Obrada drveta

Umetnici mogu da koriste drvo za izradu nežnih skulptura.

Obrada drveta je aktivnost ili veština pravljenja predmeta od drveta, a uključuje i pravljenje nameštaja i rezbarstvo. Obradom drveta koja ima dugu tradiciju bavi se više različitih zanata: tesarski, drvodeljski, kačarski ili pinterski, koritarski, kolarski i stolarski zanat. Drvo se odvajkada prerađivalo na više načina, pa su se na prostorima koji su bili bogat šumama razvili zanati koji su prerađivali drvo.

Istorija

Drevna egipatska obrada drveta

Uz kamen, glinu i delove životinja, drvo je bilo jedan od prvih materijala s kojim su radili ljudi . Analizom musterijena, koje su koristili neandertalci, pokazalo se da su mnogi korišćeni za obradu drveta. Razvoj civilizacije bio je usko vezan sa razvojem veštine rada sa ovim materijalima.

Prodavnica drveta u Nemačkoj 1568. godine gde radnik ispred koristi testeru, dok drugi u pozadini reže drvo.

Među ranim pronalascima drvenih alata nalaze se obrađeni štapovi sa Kalambo vodopada, Klaktona na Moru i Lehringena. Koplja iz Šeningena daju neke od prvih primera drvene lovačke opreme. Kremeni su korišćeni za rezbarenje. Još od neolita poznate su rezbarene drvene posude kao što su iz bunara kulture linearnotrakaste keramike u Kučkhofenu i Cvenkai .

Primeri rezbarenja drveta iz bronzanog doba uključuju stabla korišćena u izradi mrtvačkih sanduka iz severne Nemačke i Danske i drvene sklopive stolice . Arheološko nalazište, Felbah-Šmajden u Nemačkoj ima lepe primere drvenih statua životinja iz gvozdenog doba . Drveni idoli iz perioda latenske kulture poznati su iz svetišta na izvoru Sene u Francuskoj .

Dogramadžije kako su se zvali tesari u tursko vreme, obavljalisu grubu obradu drveta i pripremali građu za pravljenje kuća, naročito krovova. Da bi pripremili građu oni su velikim sekirama obarali debla u šumi, a potom ih prevlačili do radionica. Od alata za obradu drveta su upotrebljavali velike testere. Velikim testerama su deblo dalje obrađivala dva a ponekad i tri tesara testerisanjem. Za obradu su koristili pored velikih testera i bradve sa širokim sečivima, ručno kovane.

Preradom drveta bave se i stolari. Stolari prave nameštaj ili ga popravljaju. Od nameštaja su najčešće pravili: stolice, stolove, klupe, krevete, hoklice, tronoške, ormane, plakare, zatim okvire za prozore i vrata, ramove za fotografije. Od 1960-ih. godina dosta se pravio kuhinjski nameštaj. To su razni kredenci, viseći plakari, kuhinjske stolice i stolovi, tronošci, ormani, klupe, kuhinjski plakari. Stolari su drvo nabavljali na stovarištima, uglavnom gotove daske fabrički obrađene, najčešće u obliku panel ploča.

Drevni Egipat

Postoje značajni dokazi o naprednoj obradi drveta u starom Egiptu. Obrada drveta je prikazana na mnogim postojećim drevnim egipatskim crtežima, a sačuvana je i znatna količina starog egipatskog nameštaja (kao što su stolice, hoklice, stolovi, kreveti, škrinje). Grobnice predstavljaju veliku kolekciju ovih artefakata, a unutrašnji kovčezi pronađeni u grobnicama takođe su napravljeni od drveta. Metal koji su Egipćani koristili za alate za obradu drveta je prvobitno bio bakar i na kraju, posle 2000. godine p. n. e., bronza, jer obrada gvožđa bila je nepoznata do mnogo kasnije.

Obično korišćeni alati za obradu drveta uključivali su sekire, tesle, dleta, vučne testere i lučne bušilice. Urezni i čepni spojevi su posvedočeni iz najranijeg protodinastičkog perioda. Ovi spojevi su ojačani pomoću klinova, tiplova i kožnih ili gajtanskih vezica. Životinjski lepak počeo je da se koristi tek u periodu Novog kraljevstva. Drevni Egipćani su izmislili umetnost fasetiranja i koristili lakove za završnu obradu, iako je sastav ovih lakova nepoznat. Korišćeni različiti autohtoni bagremi, kao i drvo sa lokalnog platana i tamariska. Deforestacija u dolini Nila dovela je do potrebe za uvozom drveta, pre svega kedra, ali i alepskog bora, šimšira i hrasta, počev od Druge dinastije.

