Pešačka zona
Pešačka zona je zona u naselju namenjena isključivo ili prvenstveno pešacima, odnosno u kojoj je saobraćaj motornim vozilima (automobilima) zabranjen ili značajno ograničen. Stvaranje pešačkih zona obično je pod uticajem cele zajednice u naselju, sa ciljem dobijanja celina prijateljskih po pešake. U svakodnmevno govoru često se pojam pešačke zone zamenjuje pojmom pešačke ulice, što je uži pojam od prvog.
Objašnjenje pojma[uredi | uredi izvor]
Pešačka zona je zona u naselju namenjena isključivo ili prvenstveno pešacima, odnosno u kojoj je saobraćaj motornim vozilima (automobilima) zabranjen ili značajno ograničen [1]. Čak i da je naznačeno da je vozilima zabranjen pristup, ovo je retko kad 100% zabranjeno, pošto je često dopušten ulaz vozilima za dostavu robe ili vozilima ljudi koji stanuju u zoni. Pored toga, svaka zona bi trebalo da ima pristup vozilima hitne pomoći, vatrogasne službe i sl. Takođe, u okviru pešačkih ulica često je dopušteno, a negde i planski uređeno kretanje drugim „ekološkim“ vidovima prevoza, kao što biciklistički saobraćaj.
Da bi se neka zona ili ulica smatrala u punom smislu pešačkom, ona mora ispuniti nekoliko merila[2]:
- da povezuje važne tačke kretanja pešaka u naselju;
- da bude povezana, tj. da ne bude previše prekinuta kretanjem motornih vozila i drugim preprekama;
- da bude privlačna po svojim sadržajima i delatnostima i bezbedna po pešake;
- da po svom karakteru (popločanje, ulična oprema) bude prilagođena pešacima;
- dobro obeležena i laka za korišćenje od strane pešaka.
Bliski pojmovi[uredi | uredi izvor]
Širi pojam od pešačke zone jeste „zona prijateljska za pešake“ (engl. Pedestrian-friendly zone), kao zona gde pešaci imaju povlastice u odnosu na druge vidove korisnika zone (obično u odnosu na vozila).
U svakodnevnom govoru se pojam pešačke zone često meša sa pojmom pešačke ulice, koji je obično uži po značenju (odnosi se na jednu ulicu, što je manje od zone). Po ovome, pre bi se moglo govoriti o pešačkoj zoni Knez Mihajlove u Beogradu, odnosno Zmaj Jovine ulice u Novom Sadu, nego o samim pešačkim ulicama.
Istorijat[uredi | uredi izvor]
U ranijim epohama većina ulica i gradskih celina je mogla biti opisana kao pešačka, budući da je stanovništvo imalo ograničen pristup prevoznim sredstvima (kolima, kočijama, zapregama i sl.). Ovo je i danas slučaj sa mnogim „Zemljama trećeg Sveta“. Slično tome, mnoge uzane ulice u starim jezgrima gradova u razvijenim zemljama su i danas prvenstveno pešačke.
Prva „prava“ pešačka zona nastala je u Holandiji. To je bila planinski izgrađena zona Lijnban u ratom izrušenom Roterdamu 1953. godine.
Međutim, pod pešačkom ulicom ili pešačkom zonom obično se podrazumeva ulica koja je prethodno bila „obična“, pa potom pretvorena u pešačku u cilju smanjenja obima saobraćaja motornim vozilima. Ova pojava javlja se 1960-ih godina. Prvi takav primer bila je glavna trgovačka ulica u Kopenhagenu, Ulica Stroget, koja 17. novembra 1962. godine pretvorena u pešačku, što se kasnije proširilo na značajan deo starog dela grada Kopenhagena.
Posle toga, tokom 1970-ih i 1980-ih godina došlo do masovnog pretvaranja običnih ulica i zona u središnjim delovima gradova (posebno evropskih) u pešačke. Ovde se može govoriti i „modi“, budući da se često i preterivalo sa širenjem i ograničenja u kretanju u okviru ovakvih zona. Dobar primer je spomenuti Kopenhagen, gde je širenje pešačke zone tokom 1980-ih dovelo do postepenog odumiranja pojedinih delova središnjeg dela grada. Zbog toga je došlo do promene u mišljenju, koje je ishodilo uobličavanjem pojma integrisane ulice.
Istorijat u Srbiji[uredi | uredi izvor]
Pojava pešačkih ulica u Srbiji vezuje se za 1980-e godine. Tako je Knez Mihailova ulica u Beogradu postala u punom smislu pešačka obnovom ulice iz 1988. godine. U manjim gradovima Srbije ovo se desilo mahom krajem 1990-ih i posle 2000. godine.
Izvori[uredi | uredi izvor]
- ^ http://www.collinsdictionary.com/dictionary/english/pedestrian-zone Collins English Dictionary
- ^ English Partnerships (2000) Urban Design Compendium. London: Llewelin-Davies
