Musa SO-2
| Musa SO-2 | ||
|---|---|---|
|
| ||
| Opšti podaci | ||
| Namena | Obuka i trenaža | |
| Posada | 1 | |
| Poreklo |  Kraljevina Jugoslavija
| |
| Proizvođač | Samogradnja | |
| Probni let | 1938. | |
| Uveden u upotrebu | 1938. | |
| Povučen iz upotrebe | 1941. | |
| Status | neaktivan | |
| Prvi operater | Akademski aeroklub Beograd | |
| Broj primeraka | 2 + 2 | |
| Dimenzije | ||
| Masa | ||
| Pogon | ||
| Fizičke osobine | ||
| Performanse | ||
 Portal Vazduhoplovstvo
| ||
Musa SO-2 je jednoseda vazduhoplovna jedrilica, mešovite konstrukcije (drvo i platno). Napravljena je u Kraljevini Jugoslavija 1938. godine a namenjena je obuci i trenaži sportskih pilota i jedriličara.
Projektovanje i razvoj[uredi | uredi izvor]
Jedrilicu je konstruisao student tehnike Stanko Obad 1938. godine. Ona je po svom izgledu podsećala na jedrilice toga doba koje su se koristile u Jugoslaviji ali su bile stranog porekla Popenhauzen 1926, Holsdertojfel 1928. i Salamandra 1936. godina. Dok su pobrojane jedrilice imale razmah krila od 12,50 do 14,60 metara na Musi je primenjena koncepcija malih razmaha krila R = 11,50 m. Zahvaljujući tome ova jedrilica je imala znatno veću pokretljivost u odnosu na svoje konkurente.
Tehnički opis[uredi | uredi izvor]
Musa SO-2 je bila laka jedrilica mešovite konstrukcije (drvo-platno). Trup joj je bio u oblika drvene kutijaste grede na čijem se prednjem kraju u gondoli nalazila pilotska kabina sa vetrobranom od pleksiglasa. Na drugom kraju trupa (grede) nalazili su se horizontalni i vertikalni stabilizatori sa kormilima visine i pravca. Gondola u kojoj se nalazila kabina pilota je bila drvene konstrukcije obložena drvenim šperom. Izvršni upravljački organi letilice su bili pokretani čeličnim užadima. Ispod gondole se nalazio fiksni klizač sa gumenim amortizerima koji je služio kao stajni trap letilice.
Krilo je bilo pravougaonog oblika sa zaobljenim krajevima. Imalo je jednu ramenjaču a bilo je ojačano upornicama sa obe strane trupa. Bilo je postavljeno na gornjoj ivici trupa tako da je letelica bila klasifikovana kao visokokrilni monoplan. Noseća konstrukcija krila je bila drvena sa prednje strane obložena drvenom lepenkom a zadnje ivice krila i upravljačke površine presvučene su impregniranim platnom. Krila su bila poduprta nosačima čiji se jedan kraj oslanjao na gondolu kabine pilota. Horizontalni i vertikalni stabilizatori su konstruktivno izvedeni kao i krila.
Karakteristike[uredi | uredi izvor]
Karakteristike navedene ovde se odnose na jedrilicu Musa SO-2 a prema izvorima[1][2]
| Finesa | 1 : 18,5 pri brzini 66,5 km/h |
|---|---|
| Performanse |
|
| Dimenzije |
|
| Masa |
|
Operativno korišćenje[uredi | uredi izvor]
Prema podacima[3] pre rata je u Jugoslaviji napravljeno 4 jedrilice Musa najverovatnije 2 u Beogradu a 2 u Zagrebu.
Prvu jedrilicu Musa SO-2 je prema nacrtima inž. S. Obada izradio Akademski aeroklub sa Tehničkog fakulteta u Beogradu 1938. godine. Ova jedrilica je u maju mesecu 1938. godine izložena na Prvoj međunarodnoj vazduhoplovnoj izložbi koja je održana na beogradskom sajmištu. Detaljno ispitivanje ove jedrilice je obavljeno u toku leta u jedriličatskoj školi na Zlatiboru. Nakon ispitivanja napravljena je još jedna jedrilica ovog tipa. Do početka rata ove jedrilice su korišćene za osnovnu namenu školovanje jedriličara.
U toku 1939. godine u Aeroklubu Zagreb napravljeno je dve ovakve jedrilice. Rat je omeo kako proizvodnju i korišćenje tako i usavršavanje ove jedrilice. Posle završetka Drugog svetskog rata rađena je modifikovana verzija ove jedrilice koja se sada zvala Musa Keseđija SO-3[3]. Na prvom jedriličarskom sletu održanom na aerodromu Cerklje 1947. godine ova jedrilica je pokazala dobre rezultate. Korišćena je u Aeroklubovima Jugoslavije do svoje dotrajalosti.
Sačuvani primerci[uredi | uredi izvor]
Nije sačuvan ni jedan primerak ova jedrilica.
Zemlje koje su koristile ovu jedrilicu[uredi | uredi izvor]
Vidi još[uredi | uredi izvor]
- Hiter 17
- Popenhauzen
- Holsdertojfel
- Salamandra
- Čavka (vazduhoplovna jedrilica)
- Stanko Obad
- Spisak vazduhoplovnih jedrilica jugoslovenske proizvodnje
- Muzej vazduhoplovstva — Beograd
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ Подаци: Муса СО-2
- ^ jedrilica zračna
- ^ a b Janić, Čedomir; Petrović Ognjan (2017). Tvorci vazduhoplovstva Kraljevine Jugoslavije (na jeziku: (jezik: srpski)). Beograd: Muzej nauke i tehnike Beograd. ISBN 978-86-82977-60-5.
Literatura[uredi | uredi izvor]
- Krunić, Čedomir (2013). Civilno vazduhoplovstvo Kraljevine Jugoslavije -druga knjiga (na jeziku: (jezik: srpski)). Beograd: Č.Krunić. ISBN 978-86-901623-4-5.
- Coates, Andrew (1978). Jane's World Sailplanes and Motor Gliders. London: MacDonald and Jane's. str. 97.
- Hardy, Michel (1982). Gliders & Sailplanes of The World (na jeziku: (jezik: engleski)). London: IAN ALLAN Ltd. ISBN 07110-11524.
- Janić, Čedomir; Petrović Ognjan (2011). Kratka istorija vazduhoplovstva u Srbiji (na jeziku: (jezik: srpski)). Beograd: Aerokomunikacije. ISBN 978-86-913973-1-9.
- Janić, Čedomir; Petrović Ognjan (2011). The Century of Sport Aviation in Serbia (na jeziku: (jezik: engleski)). Beograd: Aerokomunikacije.
- Janić, Čedomir; Petrović Ognjan (2017). Tvorci vazduhoplovstva Kraljevine Jugoslavije (na jeziku: (jezik: srpski)). Beograd: Muzej nauke i tehnike Beograd. ISBN 978-86-82977-60-5.