Antički Rim

Obrada drveta je bila neophodna za Rimljane. Njom je obezbeđivan materijal za zgrade, prevoz, alate i predmete za domaćinstvo. Drvo je takođe obezbedilo cevi, boje, hidroizolacione materijale i energiju za toplotu. Iako je većina primera rimske obrade drveta izgubljena, književni zapisi su sačuvali veliki deo savremenog znanja. Vitruvije je čitavo poglavlje svog dela De architectura posvetio drvetu, čime su očuvani mnogi detalji. Plinije, iako nije bio botaničar, posvetio je šest knjiga svoje Prirodne istorije drveću i drvenastim biljkama, pružajući obilje informacija o drveću i njihovoj upotrebi.

Materijali

Istorijski gledano, drvoprerađivači su se oslanjali na šume koje su poreklom iz njihovog regiona, sve dok inovacije u transportu i trgovi nisu učinile egzotično drvo dostupnim zanatlijama. Drvo se obično sortira u tri osnovna tipa: tvrdo drvo koje se odlikuje čvrstim zrnom i potiče od širokolisnog drveća, meko drvo od četinara i veštački materijali kao što su šperploča i MDF.

Tvrdo drvo, botanički poznato kao angiosperme, je listopadno i gubi lišće svake godine sa promenama temperature. Meko drvo potiče od stabala botanički poznatih kao golosemenice, koje su četinare, koja nose šišarke i ostaju zelene tokom cele godine. Mada je to opšti obrazac, meko drvo nije uvek „mekše“ od tvrdog drveta, i obrnuto.

Meko drvo se najčešće nalazi u regionima sveta sa nižim temperaturama i obično je manje izdrživo, lakše po težini i ranivije na štetočine i napade gljivica u odnosu na tvrdo drvo. Obično ima bledu boju i otvorenije zrno od tvrdog drveta, što doprinosi sklonosti posečenog mekog drveta da se skuplja i bubri dok se suši. Četinari obično imaju manju gustinu, oko 432–5922 kg/m³, što može ugroziti njegovu čvrstoću. Gustina, između ostalog, varira i unutar mekog i tvrdog drveta u zavisnosti od geografskog porekla i stope rasta drveta. Međutim, manja gusta mekog drveta takođe mu omogućava da ima veću čvrstoću sa manjim težinom. U Sjedinjenim Državama, meko drvo je obično jeftinije, lakše dostupno i pristupačnije. Većina četinara je pogodna za opštu gradnju, posebno za uokvirivanje, obrezivanje i završne radove, kao i za izradu konstrukcija.

Tvrdo drvo se deli u dve kategorije, umereno i tropsko tvrdo drvo, u zavisnosti od porekla. Umereno tvrdo drvo se nalazi u regionima između tropskih krajeva i polova, i od posebnog je interesa za drvne radnike zbog svoje isplative estetske privlačnosti i održivih izvora. Tropsko tvrdo drvo se nalazi unutar ekvatorijalnog pojasa, uključujući Afriku, Aziju i Južnu Ameriku. Tvrdo drvo ima veću gustinu, oko 1041 kg/m³, kao rezultat sporijeg rasta i stabilnije je prilikom sušenja. Kao rezultat svoje velike gustine, tvrdo drvo je obično teže od mekog drveta, ali može biti i krhko. Iako postoji veliki broj vrsta tvrdog drveta, samo 200 je dovoljno uobičajeno i dovoljno savitljivo da se koristi za obradu drveta. Tvrdo drvo ima širok spektar svojstava, što olakšava pronalaženje tvrdog drveta koje odgovara skoro svakoj nameni, ali je posebno pogodno za spoljašnju upotrebu zbog svoje jačine i otpornosti na truljenje. Boja tvrdog drveta varira od svetle do veoma tamne, što ga čini posebno svestranim za estetske svrše. Međutim, pošto je tvrdo drvo u većoj meri zrnasto, obično je teže za obradu od mekog drveta. Takođe ga je teže nabaviti u i kao rezultat toga je skuplje.

