рапоње.

Како поседује и српско и црногорско држављанство, искрсао је сукоб 2009. због рестриктивног приступа црногорског министарства унутрашњих послова, после остамостаљења Црне Горе 2006. године.

Приватни живот[уреди]

Након огромног успеха филма W.R. Мистерије организма, Милена је добила понуду да се слика за америчко издање Плејбоја, што је глатко и без размишљања одбила. Међутим, њене фотографије су ипак освануле у том часопису будући да су се уредници 1965. бавили глумицама иза гвоздене завесе и објављивали њихове слике. Између осталих, ту је била и Миленина слика у мушкој кошуљи.[2] На снимању филма Како су се волеле две будале упознала је Драгана Николића, са њим почела љубавну везу. У једној од пауза између снимања 31. децембра отишли су у Општину Врачар и венчали се.[2] Кума им је била Сека Саблић, а венчање је прошло без фотографисања.[14] Николић, који је три године млађи од ње, постао је популаран тек две године касније, са југословенском хит серијом Отписани.

Награде[уреди]

  • Статуета Јоаким Вујић 2013. године[15][16]
  • Награда „Златни ћуран“ за животно дело на Позоришном фестивалу најбољих комедиографских остварења Србије „Дани комедије“ у Јагодини[17] Награда јој је уручена 21. марта 2012. за претходну 2011. годину.
  • Награда “Ћуран” за улогу у представи “Птиц и птица” на фестивалу Дани комедије, у Јагодини,
  • Награда “Ћуран” за улогу у представи “Ћелава певачица” на фестивалу “Дани комедије” у Јагодини’
  • Награда “Жанка Стокић” која се додељује за целокупни животни уметнички опус и допринос.
  • За улогу у филму “Прекобројна” Бранка Бауера, добија награду “Златна арена” на тада најпрестижнијем филмском фестивалу у Пули,
  • За улогу у филму “Јутро” у Венецији добија награду “Златна ружа”,
  • За улогу у копродукционом филму чешке и америчке продукције “Вода нешто носи”, чувеног писца Лајоша Зилахија, а у режији оскареваца Јан Кадара и Елмара Клоса, добија европску награду “Златни Давид”, као најбоља европска глумица 1978. године.
  • За филм “Специјални третман” Горана Паскаљевића и Душана Ковачевића добија Канску награду 1980. године.
  • 1994. године додељена јој је Награда „Павле Вуисић“, као признање за изузетан допринос уметности глуме на домаћем филму (до 1993. године била је то Награда Славица, а она је била први добитник Награде са промењеним именом, именом великана српског глумишта, глумаца Павла Вуисића).

Филмографија[уреди]

