30. јун
Из Википедије, слободне енциклопедије
30. јун (30.6.) је 181. дан године по грегоријанском календару (182. у преступној години). До краја године има још 184 дана.
Садржај |
Догађаји [уреди]
| јун | ||||||
| П | У | С | Ч | П | С | Н |
| 1 | 2 | |||||
| 3 | 4 | 5 | 6 | 7 | 8 | 9 |
| 10 | 11 | 12 | 13 | 14 | 15 | 16 |
| 17 | 18 | 19 | 20 | 21 | 22 | 23 |
| 24 | 25 | 26 | 27 | 28 | 29 | 30 |
Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: 30. јун
- 1520. — Током шпанског освајања Мексика, у Теночтитлану, где је касније изграђен Сијудад Мексико, убијен последњи цар Астечког царства Монтезума II Ксокојоцин.
- 1559. — Поводом потписивања мира у Като-Камбрезију организоване су витешке игре у којима је несрећно настрадао француски краљ Анри II.
- 1859. — Чарлс Блондин пред 25.000 гледалаца преко разапетог конопца прешао изнад Нијагариних водопада, из САД у Канаду.
- 1876. — Србија и Црна Гора, у савезништву с Русијом, објавиле рат Турској.
- 1908. — У источни Сибир пало метеорит од чије експлозије се осетило подрхтавање тла и у централној Европи.
- 1913. — Наредбом бугарског цара Фердинанда извршен препад на српску и грчку војску у Македонији. Уследила битка на Брегалници којом је почео Други балкански рат, у који је 10. јула ушла и Румунија, запосевши северну Бугарску. Рат завршен миром у Букурешту 10. августа исте године.
- 1930. — Велика Британија признала независност Ирака, који је на међународној конференцији у Сан Рему 1920. проглашен за британско мандатно подручје.
- 1934. — Уз подршку војних кругова Хитлер, под оптужбом да су припремали заверу, ликвидирао на стотине блиских сарадника, „Ноћ дугих ножева“, међу њима Ернста Рема и Грегора Штрасера.
- 1936. — Етиопски цар Хаиле Селасије I упутио, у седишту Лиге народа, апел за помоћ поводом инвазије Италије на Етиопију. Лига народа одредила санкције против Италије, али оне нису поштоване.
- 1941. — На Белом Брегу у околини Зајечара одржано саветовање ОК КПЈ за Тимочку Крајину на ком је донета одлука о формирању Бољевачког, Тимочко-Заглавског и Крајинског партизанског НОП одреда.
- 1943. — Америчке трупе искрцале се у Другом светском рату на острво Њу Џорџија. Током операције оборен 121 јапански авион.
- 1944. — је одржано друго засједање Земаљског антифашистичког вијећа народног ослобођења Босне и Херцеговине (ЗАВНОБиХ) у Санском Мосту.
- 1948. — Југословенска штампа објавила Резолуцију Информационог бироа комунистичких и радничких партија о стању у Комунистичкој партији Југославије и одговор Централног комитета КПЈ којим се одбацују оптужбе изнете у Резолуцији. Уследила хапшења и затварања чланова КПЈ који су се определи за ставове Информбироа.
- 1950. — Председник САД Хари Труман издао наређење америчким трупама стационираним у Јапану да помогну Републици Кореји да одбије напад Северне Кореје.
- 1960. — Република Конго прогласила независност од Белгије. За првог председника изабран Џозеф Касавубу, а за премијера Патрис Лумумба.
- 1963. — Кардинал Ђовани Батиста Монтини устоличен као папа Павле VI, чији је понтификат обележен спровођењем идеје о помирењу са осталим хришћанским црквама.
- 1966. — Рођен амерички боксер Мајк Тајсон.
- 1971. — Три совјетска астронаута погинула приликом приземљења совјетског васионског брода Сојуз II, који је у орбити око Земље провео рекордних 570 часова и 22 минута.
- 1974. — Чувени руски балетски играч Михаил Баришњиков напустио, током турнеје у Канади, ансамбл балета Бољшог театра и остао да живи на Западу.
- 1975. — Рођен немачки аутомобилиста Ралф Шумахер.
- 1989. — Судански генерал Омар Хасан ал Башир у државном удару оборио владу Садека ал Махдија.
- 1995. — Влада у Сарајеву прекинула све контакте са специјалним изаслаником Уједињених нација Јасушијем Акашијем оптужујући га за попустљив став према босанским Србима.
- 1996. — Под снажним притиском међународне заједнице и председника Србије Слободана Милошевића председник Републике Српске Радован Караџић пренео председничка овлашћења на потпредседницу РС Биљану Плавшић.
- 1997. — Кина званично преузела контролу над Хонг Конгом после 156 година британске колонијалне управе.
- 1999. — Шкотска после скоро 300 година поново добила свој парламент.
- 2001. -
- Група хулигана и политичких екстремиста претукла, на Тргу Републике у Београду, неколико хомосексуалаца и спречила одржавање прве "Геј параде" у Србији.
- Југословенска глумица Тијана Кондић на филмском фестивалу у Пули, у Хрватској, добила Златну арену за најбољу женску улогу, за филм "Наташа". То је било прво учешће филма из Југославије на том фестивалу од распада СФРЈ.
- Премијер Белгије Гај Верхофштад посетио Конго. То је прва посета неког белгијског званичника тој афричкој земљи после „Хладног рата“ и прекида односа који су трајали 20 година.
- 2003. — Босански Србин Жељко Меакић, оптужен пред Хашким трибуналом за ратне злочине у логору Омарска код Приједора, предао се властима РС, а потом изручен том суду.
- 2004. — Представник међународне заједнице у Босни и Херцеговини Педи Ешдаун сменио председника парламента Републике Српске Драгана Калинића и забранио му сваки јавни и политички рад. Са дужности у РС смењено још 60 особа, због несарадње с Хашким трибуналом.
Рођења [уреди]
- 1470. — Шарл VIII, краљ Француске.
- 1893. — Валтер Улбрихт, лидер немачких комуниста.
- 1893. - Харолд Лески, британски политичар и друштвени теоретичар.
- 1929. — Властимир Ђуза Стојиљковић, српски глумац
- 1975. — Ралф Шумахер је бивши возач Формуле 1
Смрти [уреди]
- 1938. — Милан Ракић, српски писац, позоришни критичар и дипломата.
- 1974. — Алберта Кинг, мајка Мартина Лутера Кинга.
- 1983. — Боро Андов, македонски писац (* 1920.)
- 2001. — Чет Аткинс, легендарни кантри-гитариста.
Празници и дани сећања [уреди]
- Српска православна црква слави:
