Боинг B-17

Из Википедије, слободне енциклопедије
Боинг B-17
B17-F-45-VE.jpg

Боинг B-17 „Летећа тврђава“.

Опште
Намена бомбардер
Земља порекла Застава Сједињених Америчких Држава САД
Портал:Ваздухопловство

Боинг B-17 „Летећа тврђава“ (енгл. Boeing B-17 Flying Fortress) је био амерички бомбардер из периода Другог свјетског рата. Сматра се једним од најпознатијих бомбардера свих времена.

Заједно са авионима B-24 Либерејтор и B-29 Супертврђава, чинили су главну снагу тешких бомбардера САД у Другом свјетском рату.

Производила га је фабрика Боинг од 1939. до 1945. Произведено је укупно 12731 авиона.[1]

Развој[уреди]

Први лет прототипа је био 28. јул 1935., под називом Боинг Модел 299, са 4 мотора Прат и Витни Хорнет (Pratt&Whitney Hornet) од по 750 КС сваки.[2]

Посада је била 8 људи, а носивост 8 бомби од по 272 kg (600 фунти). Прототип је након неког времена уништен у удесу, али РВ САД је било довољно импресионирано да наручи серију, која је имала моторе Рајт Циклон (Wright Cyclone). Прва испорука модела B-17Б у јединице РВ је била јуна 1939. Посљедња испорука серијских авиона - април 1945[2].

У борби[уреди]

B-17Ф изнад Швајнфурта, Њемачка, Други свјетски рат.

Б-17Ц је била прва верзија испоручена РАФ-у на тестирање. Замрзавање митраљеза на висини, неисправности Норден нишана и напади њемачких ловаца из углова који нису били покривени митраљеском ватром су били међу проблемима, које су Британци документирали и обавијестили Боинг. Остали авиони су послати на задатке обалског патролирања. У британској служби су авиони B-17Ц имали назив „Тврђава“ I (енгл. Fortress I)[2].

Побољшана верзија B-17Д учествује у раним борбама на Пацифику против Јапана. Борбена искуства доводе до унапријеђене верзије B-17Е, са погоњеним куполама за митраљезе, повећаним вертикалним репом и много бољим наоружањем и опремом. Ова верзија се масовно производи у фабрикама Боинг, Локид-Вега и Даглас-Тулса. B-17Е је био први бомбардер 8. бомбардерске команде САД у Енглеској, која почиње нападе на Европу 17. августа 1942[2].

Ускоро је Е верзија замијењена са B-17Ф, којих је изграђено 3405. Верзија Ф уводи побољшања као дужи нос од плексигласа, „весло“ пропелере и подкрилне носаче бомби.

Крајем 1942. појављује се финализирана верзија Г, са додатном „подбрадном“ куполом са још 2 митраљеза 12.7 mm. Ово је уведено пошто је примијећено да њемачки ловци почињу да нападају сприједа, гдје је авион био слабије заштићен. Израђено је 8680 авиона верзије Г, и тиме је укупна производња свих верзија достигла 12731[1]. Многи авиони верзија Ф и Г су добили H2X радар.

Познате акције „летећих тврђава“ укључују напад на Швајнфурт, и бомбардовање разних других мета у окупираној Европи.

Друге верзије укључују F-9 извиђач, XC-108 транспорт, CB-17 транспорт, PB-1W авион за радарско рано јављање, PB-1G за спашавање на мору, QB-17 ваздушна мета, XB-40 ловац за праћење других B-17 (са додатним митраљезима) и BQ-7 Афродита радио-навођене летеће бомбе са 12000 фунти експлозива[1].

Даљи развој[уреди]

B-17 и B-52 лету

Послије Другог свјетског рата, користе се за фотографисање терена, обуку, спашавање на мору и друге намјене. Неки се користе за тестирање нових турбоелисних мотора, а већина завршавају као ваздушне мете или старо гвожђе.

Карактеристике[уреди]

  • (Подаци за B-17Г)
Пројекције авиона B-17Г.
  • Тешки бомбардер
  • Посада: 10
  • Први лет прототипа: 28. јул 1935.
  • Уведен у употребу (Б-17Б): јун 1939.
  • Произвођач: Боинг (Boeing)
  • Димензије
  • Дужина: 22.8 m
  • Размах: 31.6 m
  • Висина: 5.8 m
  • Површина крила: ? m²
  • Масе
  • Празан: 14855-16200 Kg
  • Оптерећен: ? Kg
  • Максимална полетна маса: 29700 Kg
  • Погонска група
  • Мотор: четири, Рајт-1820-97 снаге по 1200 КС сваки

Перформансе[уреди]

  • Максимална брзина: 462 Km/h, Ц и Д 520 Km/h
  • Крстарећа брзина: 293 Km/h, Ц и Д 402 Km/h, Е 338 Km/h
  • Радијус дејства: 1760 Km са највећим теретом
  • Оперативни плафон: 10670 m
  • Брзина уздизања: до ? m за ? мин

Наоружање[уреди]

  • Стрељачко: 10-13 митраљеза 12.7 mm Браунинг (Browning) у 4 куполе са по 2, 2 у странама носа, 2 у прозорима на трупу, 1 на леђима код радио оператора, са варијацијама између типова
  • Бомбе: највише до 5800 Kg, нормално до 2724

Референце[уреди]

  1. ^ а б в Fighting Aircraft of World War II, Salamander Books. ISBN 978-1-84065-092-1. pp. 343
  2. ^ а б в г Fighting Aircraft of World War II, Salamander Books. ISBN 978-1-84065-092-1. pp. 340

Литература[уреди]

  • Fighting Aircraft of World War II, Salamander Books. ISBN 978-1-84065-092-1.
  • Chant, Christopher (1977). „Boeing B-17, Flying Fortress“ (на ((sr))). Drugi svjetski rat - Avioni. Zagreb: Alfa. стр. 118-119. 

Спољашње везе[уреди]

Са других Викимедијиних пројеката :