На премијери филма Битка на Неретви
Филмографија глумице Милене Дравић
Год. Назив Улога
1950.-те
1959. Врата остају отворена
1960.-те
1960. Дилижанса снова Евица
1960. Боље је умети Јола
1960. Заједнички стан Љубица
1961. Лето је криво за све Наталија
1961. Узаврели град Хара
1962. Прекобројна Ранка
1962. Козара Миља
1962. Пешчани град Милена
1963. Дугме за пети спрат
1963. Пјешчани замак
1963. Радопоље Мрвица
1964. Народни Посланик Даница
1964. Destination Death Сеја
1964. Лито виловито Маре
1964. Службени положај Зора
1965. Девојка Девојка
1965. Клаксон
1965. Човек није тица Рајка
1965. Човик од свита
1965. Le Soldatesse Аспасиа
1966. До победата и по неа Момата
1966. Поглед у зјеницу сунца
1966. Рондо Неда
1967. Хасанагиница Хасанагиница
1967. Немирни Зорица
1967. Non-existing Story Учитељица
1967. Јутро Слободанка
1967. Дим
1968. Швабица Ана
1968. Без трећег Гига
1968. Сирота Марија Марија
1969. Cross country Јована
1969. Заседа Милица
1969. Тоуха звана Анада Жужка
1969. Безимена звезда
1969. Плава Јеврејка
1969. Седмина - Поздрави Маријо Филомена
1969. Хороскоп Гирл
1970.-те
1969. Битка на Неретви Нада
1970. Бициклисти Сара
1971. Од сваког кога сам волела
1971. Улога моје породице у свјетској револуцији Девојка
1971. Један човек - једна песма
1971. Цео живот за годину дана Слађана
1971. Мистерије организма Милена
1971. Македонски део пакла Велика
1972. Прво убиство
1972. Како су се волеле две будале (кратак филм) Она
1972. Женски разговори
1972. Ко приде лев Михаела
1973. Пјегава ђевојка
1973. Самртно пролеће Вероника Ђаковић
1973. Сутјеска Вера
1974. Ноцтурно Јелена
1974. Депс Депсова ђевојка
1972-1974. Образ уз образ Милена
1974. Њурци
1974. Представа „Хамлета“ у Мрдуши Доњој Анђа/Офелија
1974. Страх Каролина
1975. Павле Павловић
1975. Позориште у кући 3 Марина
1975. Живот је леп Мирјана Јана Ђорђевић
1976. Повратак отписаних Јулијана Лула Митрицевић
1976. Београдска деца
1976. Извињавамо се, много се извињавамо Борка
1977. Мала ноћна музика
1977. Анчика Думас Анчика Думас
1977. Топовска завршница
1977. Љубавни живот Будимира Трајковића Лепа Трајковић
1977. Gruppenbild mit Dame Schwester Klementine
1978. Тренер Петрова бивша зена
1978. Тамо и натраг Рада Јовановић
1978. Чардак ни на небу ни на земљи Катица
1978. Квар
1978. Љубав у једанаестој
1978. Повратак отписаних (ТВ серија) Јулијана Лула Митричевић
1979. Вечера за Милицу
1979. Повратак Роза
1980.-те
1980. The Return
1980. Осам кила среће
1980. Снови, живот, смрт Филипа Филиповића Сестра Драга Филиповић
1980. Рад на одређено време Светлана
1980. Посебан третман Каћа
1981. Лаф у срцу Савина жена
1981. Сијамци Вера Митровић
1981. Шеста брзина Гвозденка
1981. Почнимо живот из почетка Банетова жена
1982. Мој тата на одређено време Светлана
1982. Указање Госпе у селу Грабовица
1982. Недељни ручак Софија Аранђеловић
1982. Приче из радионице Гвозденка
1983. Човек са четири ноге Нада Јовановић
1983. Приче из Непричаве Учитељица
1983. Ноћ послије смрти Јелена Кларић
1983. Шећерна водица Ана
1984. Дивља патка Гина
1984. Позориште у кући 5 Меланија Делац
1984. Уна Мишелова жена
1985. Хорватов избор Маријана Маргетић
1985. Није лако са мушкарцима Гордана Диклић
1985. Антиказанова
1985. На истарски начин
1986. Лијепе жене пролазе кроз град Рахела
1986. Развод на одређено време Светлана Милановић
1986. Путовање у Вучјак Маријана Маргитић
1986. Освета Нада Пекар
1987. Соба 405 Сестра Вида
1987. Догодило се на данашњи дан Наставница
1988. Чавка Учитељица
1988. Шпијун на штиклама Ливадинка Кукурић
1988. Тамна страна Сунца (страни филм) Емили Клејтон
1989. Бој на Косову Велислава
1989. Госпођа министарка Живка Поповић
1989. Чудо у Шаргану
1989. Најбољи Жаркова мајка
1990.-те
1990. Гала корисница: Атеље 212 кроз векове
1990. Метла без дршке 2 Комшиница Душица
1990. Чудна ноћ
1991. Секула се опет жени Сојка
1991. Метла без дршке Комшиница Душица
1992. Полицајац са Петловог брда (филм) Наталија
1992. Секула невино оптужен Сојка
1993. Метла без дршке 3 Комшиница Душица
1993. Нико није савршен Марица/Мари
1993. Суза и њене сестре Мајка Тамаре
1993. Полицајац са Петловог брда (ТВ серија из 1993) Вера
1994. Полицајац са Петловог брда (ТВ серија из 1994) Вера
1995. Двобој за троје
1995. Трећа срећа Пророчица Антилопа
1997. Сваштара
1997. Љубав, женидба и удадба Персида
1997. Три летња дана Каја
1998. Буре барута Дама у аутобусу
1999. Небеска удица Данка
2000.-те
2001. Нормални људи Томина рођака
2001. Бумеранг Госпођа Јефтић
2001. Метла без дршке 5 Комшиница Душица
2002. Мала јутарња прича
2002. Зона Замфирова Ташана
2003. Picknick på kurkogården
2003. Ледина Зорица
2003. М(ј)ешовити брак Комшиница
2003. Сјај у очима Власница агенције
2005. Lost and Found
2006. Од данас до сутра
2007. Аги и Ема Ема
2007. Позориште у кући Вукосава Петровић
2008. Ближњи Станислава
2008. Љубав и други злочини Мајка
2007-2008. Луд, збуњен, нормалан Споменка
2009. Свети Георгије убива аждаху Тетка Славка
2009. Село гори, а баба се чешља (ТВ серија) Директорка банке
2010.-те
2010. Шесто чуло (ТВ серија) Начелница полиције
2013. Синђелићи Ксенија

