Orest
_-_Google_Art_Project.jpg)
Vilijam-Adolf Bugro, 1862.
Orest (grč. Oréstēs) je u grčkoj mitologiji bio sin Agamemnona i njegove žene Klitemnestre, Elektrin brat.[1]
Orestovo ime ima koren u grčkoj reči (grč. ορειβάτης) ili planinar. U prenesenom značenju, ime Orest je „onaj koji savladava planine“.
Mitologija[uredi | uredi izvor]
Kada se, kao vrhovni zapovednik ahejske vojske, vratio iz Trojanskog rata, na gozbi koja je priređena njemu u čast, Agamemnona je ubila grupa plaćenika koje je, zajedno sa Klitemnestrom, ženom Agamemnona, unajmio Egist, Agamemnonov bratić, da bi, oženivši se Klitemnestrom, postao mikenski kralj.
Egist je preduzeo sve da ubije i Oresta, kao jedinog i zakonitog naslednika Agamemnonovog prestola, ali ga je u tome sprečila Elektra, Orestova sestra, koja mu je, uz pomoć njegove dadilje Arsinoje, pronašla utočište kod fokidiskog kralja Strofija, muža Agamemnonove sestre Anaksibije. Kralj Strofije je prihvatio i odgojio Oresta kao svoga sina.
Pre Trojanskog rata bilo je dogovoreno da se Orest oženi svojom rođakom Hermionom, Menelajevom i Heleninom kćerkom, ali po povratku Agamemnona i događaja koji su usledeli i nakon što je Orest ubio svoju majku, Menelaj udaje svoju kćerku za Neoptolema, Ahilejevog i Didamijinog sina[2].
Nakon sedam godina, u dvadesetoj godini, delfijska proročica je naredila Orestu da se vrati kući i osveti očevu smrt, i on se, zajedno sa svojim prijateljem Piladom, Strofijevim sinom, vratio u Mikenu. Na grobu svog oca Agamemnona, Orest se sreo sa svojom sestrom Elektrom i tu su se dogovorili kako će se osvetiti.
Elektra je, kao nepoznatu osobu, uvela Oresta u grad i najavila ga Klitemnestromi kao čoveka koji joj donosi vesti o Orestovoj smrti. Majka nije prepoznala sina, i kada joj je on saopštio da je Orest mrtav, zadovoljna je poslala po Egista. Kada je Egist ušao na vrata, Orest ga je ubio mačem, a zatim je, istim mačem usmrtio i svoju majku Klitemnestru.
- Orest po Eshilu
U Eshilovim „Eumenidama“, Orest, posle ubistva poludi i počinju da ga progone Erinije, koje kažnjavaju zločine u porodici. Orest odlazi i pronalazi utočište u delfijskom hramu, i mada mu je Apolon naredio, preko delfijskih proročica da osveti očevu smrt, i on je nemoćan je pred Ernijama. Na kraju, Atina Oresta prima na akropolj i organizuje suđenje kojem presedavaju dvanaest atičkih sudaja. Posle suđenja Orestu, glasovi sudija su bili izjednačeni, ali je Atina stala na Orestovu stranu i dala mu oslobađajući glas. Posle ovakve odluke, Erinije puštaju Oresta, a samim time i bivaju proglašene kao Eumenide, ili „Milostive“, a Orest posvećuje oltar boginji Atini.
- Orest po Euripidu
Prema Eshilu, priča o Orestu i Ernijama se završava suđenjem na akropolju, ali prema Euripidu, Orestu je, da bi pobegao Erinijama, Apolon naredio da ode u Tauridu i da odande donese u Atinu, Artemidin kip, koji je pao sa neba.
Orest odlazi u Tauridu sa Piladom i tamo biva zarobljen jer je u Tauridi bio običaj da se svi grčki stranci žrtvuju boginji Artemidi. Jedna od sveštenica u Artemidinom hramu, a čija je dužnost bila da izvrši žrtvovanje, bila je Orestova sestra Ifigenija. Ifigenija je Orestu ponudila da će ga pustiti, i da će Pilad biti žrtvovan, ako bi on odnio njeno pismo kući. Orest je odbio ponudu Ifigenije i nagovarao je Pilada da on bude taj koji će odneti pismo. Kada je Ifigenija predala pismo Piladu, Orest je prepoznao da je Ifigenija njegova sestra, a i Ifigenija je prepoznala Oresta, pa su svi troje, zajedno, uzevši Artemidin kip vratili u Grčku. Po povratku Orest je, ubivši Aleta, Egistova sina preuzeo očevo mikensko kraljevstvo. U toku svoje vladavine on širi kraljevstvo sa Argom i Lakonijom. Orast je umro od zmijskog ugjeda u Arkadiji, a potom mu je telo prebačeno u Spartu gde je i sahranjen.
O Orestu[uredi | uredi izvor]
Priča o životu Oresta je tematika Eshilove „Orestije“ (Agamemnon, Žrtvonoše, Eumenide), Sofoklove „Elektre“, kao i Euripidove „Elektre“, „Ifigenije u Tauridi“ i „Oresta“.
- Eshil: Orestija: Agamemnon, Žrtvonoše, Eumenide
- Sofoklo: Elektra
- Euripid: Elektra, Ifigenija u Tauridi, Orest
- Drakontije Kartaški: Tragedija Oresta, epska pesma od oko 1000 heksametara
- Herodot: Istorija, (Delfijska proročica je prorekla da Spartanci neće moći pobediti Tegejance sve dok se ne prebace Orestove kosti u Spartu)
Izvori[uredi | uredi izvor]
- ^ Zamarovski 1985, str. 246.
- ^ Po Euripidovoj tragediji „Andromahi“, Orest je ubio Neoptolema pred hramom i pobegao sa Hermionom. Vremenom je preuzeo je Arg i Arkadiju i tako postao vladarem celog Peloponeza. Sa Hermionom, Orest je imao sina Tizamena koji je vladao posle njega, a ubio ga je Heraklida
Literatura[uredi | uredi izvor]
- Zamarovski, Vojteh (1985). Junaci antičkih mitova: Leksikon grčke i rimske mitologije. Zagreb.
Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]
| Međunarodne | |
|---|---|
| Državne | |
| Ostale | |
