Majk Tajson

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na: navigaciju, pretragu
Majkl Džerard Tajson

Majk Tajson, američki bokser
Majk Tajson, američki bokser

Lične informacije
Nadimak „Čelični Majk“
Datum rođenja 30. jun 1966.
Mesto rođenja Njujork (SAD)
Državljanstvo Zastava Sjedinjenih Američkih Država SAD
Zvaničan sajt miketyson.net
Sportske informacije
Sport Boks

Majkl Džerard „Majk“ Tajson (engl. Michael Gerrard „Mike“ Tyson; Njujork, 30. jun 1966.) je bivši američki profesionalni bokser i svetski šampion u superteškoj kategoriji.

Biografija[uredi]

Njegov otac je napustio porodicu kada je Majk imao dve godine. Još kao dete je bio u društvu uličnih bandi; do svoje dvanaeste godine više puta je imao probleme sa zakonom. Sa 12 godina biva uhvaćen u oružanoj pljački i poslat u popravni dom u blizini Njujorka.

Iz popravnog doma pušten je sa 14 godina i tada se vraća u školu. Majkov profesor fizičkog vaspitanja uočio je njegov potencijal za boks i predstavio ga tada legendarnom treneru Kusu Damatu. Majkova majka umire kada mu je bilo 16 godina i Damato postaje njegov glavni staratelj. Tajson se 1983. godine ponovo našao u popravnom domu zbog seksualnog zlostavljanja dvanaestogodišnje devojčice.

S obzirom na velike uspehe u amaterskoj konkurenciji, Tajson 1984. godine pokušava da uđe u olimpijski tim Amerike, ali u tome ne uspeva. Po preporuci trenera, iste godine postaje profesionalni bokser. U martu 1985. godine Tajson prvi put ulazi u profesionalni ring. U svojoj prvoj godini među profesionalcima ostvaruje 15 pobeda bez poraza. Mnogi su govorili da je Damato stvorio savršenog boksera. Ipak, nije stigao da vidi Tajsona sa šampionskim pojasom - umro je krajem 1985. godine.

Naredne godine Tajson postaje najmlađi šampion u istoriji superteške kategorije. Iste godine objedinjuje tri bokserske titule: WBC, WBA i IBF. Bio je jednostavno najbolji.

Dana 11. februara 1990. u Tokiju gubi meč i titulu apsolutnog šampiona protiv Bastera Daglasa. Bio je nokautiran u 10. rundi i to je prvi poraz Tajsona posle 37 uzastopnih pobeda.[1]

Prve probleme sa zakonom, bar od kada je postao profesionalac, doživeo je u braku. Njegova tadašnja supruga, Robin Givens, tužila ga je za zlostavljanje. Suđenje je dobila, a Tajson je dobio razvod, uslovnu i novčanu kaznu.

Sledeća medijska bomba bilo je silovanje osamnaestogodišnje Dezir Vošington, zbog čega je 1992. godine osuđen na šest godina zatvora. Zahvaljujući dobrom vladanju, pušten je posle tri godine. Po izlasku iz zatvora, izjavio je da je potpuno nov čovek, da je puno vežbao i da će vratiti titule koje su mu oduzete. Tokom izdržavanja zatvorske kazne prešao je na islam i postao pristalica komunizma (na ruci je istetovirao lik Mao Cedunga).

Novi bokserski mečevi Tajsonu su doneli i više novca nego ranije. Za tri lake pobede u prvoj „postzatvorskoj“ godini zaradio je čak 65 miliona dolara.

Sledeći meč bio je, međutim, prekretnica u njegovoj karijeri: doživeo je prvi poraz, i to od Ivandera Holifilda. Revanš meč, zakazan nakon nekoliko meseci, bio je još eksplozivniji - Tajson je Holifildu odgrizao deo uva. Istoga dana dobio je ogromnu novčanu kaznu i oduzeta mu je bokserska licenca u državi Nevada.

