Mezeta
Meseta (šp. Meseta - visoravan) je visoravan u Španiji i Portugaliji, koja zauzima najveći deo Pirinejskog poluostrva.
Geografija[uredi | uredi izvor]
.
Sa severa visoravan ograničavaju Kantabrijske, a na istoku Iberijske planine. U središnjem delu visoravni nalazse se Središnji Kordieljeri (najviša tačka - Almansor, 2592 m) koji dele Mezetu na dva dela:
- Starokastiljanski plato (Severna Mezeta) - visine 800-1200 m, sastoji se od klastita i krečnjaka. Na severozapadu (u Galiciji) su ležišta rude gvožđa, zlata, kalaja i volframa.
- Novokastiljanski plato (Južna Mezeta) - visina 600-800 m, na jugu je ograničena greben Sijera Morena, gde postoje nalazišta olova, bakra, žive, kobalta i gvožđa.
Reke Mezete teku uglavnom od istoka ka zapadu, a najveće su: Duero, Taho, Gvadijana i Minho.
Klima i vegetacija[uredi | uredi izvor]
Teritorija platoa (osim Galicije) se nalazi u zaleđu Kantabrijskih planina, pa je klima je mediteranska. Prosečna godišnja količina padavina je 400-500 mm, dok je u okolnim planinama do 1500 mm. Leta su vruća, prosečna julska temperatura je 24°C. Zime su relativno hladne, pa je prosečna temperatura u januaru oko 5°C. Klima Galicija je umerena i morska.
Visoravan je prekrivena travom i žbunastom vegetacijom. U planinama, dolinama reka i u severozapadnom delu rastu listopadne i četinarske šume. Zemljište Mezete se koristi za gajenje useva i šećerne repe, za voćnjake i vinogradi, kao i za uzgoj ovaca.