Референце[уреди]

  1. ^ „Sinoć je počeo jubilarni 40. SOFEST! - Story.rs - Upoznajte poznate“ Приступљено 14. 4. 2012.. 
  2. ^ а б в г д ђ е ж „Milena Dravić - Story.rs“ Приступљено 14. 4. 2012.. 
  3. ^ а б в г д „Milena Dravić: Nekad prekobrojna, danas nepoželjna - Dnevni Avaz - Uvijek prvi!“ Приступљено 14. 4. 2012.. 
  4. ^ „Nagrade“ Приступљено 14. 4. 2012.. 
  5. ^ „Zaseda Živojina Pavlovića – „crni talas“ u Yu filmu | P.U.L.S.E“ Приступљено 14. 4. 2012.. 
  6. ^ „The Battle of Neretva (1969) - Trivia - IMDb“ Приступљено 14. 4. 2012.. 
  7. ^ „The Battle of Neretva (1969) - Awards“ Приступљено 14. 4. 2012.. 
  8. ^ „WR-Misterije organizma | P.U.L.S.E“ Приступљено 14. 4. 2012.. 
  9. ^ „Obraz uz obraz: DVD Zdravko Šotra“ Приступљено 14. 4. 2012.. 
  10. ^ а б „Poseban tretman (1980) - Awards“ Приступљено 14. 4. 2012.. 
  11. ^ „Domaća serija Priče iz Nepričave | Secanja“ Приступљено 14. 4. 2012.. 
  12. ^ а б „Milena Dravić - novi uzlet srpske glumačke zvijezde – Nacional.hr“ Приступљено 15. 4. 2012.. 
  13. ^ „Milena Dravić: Nekad prekobrojna, danas nepoželjna - Dnevni Avaz - Uvijek prvi!“ Приступљено 15. 4. 2012.. 
  14. ^ Драган и ја немамо ниједну фотографију са венчања („Пулс“, 22. фебруар 2013), Приступљено 13. 4. 2013.
  15. ^ Милена Дравић: Добро се увек исплати („Вечерње новости“, 26. јануар 2013), Приступљено 13. 4. 2013.
  16. ^ Награда ме је искрено обрадовала (Књажевско-српски театар, 18. фебруар 2013), Приступљено 13. 4. 2013.
  17. ^ РТС: „Златни ћуран Милени Дравић“ (6.12.2011), Приступљено 13. 4. 2013.

Спољашње везе[уреди]