Godine 1998. Tajson se po drugi put venčava, ovog puta s Monikom Ril - pedijatrom. Do danas je boksovao samo izvan Nevade (gde je najveći boks centar Las Vegas), ali se mora reći da mu je karijera u padu. Poslednji veliki meč odigrao je s aktuelnim šampionom, Lenoksom Luisom, koji ga je nokautirao u osmoj rundi.

Godine 2000. Tajson se razveo od svoje supruge. Danas živi u Njujorku spremajući se, kako kaže, za šampionsku titulu.

Profesionalni rekord u boksu[uredi]

Tajson
50 Pobeda (44 nokauta), 6 Poraza, 2 Prekid
Rezultat Rekord Protivnik Tip Runda, Vreme Datum
Poraz 50–6–2 Kevin Makbrajd Tehnički nokaut 6 (10), 3:00 11. 06. 2005.
Poraz 50–5–2 Deni Vilijams Nokaut 4 (10), 2:51 30. 07. 2004.
Pobeda 50–4–2 Kliford Etjen Nokaut 1 (10), 0:49 22. 02. 2003.
Poraz 49–4–2 Lenoks Luis Nokaut 8 (12), 2:25 08. 06. 2002.
Pobeda 49–3–2 Brajan Nilsen Odluka većine 7 (10), 3:00 13. 10. 2001.
Prekid 48–3–2 Endru Golota Prekid 12 20. 10. 2000.
Pobeda 48–3–1 Lu Savares Tehnički nokaut 1 (10), 0:38 24. 06. 2000.
Pobeda 47–3–1 Džulijus Frensis Tehnički nokaut 2 (10), 1:03 29. 01. 2000.
Prekid 46–3–1 Orlin Noris Prekid 1 (10), 3:00 23. 10. 1999.
Pobeda 46–3 Fransoa Bota Nokaut 5 (10), 2:59 16. 01. 1999.
Poraz 45–3 Evander Holifild Diskvalifikacija 5 (12), 2:32 28. 60. 1997.
Poraz 45–2 Evander Holifild Tehnički nokaout 5 (12), 2:32 09. 11. 1996.
Pobeda 45–1 Brus Šeldon Tehnički nokaout 1 (12), 1:49 07. 09. 1996.
Pobeda 44–1 Frenk Bruno Tehnički nokaut 3 (12), 0:50 16. 3. 1996.
Pobeda 43–1 Baster Matis Nokaut 3 (12), 2:32 16. 12. 1995.
Pobeda 42–1 Piter Maknili Diskvalifikacija 1 (10), 1:29 19. 08. 1995.
Pobeda 41–1 Donovan Rudok Jednoglasna odluka 12 28. 06. 1991.
Pobeda 40–1 Donovan Rudok Tehnički nokaut 7 (12), 2:22 18. 03. 1991.
Pobeda 39–1 Aleks Stjuart Tehnički nokaut 1 (10), 2:27 08. 12. 1990.
Pobeda 38–1 Henri Tilman Nokaut 1 (10), 2:47 16. 06. 1990.
Poraz 37–1 Baster Daglas Nokaut 10 (12), 1:22 11. 02. 1990.
Pobeda 37–0 Karl Vilijams Tehnički nokaut 1 (12), 1:33 21. 07. 1989.
Pobeda 36–0 Frenk Bruno Tehnički nokaut 5 (12), 2:55 25. 02. 1989.
Pobeda 35–0 Majkl Spinks Nokaut 1 (12), 1:31 27. 06. 1988.
Pobeda 34–0 Toni Tabs Tehnički nokaut 2 (12), 2:54 21. 03. 1988.
Pobeda 33–0 Lari Holms Tehnički nokaut 4 (12), 2:55 22. 01. 1988.
