Mihail Bonč-Brujevič
 | Ovaj članak sadrži spisak literature, srodne pisane izvore ili spoljašnje veze, ali njegovi izvori ostaju nejasni, jer nisu uneti u sam tekst. |
| Mihail Bonč-Brujevič | |
|---|---|
 Mihail Dmitrijevič Bonč-Brujevič | |
| Lični podaci | |
| Datum rođenja | 24. februar 1870. |
| Mesto rođenja | Moskva, Ruska Imperija |
| Datum smrti | 3. avgust 1956. (86 god.) |
| Mesto smrti | Moskva, SSSR |
| Obrazovanje | , |
| Vojna karijera | |
| Vojska | Ruska imperatorska vojska Crvena armija |
Mihail Dmitrijevič Bonč-Brujevič (rus. Михаил Дмитриевич Бонч-Бруевич; Moskva, 24. februar 1870 — Moskva, 3. avgust 1956) je bio sovjetski vojskovođa, general-lajtnant (1944), doktor vojnih i tehničkih nauka. Brat Vladimira Dmitrijeviča Bonč-Brujeviča.
Biografija[uredi | uredi izvor]
Na Moskovskom Konstantinovskom geodetskom institutu (rus. Константиновский межевой институт) je diplomirao 1891, a 1892. je završio vojno-nastavni kurs Moskovske pešadijske junkerske škole. U periodu 1892—1895. bio je na službi u Litovskom gardisjkom puku Ruske armije u Varšavi. Zatim je nastavio studije na Generalštabnoj Akademiji, koju je završio 1898. Do rata 1914. je služio kao oficir i kao predavač u raznim vojno-nastavnim ustanovama. Postao je pukovnik 1913, a 1914. komandant 176. Perovoločenskog pešadijskog puka u Černigovu.
Posle ulaska Rusije u Prvi svetski rat avgusta 1914. postao je general-kvartirmajster (zamenik načelnika štaba, rukovodilac operativnog odseka, sadašnja NATO oznaka G3) 3. Armije Jugozapadnog fronta pod komandom genarala Ruskog, zatim štaba Severozapadnog fronta. Od januara 1915. general-major. Aprila 1915. postao je načelnik štaba 6. Armije, koja je bila stacionirana u Petrovgradu, prvo pod generalom Van der Flitom, a zatim ponovo pod generalom Ruskim. Do kraja 1915. načelnik štaba Severnog fronta, pod generalom Ruskim i generalom Pleveom. Od marta 1916. načelnik garnizona Pskova, gde se nalazila Glavna komanda Severnog fronta.
29. avgusta 1917. ga je Kerenski imenovao za komandanta Severnog fronta, gde je suzbio puč Kornilova. Sredinom septembra 1917. je ušao u sastav Vrhovne komande u Mogiljevu, a 27. septembra u sastav Saveta radničkih i vojnih deputata. Od sredine oktobra je načelnik garnozona u Mogiljevu, jedan je od prvih generala Ruske armije koji su prešli u službu Crvene armije.
Od kraja novembra 1917. do kraja januara 1918. on je bio prvi Sovjetski načelnik štaba Vrhovne komande. Pod rukovodstvon Lava Trockog je od 4. marta do 27. avgusta 1918. bio vojni rukovodilac Vrhovnog vojnog saveta Crvene armije.
Posle završetka Prvog svetskog rata do juna 1919. Bonč-Brujevič je radio kao docent na Institutu za geodeziju, zatim je rukovodio formiranjem Više geodetske uprave. Od 16. juna do kraja 1919, za vreme građanskog rata u Rusiji, Bonč-Brujevič je bio načelnik Poljskog štaba Revolucionarnog vojnog saveta Republike. Do svog penzionisanja je bio rukovodilac Kolegijuma više uprave za geodeziju i izvršavanje posebnih vojnih zadataka.
Pod rukovodstvom Bonč-Brujeviča je 1925. obrazovan državni tehnički biro za aerofoto snimanje. U narednom periodu bavio se naučnim i predavačkim radom, autor je niza radova iz taktike i vojne istorije. Pod njegovim opštim uredništvom objavljen je 9-tomni referentni priručnik „Geodezija“.
Porodica[uredi | uredi izvor]
Brat: Vladimir Dmitrijevič Bonč-Brujevič, ruski i sovjetski političar, istoričar i pisac.
Literatura[uredi | uredi izvor]
- Udžbenik taktike (sa Dragomirovim)
- Taktička istraživanja
- Sva vlast Sovjetima! (rus. Вся власть Советам!)