Ručni alat za obradu drveta koji se koristi u nastavi u Ženskoj radnji obrade drveta u Mineapolisu, Minesota, SAD

Obično se nameštaj, kao što su stolovi i stolice, pravi od čvrstog materijala poput tvrdog drveta zbog svoje čvrstoće i otpornosti na savijanje. Pored toga, ta kategorija drveta takođe imaju veći izbor uzora zrna i boja i dozvoljava bolju završnu obradu što omogućava drvoprerađivaču da koristi veliku dozu umetničke slobode. Tvrdo drvo se može čisto seći i ostavlja manje ostataka na listovima testere i drugim alatima za obradu drveta. Proizvodači ormara/kabineta koriste šperploču i druge veštačke ploče. Neki nameštaj, kao što je Vindzor stolica, uključuje zelenu obradu drveta, oblikovanje sa drvetom koje sadrži svoju prirodnu vlagu pre sušenja.

Uobičajeno meko drvo koje se koristi za nameštaj

Skladište drvne građe u fabrici kartona. Burjatija, Rusija

Kedar

Kedrovi su jaki, aromatični četinari koji imaju otpornost na spoljašnje elemente. Među njima je najčešći zapadni crveni kedar. Zapadni crveni kedar može da izdrži vlažno okruženje bez podleganja truleži, i kao rezultat toga se obično koristi za projekate na otvorenom kao što su terase, nameštaj na otvorenom i eksterijeru zgrade. Ovo drvo se lako može naći u većini kućnih centara u SAD i Kanadi po umerenoj ceni.

Jela

Unutar SAD jela, poznata i kao Daglasova jela, jeftina je i uobičajena u lokalnim prodajnim lokacijama. Ima karakteristično ravno, izraženo zrno sa crveno-braon nijansom. Međutim, njen zrnasti uzorak je relativno jednostavan i ne lakira se dobro, tako da se jela obično koristi kada će se gotov proizvod farbati. Obično koristi za građevinsku gradnju, moda ovo meko drvo može takođe da bude pogodno za izradu nameštaja.

Bor

Beli bor, ponderosa i južni žuti bor su uobičajene vrste koje se koriste u izradi nameštaja. Beli bor i ponderosa se obično koriste za unutrašnje projekte, dok se južni žuti bor preporučuje za projekat na otvorenom zbog svoje izdržljivosti.

Literatura

• Ulrich, Roger B. (2008). Roman Woodworking. Yale University Press. ISBN 9780300134605. OCLC 192003268. 
• Leospo, Enrichetta (2001). „Woodworking in Ancient Egypt”. The Art of Woodworking. Turin: Museo Egizio. str. 20. 
• Killen, Geoffrey (1994). Egyptian Woodworking and Furniture. Shire Publications. ISBN 0747802394. 
• Feirer, John L. (1988). Cabinetmaking and Millwork. Mission Hills California: Glencoe Publishing. ISBN 0-02-675950-0. 
• Frid, Tage (1979). Tage Frid Teaches Woodworking. Newton, Connecticut: Taunton Press. ISBN 0-918804-03-5. 
• Joyce, Edward (1987). Encyclopedia of Furniture Making. revised and expanded by Alan Peters. New York: Sterling Publishing Co. ISBN 0-8069-6440-5. 
• Roubo, André Jacob (1769—1784). The Art of the Joiner. Paris: French Academy of Sciences. 
• Naylor, Andrew. A review of wood machining literature with a special focus on sawing. BioRes, April 2013
• Kenny, Peter M.; Safford, Frances Gruber; Vincent, Gilbert T. „American kasten : the Dutch-style cupboards of New York and New Jersey, 1650-1800” (PDF). Metropolitan Museum of Art Libraries. 
• Chapelle, Howard Irving (1994). Boatbuilding: A Complete Handbook of Wooden Boat Construction (na jeziku: engleski). W. W. Norton & Company. ISBN 978-0-393-03554-4. 
• McGrail, Sean (2014). Early ships and seafaring : European water transport. South Yorkshire, England: Pen and Sword Books Limited. ISBN 9781781593929. 

Spoljašnje veze

• Video o narodima Zafimanija na Madagaskaru.
• Video zapise o obradi drveta objavio Institut fur den Vissenschaftlichen Film. Dostupno na AV portalu Nemačke nacionalne biblioteke nauke i tehnologije .