Pobeda 32–0 Tajrel Bigs Tehnički nokaut 7 (12), 2:59 16. 10. 1987.
Pobeda 31–0 Toni Taker Jednoglasna odluka 12 01. 08. 1987.
Pobeda 30–0 Pinklon Tomas Tehnički nokaut 6 (12), 2:00 30. 05. 1987.
Pobeda 29–0 Džejms Smit Jednoglasna odluka 12 07. 03. 1987.
Pobeda 28–0 Trevor Berbik Tehnički nokaut 2 (12), 2:35 22. 11. 1986.
Pobeda 27–0 Alfonso Retlif Tehnički nokaut 2 (10), 1:41 06. 09. 1986.
Pobeda 26–0 Hose Ribalta Tehnički nokaut 10 (10), 1:37 17. 08. 1986.
Pobeda 25–0 Marvis Frejzer Tehnički nokaout 1 (10), 0:30 26. 07. 1986.
Pobeda 24–0 Lorenco Bojd Nokaut 2 (10), 1:43 11. 07. 1986.
Pobeda 23–0 Vilijam Hosea Nokaut 1 (10), 2:03 28. 06. 1986.
Pobeda 22–0 Redži Gros Tehnički nokaut 1 (10), 2:36 13. 06. 1986.
Pobeda 21–0 Mič Grin Jednoglasna odluka 10 20. 05. 1986.
Pobeda 20–0 Džejms Tilis Jednoglasna odluka 10 09. 05. 1986.
Pobeda 19–0 Stiv Zouski Nokaut 3 (10), 2:39 10. 03. 1986.
Pobeda 18–0 Džesi Ferguson Tehnički nokaut 6 (10), 1:19 16. 02. 1986.
Pobeda 17–0 Majk Džejmson Tehnički nokaut 5 (8), 0:46 24. 01. 1986.
Pobeda 16–0 Dejvid Džako Tehnički nokaut 1 (10), 2:16 11. 01. 1986.
Pobeda 15–0 Mark Jang Tehnički nokaut 1 (10), 0:50 27. 12. 1985.
Pobeda 14–0 Semi Skaf Tehnički nokaut 1 (10), 1:19 06. 12. 1985.
Pobeda 13–0 Konroj Nelson Tehnički nokaut 2 (8), 0:30 22. 11. 1985.
Pobeda 12–0 Edi Ričardson Nokaut 1 (8), 1:17 13. 11. 1985.
Pobeda 11–0 Sterling Bendžamin Tehnički nokaout 1 (8), 0:54 01. 11. 1985.
Pobeda 10–0 Robert Kolej Nokaut 1 (8), 0:37 25. 10. 1985.
Pobeda 9–0 Doni Long Tehnički nokaout 1 (6), 1:28 09. 10. 1985.
Pobeda 8–0 Majkl Džonson Nokaut 1 (6), 0:39 05. 09. 1985.
Pobeda 7–0 Lorenco Kanadi Nokaut 1 (6), 1:05 15. 08. 1985.
Pobeda 6–0 Lari Sims Nokaut 3 (6), 2:04 19. 70. 1985.
Pobeda 5–0 Džon Alderson Tehnički nokaut 2 (6), 3:00 11. 07. 1985.
Pobeda 4–0 Rikardo Spejn Tehnički nokaut 1 (6), 0:39 20. 06. 1985.
Pobeda 3–0 Don Halpin Nokaut 4 (4), 1:04 23. 05. 1985.
Pobeda 2–0 Trent Singlton Tehnički nokaut 1 (4), 0:52 10. 04. 1985.
Pobeda 1–0 Hektor Mercedes Tehnički nokaut 1 (4), 1:47 06. 03. 1985.

Vidi još[uredi]

Reference[uredi]

  1. ^ Kincade, Kevin., "The Moments": Mike Tyson vs Buster Douglas, Eastsideboxing.com, 12. 7. 2005., Pristupljeno 6. 3. 2013.

Spoljašnje veze[uredi]

Sa drugih Vikimedijinih projekata :