Meseršmit Me 163 Komet

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Meseršmit Me 163 Komet
Meseršmit Me 163 Komet
Opšte
Dimenzije
Masa
Pogon
Performanse
Naoružanje
Dužina5,69
Razmah krila9,3
Visina2,75
Površina krila18,5
Prazan1905
Normalna poletna3950
Maks. masa pri uzletanju4310 kg
Raketni motor1 x Walter HWK 509A-2
Potisak RM17 kN
Maks. brzina na H=01060 km/h
Taktički radijus kretanja40 km
Plafon leta12100 m
Brzina penjanja9600 m/min
Osnovno2 topa od 30 mm, rakete vazduh-vazduh

Meseršmit Me-163 Komet (nem. Messerschmitt Me 163) je bio njemački raketni jednosjedi lovac iz perioda Drugog svjetskog rata, kojeg je prozvodila fabrika Meseršmit (Messerschmitt AG).

Bez sumnje najveći iskorak u avijaciji Drugog svjetskog rata u tehnološkom smislu, i po aerodinamici, brzini i visini leta, avion se pokazao slabo u borbama. Njegov najveći problem je bilo opasno, nestabilno i korozivno raketno gorivo, koje je ponekad eksplodiralo pri vibracijama ili udarima, često pri polijetanju ili slijetanju, uz katastrofalne posljedice po avion i pilota[1].

Razvoj[uredi | uredi izvor]

Aleksandar Lipiš konstruktor aviona Me 163 Komet
Meseršmit Me 163.
Motor Meseršmit Me 163.
Crtež Meseršmita Me 163 sa motorom
Crtež Meseršmita Me 163 u tri projekcije
Stajni trap aviona Meseršmit Me 163.

Koreni projekta sežu do 20-ih godina, sa projektima Aleksanera Lipiša i projektima raketnih motora na tekuće gorivo na kojima se u Nemačkoj intenzivnije radilo pod Helmutom Valterom od dolaska na vlast Adolfa Hitlera. Rana avionska istraživanja su izvođena u DFS (DFS, Deutsche Forschungsanstalt für Segelflug - njemački institut za istraživanje jedrilica) gde je prvi raketni avion bez repa projektiran kao jedrilica DFS 194 drvene građe. U martu 1938. dizajn je završen, a u januaru 1939. projekt je prebačen u fabriku Meseršmit[2]. Zajedno sa projektom u fabriku Meseršmit je prebačen i Aleksander Lipiš sa 12 svojih saradnika koji su radili na ovom projektu. Raketni motor potiska od 750 kg je tada ugrađen u DFS 194 i eksperimenti su obavljeni u raketnoj bazi u Penemindeu. Rezultati su bili zadovoljavajući, brzina je dostigla 550 km/h, a brzina penjanja je bila fantastična za to vreme.

Brzo je dobijeno odobrenje za raketni lovac, a testovi sa jedrilicom Me 163 V1 (metalna varijanta jedrilice DFS 194) počinju u proleće 1941. Sve je išlo po planu, brzina i visina leta su stalno poboljšavane, i na dan 2. oktobar 1941, probni pilot Hajni Ditmar je postigao brzinu od 1004 km/h, što je daleko premašivalo tadašnji svetski rekord brzine za avione od oko 750 km/h, ali se to u to vreme nije smelo objaviti.

Nemački lovac-presretač Me-163, koji je u maju 1944. ušao u operativnu službu nemačkog ratnog vazduhoplovstva, bio je jedan od najneobičnijih, ali ujedno i najperspektivnijih lovaca na svetu. U narednim decenijama razvoja vazduhoplovstva nije stvoren ni jedan serijski avion koji bi se mogao direktno uporediti sa ovim lovcem.

Tehnički opis[uredi | uredi izvor]

Trup aviona je bio potpuno metalne konstrukcije, metalno ramska konsrukcija sa oblogom od aluminijumskog lima. Zadnji deo trupa je bio potpuno odvojiv tako da se moglo nesmetano pristupiti motoru. Pored toga na samom trupu je bilo dosta poklopaca koji su se lako skidali tako da je bilo lako servisirati sve delove aviona i opreme, Na početku trupa je bila smeštena kabina sa kokpittom koji su bili zaštićeni prednjim oklopom od 15 mm i oklopnim staklom od 90 mm, oklopom za glavu i ramena pilota od 13 mm i zadnjim oklopom sedišta od 8 mm. U samom trupu i krilima su se nalazili rezervoari za gorivo u ukupnoj zapremini od 2.000 litara. Na samom kljunu aviona se nalazila turbina (propeler) koja je pokretala dinamo za proizvodnju struje potrebne za rad pumpe za gorivo u slučaju prekida rada motora u toku leta. Za startovanje aviona na zemlji koristio se ili spoljni akumulator ili uređaj za zapuštanje motora.

