Старо градско језгро

С Википедије, слободне енциклопедије
Старо језгро Сремских Карловаца - под заштитом државе као добро од изузетног значаја
Венеција је цела старо градско језгро

Старо градско језгро или, у свакодневном говору, стари град је, у ширем смислу, назив за историјски део града, смештен у његовом средишњем делу. У ужем смислу појам старо градско језгро обухвата део града који је омеђен градским бедемима (или је то био).

Примери из света[уреди | уреди извор]

Чувени јерусалимски стари град
Ротенбург об дер Таубер у Немачкој - Старо језгро
Старо језгро Авиле у Шпанији, са моћним бедемима
Стари град Си'ана у Кини
Старо језгро Охрида
"Стари град“ у Дизниленду

Широм света, а посебно у Европи, постоји и данас низ старих градских језгара окружених бедемима. Неки од њих на списку светске баштине УНЕСКО-а (Берн у Швајцарској, Кведлинбург у Немачкој, Праг у Чешкој, Талин у Естонији, Венеција у Италији, Пингјао у Кини).

Примери из Србије и окружења[уреди | уреди извор]

У Србији једини прави пример очуваног старог градског језгра у зидинама је Петроварадинско подграђе. Ако се сагледа шири смисао појма онда у Србији постоји низ примера, посебно у Војводини.

Примери из Уже Србије[уреди | уреди извор]

Примери из Војводине[уреди | уреди извор]

Примери са Косова и Метохије[уреди | уреди извор]

Примери из окружења[уреди | уреди извор]

У околним земљама примери старих градова посебно су чести у приморју. Примери из унутрашњости су махом везан за источњачко наслеђе.

Потребно је издвојити стара језгра која су на списку УНЕСКО-а као светска баштина:

Савремено виђење старих градова[уреди | уреди извор]

У новије време, међу светским стручњацима јавила се потреба очувања старих градских језгара, посебно оних добро очуваних, као вредног сведочанства културе и идентитета одређеног града, краја, области, државе, народа. У складу са тим предузете су мере заштите и очувања старих градских језгара. Последњих деценија све се више говори о очувању „њиховог духа“, па се разрађују начини оживљавања нпр. старих заната, традиционалних делатности или старих светковина у њима.

Истовремено, привлачност старих градских језгара јавила се и код грађанства, што је посредно довело до развоја културног туризма, који, између осталог, посебну пажњу поклања старој архитектури, старим целинама и амбијентима. Сходно томе, приметан је тренд занимања бројних туриста за старе градове, који полако постају више туристичка него „жива“ насеља (попут многих старих градова на Средоземљу).

На местима где постоји „оскудица“ правих историјских примера старих градова, често долази до стварања реплика старих градова као својеврсних забавних паркова. Ово је особено за САД, Кину, Јапан, од скора и за Русију. Вероватно најбољи пример јесте Дизниленд, који у свом средишту има пример главне улице старог америчког града. Многобројне су и реплике чувених старих градова (нпр. „Мала Венеција" у оквиру истоименог хотела у Лас Вегасу).

Види још[уреди | уреди извор]

Извори[уреди | уреди извор]

Литература[уреди | уреди извор]

  • E. Hruška: Problemi sučasneho urbanizmu, Братислава 1966.
  • Бранко Максимовић, Урбанизам, Београд 1965.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]