Столица

Из Википедије, слободне енциклопедије
Disambig.svg
Уколико сте тражили други појам, погледајте чланак Столица (вишезначна одредница).
Столица

Столица је комад намештаја који служи за седење. Састоји се од дела на коме се седи, наслона и понекад наслона за руке. Углавном је столица намењена за једну особу. Столице имају ноге (најчешће четири) на којима стоји део на коме се седи, тако да је он подигнут од пода. Столица која нема наслон и наслон за руке се често назива хоклица, а столица са три ноге троножац. Столице су обично делови намештаја који могу да се померају. Столица за више особа се између осталог зове кауч, софа или клупа. Столица која се налази у возилу, позоришту или биоскопу се назива седиште. Столице за камповање могу бити склапајуће. У зависности од материјала од кога су напревљене столице могу бити: дрвене, дрвено-металне, металне, од прућа, од бамбуса, од пластике, од пластике са металним ногама, тапациране...

Историјат[уреди]

Кроз историју се функција столице није променила, али јесте њен дизајн који се развијао паралелно са развојем технологије и архитектуре. До XVII века у домаћинствима обичних људи столица није имала неку већу улогу, нити се водило рачуна о њеној удобности. Истицале су се само катедре црквених великодостојника или аристократије. Људи у средњем веку су углавном радили ван куће и евентуално би користили за тадашње услове практичније столице на склапање. Доба ренесансе је између осталог, утицало и на уређење дома и донело нове дизајне столица, углавном по угледу на антику. Развијен је нови тип столице на склапање, тзв. фалдистеријума или савонарола столице, посебно популарне у Фиренци и Венецији. Прављена је од ораховог дрвета, имала је укрштене ногаре и била украшена резбаријом и позлатом. Ради удобности, седиште је било пресвучено плишем или кожом, а користили су се и јастучићи. Међутим и тада и све до XIX века, више пажње се посвећивало дизајну него удобности. Столице су израђиване искључиво од дрвета. У XX веку се јавила потреба модерног човека за удобношћу, како у канцеларији, тако и у неформалним ситуацијама, што је довело до развоја индустријског дизајна. То је донело поједностављивање њихове форме и структуре и започела је масовна производња. У XIX веку издвајају се столице произведене у фабрици Тонет (Thonet), а у XX веку столица од шперплоче Чарлса и Реј Имса (Charles & Ray Eames), Алвар Алтова (Alvar Aalto) столица број 41, Еро Сариненова (Eero Saarinen) столице од пластике и алуминијума и Еро Арнианов (Eero Arnio) дизајн столица у облику шупљих сфера од фибергласа и полиестера.[1]

Столица у уметности[уреди]

Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак Концептуална уметност

Столица је представљала и инспирацију уметника, како некада, тако и модерних. У Новом Саду је 5. децембра 2008. била представљена мултимедијална изложба академског вајара Вукашина Гикића где је представљено десет скулптура столица, где су посетиоци могли не само да виде ова необична дела, већ и да их испробају.[2] Ерик Ку, дизајнер са Тајвана, осмислио је столицу из делова који су у облику слова која чине реч „chair“ (енгл. столица).[3]

Галерија[уреди]

Референце[уреди]

Види још[уреди]

Са других Викимедијиних пројеката :