Pogonska grupa: je bila raketni motor na tečno gorivo. U prve letilice su ugrađivani raketni motori Walter HWK 109-509A-2 potiska 17 kN, dok je kasnije u model Me 163B-1 ugrađivan motor Walter HWK 109-509B-1 potiska 20,0 kN. S obzirom da je raketno gorivo koje se sastojalo od dve komponente bilo samozapaljivo i eksplozivno kad komponente dođu u direktan kontakt, pri punjenju rezervoara bila je propisana komplikovana i rigorozna procedura.

Krila su konzolna, samonosiva, reltivno velike debljine i drvene konstrucije obložena šperpločama a delovi i aluminijumskim limom. Oblik krila je trapezast a u odnosu na trup aviona položaj im je strelast. Avion prema visinskom položaju krila spada u srednjekrilce. Pošto su krila debela u njih su smešteni rezervoari za gorivo i topovi sa municijom, kao i uređaji i instalacije za upravljanje avionom. Krila su oremljena zakrilcima i elenorima koji su presvučeni platnom.

Repne površine: Od repnih površina ovaj avion ima samo vertikalni stabilizator i kormilo pravca. Verikalni stabilizator i kormilo pravca su bili trapezoidnog oblika zaobljenih ivica. Kao noseću konstrukciju imaju drvenu konstrukciju, stabilizator oblogu od šperploče a kormilo od platna.

Stajni trap: Pri poletanju ovaj avion je koristio kolica sa dva gumena točka koja se odbacuju kad se letilica odvoji od tla. Pri sletanju, avion je koristio metalnu sanku koje ispusti iz trupa. Ispod repa aviona nalazio se samoupravljivi gumeni točak.

Uvođenje u upotrebu[uredi | uredi izvor]

Uprkos značajnom kapacitetu goriva (2000 kg), efikasnost motora bila je vrlo niska, tako da je mogao raditi najduže samo 12 minuta; to znači da je presretač morao biti lociran neposredno ili direktno ispod vazdušnih koridora, kojim su se kretali neprijateljski bombarderi. Do trenutka kada je Me-163 dostigao visinu od 9.760 metara, ostalo mu je samo 6,5 minuta goriva za operativan rad to jest napad. U nekim slučajevima, "Komet" je sa punim rezervoarima goriva, aerovučom dovučen na visinu i lokaciju, nakon čega je motor pokrenut u vazduhu i lovac presretač je prešao u napad.

Veliki problemi koji su pratili uvođenje aviona u operativnu upotrebu je bio izbor pogonskih materija koji su burno reagovale u direktnom kontaktu. Ovo je olakšao problem paljenja u komori za sagorevanje motora, ali je bilo veoma opasno pri svakodnevnom operativnom radu. Da stvar bude gora, avion je sletao na trupnu skiju koja se izvlačila pred sletanje, a točkovi su se odbacivali posle poletanja. Ovo je značilo da malo grublje sletanje dovodi do snažnog uzburkivanja preostalog goriva, koje bi (ako bi došlo do kontakta) jednostavno eksplodiralo.

Mnogo aviona i pilota je izgubljeno na ovaj način, i sam probni pilot prototipa Hajni Ditmar je ranjen pri udesu prilikom rutinskog sletanja.

U borbi[uredi | uredi izvor]

Oko 370 Kometa, koje su formacijski pripadale jedinici JG 400[3] je uzelo učešće u napadima na američke bombardere. Zbog kratkog trajanja leta, velike razlike u brzini između Kometa i B-17, i topova male početne brzine projektila, bilo je teško postići pobedu. Ukupno 16 savezničkih bombardera je oboreno, što nije opravdalo velike izdatke novca i vremena za program Me 163. To su bili direktni učinci. Međutim, raketni avion Ме-163 nije bio ovenčan slavom pobeda. Mnogi avioni su izgubljeni zbog otkaza motora. Mnogi od njih su uništeni u vazdušnim bitkama. Ostatak su zarobili saveznici i neko vreme ih testirali u istraživačkim institutima vazduhoplovnih snaga zemalja pobednica. To je ukazivalo na to da su njegov let i tehnički podaci bili od interesa.

U godinama kada se brzina od 700 - 750 km/h smatrala vrlo dobrom za serijske lovce, u Nemačkoj su dizajneri već znali šta će se dogoditi sa vazduhoplovima kada postignu brzinu dvostruko ili četvorostruko veću, kako će se avion ponašati u zoni brzine zvuka i daleko iza nje. Sve godine rata, Nemci su, tvrdoglavo provodili relevantna istraživanja, i to ne samo teoretska, već i u laboratorijama i na poligonima. Kao rezultat toga, oni su imali 1944. godine, najmanje 8 eksperimentalnih mlaznih aviona, a najmanje 7 je bilo u fazi projektovanja. Ovome je sigurno doprineo i ovaj Me 163 avion.

Dalji razvoj[uredi | uredi izvor]

Poboljšane verzije su uključivale Me 163C, sa dužim trupom, novim štedljivijim motorom koji je omogućavao krstareći let sa manjim potiskom, i dalje poboljšanu verziju sa normalnim stajnim trapom. Zbog kraja rata ostale su na prototipovima.

Karakteristike[uredi | uredi izvor]

  • Me 163 B-1[4]
  • Lovac - presretač
  • Posada: Jedan pilot
  • Prvi let: 1942.
  • Ušao u upotrebu: 1944.
  • Proizvođač: Meseršmit (Messerschmitt AG)
  • Dimenzije
    • Dužina: 5.70 m
    • Razmah: 9.3 m
    • Visina: 2.50 m
    • Površina krila: 19,60 m²
  • Mase
    • Prazan: 1.905 Kg
    • Opterećen: 4.110 Kg
    • Maksimalna poletna masa: 4.310 Kg
  • Pogonska grupa
    • Motor: jedan, raketni, Valter HWK 109-509B-1 (Walter HWK 109-509B-1) potiska 20,0 kN, gorivo: bi-propelantima - vodonik-peroksidom i hidrazin i metanol mešavinom
    • Rad motora: najviše 12 minuta

Performanse[uredi | uredi izvor]

  • Maksimalna brzina: 960 Km/h na 10000 m
  • Dolet: oko 200 Km, radijus manje od 100 Km
  • Operativni plafon: 16.500 m
  • Brzina uzdizanja: 5.000 m u minuti

Naoružanje[uredi | uredi izvor]

  • Streljačko:
    • 2 topa 30 mm MK-108, sa 60 granata svaki
  • Rakete:
    • eksperimentalne vazduh-vazduh

Sačuvani primerci[uredi | uredi izvor]

U evropskim muzejima sačuvano je i izloženo najmanje pet primeraka ovih aviona. Pored njih postoje primerci koji se čuvaju u Engleskoj, Americi, Kanadi i Australiji. Za potrebe Meseršmitovog muzeja napravljena je replika ovog aviona bez motora.

Vidi još[uredi | uredi izvor]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ http://www.airwar.ru/enc/fww2/me163.html
  2. ^ https://www.militaryfactory.com/aircraft/detail.php?aircraft_id=107
  3. ^ Griehl, Manfred; Dressel, Joachim (1990). „Neue Aufgabe und Taktik 1944/1945”. Die deutsche Kampfflugzeuge im Einsatz 1936-1945 (na jeziku: (jezik: nemački)). Gedern: Podzun-Pallas Verlag. str. 130 i 160. ISBN 3-7909-0398-1. 
  4. ^ Nowarra, Heinz J. (1993). „Messerschmitt Me 163 "Komet"”. Die deutsche Luftruestung 1933-1945 Band 3 (na jeziku: (jezik: nemački)). Koblenc: Bernard&Greafe Verlag. str. 162—166. ISBN 978-3-7637-5464-9. 

Literatura[uredi | uredi izvor]

  • Gunston, Bill (1999). The Illustrated Directory of Fighting Aircraft of World War II. Salamander Books. ISBN 9781840650921. 
  • Chant, Christopher (1977). „Messerschmit 163 Komet”. II svijetski rat, Avioni (na jeziku: hrvatskom). Zagreb: Alfa. str. 34—35. 
  • Lekić, Mile (2007). Konstrukcija lakih aviona. Novi Sad: Lem Aeroprom. ISBN 978-86-909363-2-8. 
  • Simons, David; Withington, Thomas. Die Geschichte der Fligerei (na jeziku: (jezik: nemački)). Bath: Parragon Books Ltd. ISBN 978-1-4054-8950-8. 
  • Nowarra, Heinz J. (1993). „Messerschmitt Me 163 "Komet"”. Die deutsche Luftruestung 1933-1945 Band 3 (na jeziku: (jezik: nemački)). Koblenc: Bernard&Greafe Verlag. str. 162—166. ISBN 978-3-7637-5464-9. 
  • Griehl, Manfred; Dressel, Joachim (1990). „Neue Aufgabe und Taktik 1944/1945”. Die deutsche Kampfflugzeuge im Einsatz 1936-1945 (na jeziku: (jezik: nemački)). Gedern: Podzun-Pallas Verlag. str. 130 i 160. ISBN 3-7909-0398-1. 
  • Rendulić, Zlatko (1974). Vazduhoplovne doktrine - gledišta i tehnika. Beograd, Vojnoizdavački zavod.

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Meseršmit Me 163 Komet na Vikimedijinoj ostavi.


Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Месершмит_Ме_163_Комет&oldid=26935635”