Progresivna supranuklearna paraliza

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Progresivna supranuklearna paraliza
SinonimStili-Ričardson-Olszevski sindrom, frontotemporalna demencija sa parkinsonizmom
Ovaj pacijent je imao progresivnu demenciju, ataksiju i inkontinenciju i dijagnostifikovana je PSP.
SimptomiPoremećaji spavanja, padanje, ukočenost mišića, depresija, problemi sa pamćenjem, govorom i gutanjem, poremećaji vida, apatija
Vreme pojaveStanje obično pogađa ljude oko 60 godina i praktično je nepoznato kod ljudi mlađih od 40 godina.
UzrociNepoznato[1]
Faktori rizikaStarost[2]
Slična oboljenjaParkinsonova bolest, kortikobazalna degeneracija, FTDP-17, Alchajmerova bolest
LečenjeLekovi, fizikalna terapija, radna terapija
Prognoza7-10 godina nakon dijagnoze
Frekvencija6 na 100.000 ljudi

Progresivna supranuklearna paraliza (PSP) je degenerativna bolest koja uključuje postepeno propadanje i smrt određenih zapremina mozga.[3][4] Stanje dovodi do gubitka ravnoteže, usporavanja pokreta, poteškoća u pomeranju očiju i kognitivnog oštećenja.[3] PSP se može zameniti sa drugim neurodegenerativnim bolestima kao što su Parkinsonova, frontotemporalna demencija i Alchajmerova bolest. Uzrok stanja je neizvestan, ali uključuje akumulaciju tau proteina u mozgu. Lekovi kao što su levodopa i amantadin mogu biti korisni u nekim slučajevima.[3]

Progresivna supranuklearna paraliza se vremenom pogoršava i može dovesti do komplikacija opasnih po život, kao što su upala pluća i problemi sa gutanjem. Ne postoji lek za progresivnu supranuklearnu paralizu, tako da se lečenje fokusira na upravljanje znacima i simptomima.

PSP pogađa oko šest ljudi na 100.000.[3] Prvi simptomi se obično javljaju u dobi od 60-70 godina. Muškarci su nešto češće pogođeni nego žene.[3] Nije pronađena nikakva povezanost između PSP-a i bilo koje određene rase, lokacije ili zanimanja.[3]

Istorija[uredi | uredi izvor]

Godine 1877, Čarkot je opisao 40-godišnju ženu koja je imala rigidni akinetički parkinsonizam, vratnu distoniju, dizartriju i probleme sa pokretima očiju. Čavani i drugi su prijavili kliničke i patološke karakteristike 50-godišnjeg muškarca sa rigidnim i akinetičkim oblikom parkinsonizma sa posturalnom nestabilnošću, vratnom distonijom i dizartrijom 1951. Progresivna supranuklearna paraliza je prvi put opisana kao poseban poremećaj od strane neurologa Džona Stilija, Džona Ričardsona i Džerzi Olszevskog 1963. godine.[3][5] Prepoznali su isti klinički sindrom kod osam pacijenata i opisali obdukcione nalaze kod njih šest 1963. godine.

Progresivna supranuklearna paraliza nije bila „nova“ bolest 1963. godine, pošto su 22 dobro dokumentovana izveštaja o slučajevima identifikovana u neurološkoj literaturi između 1877. i 1963. godine.[6] Jedinstvene kognitivne promene frontalnog režnja progresivne supranuklearne paralize (apatija, gubitak spontanosti, usporavanje misaonih procesa i gubitak izvršnih funkcija) prvi su opisali Albert i njegove kolege 1974. godine.[7]

Uzrok[uredi | uredi izvor]

Uzrok PSP-a je nepoznat. Manje od 1% onih sa PSP ima člana porodice sa istim poremećajem. Varijanta gena za tau protein pod nazivom H1 haplotip, koja se nalazi na hromozomu 17, povezana je sa PSP.[8] Pored toga, haplotip H2, u kombinaciji sa vaskularnom disfunkcijom, izgleda da je faktor vaskularne progresivne supranuklearne paralize.[9]

Pored tauopatije, čini se da je mitohondrijski disfunkcijski faktor uključen u PSP. Posebno, inhibitori mitohondrijalnog kompleksa I (kao što su acetogenini i kinolini) su umešani u povrede mozga nalik PSP.[10]

Simptomi[uredi | uredi izvor]

Početni simptomi u dve trećine slučajeva su gubitak ravnoteže, brzo hodanje, udaranje u predmete ili ljude i padovi.[11] Simptomi demencije se takođe inicijalno primećuju u otprilike jednom od pet slučajeva frontotemporalne demencije.[12]

Drugi uobičajeni rani simptomi su promene ličnosti, opšte usporavanje pokreta i vizuelni simptomi. Najčešći simptomi ponašanja kod pacijenata sa PSP uključuju apatiju, dezinhibiciju, anksioznost i disforiju.[12]

Kasniji simptomi i znaci mogu uključivati, ali ne i nužno, demenciju (obično uključujući gubitak inhibicije i sposobnosti organizovanja informacija), nejasan govor, otežano gutanje i poteškoće u pomeranju očiju, posebno u vertikalnom pravcu. Ovo poslednje objašnjava neke od padova koje doživljavaju ovi pacijenti, jer im je teško da gledaju gore ili dole.[13]

Vizuelni simptomi su od posebnog značaja u dijagnozi ovog poremećaja. Pacijenti se obično žale na poteškoće u čitanju zbog nemogućnosti dobrog gledanja. Oftalmopareza koju doživljavaju ovi pacijenti uglavnom se tiče voljnih pokreta očiju i nemogućnosti pravljenja vertikalnih sakada, što je često gore kod sakada nadole. Pacijenti imaju tendenciju da imaju poteškoća sa gledanjem nadole, praćenom dodatkom paralize pogleda prema gore. Ova vertikalna pareza pogleda će se ispraviti kada ispitivač pasivno okreće glavu pacijenta gore-dole kao deo testa za okulocefalni refleks. Nehotično kretanje očiju, kao što je izazvano Belovim fenomenom, na primer, može biti bliže normalnom. Pri pažljivoj inspekciji, pokreti očiju koji se nazivaju „kvadratni trzaji“ mogu biti vidljivi kada se pacijent fiksira na daljinu. To su fini pokreti, koji se mogu zameniti nistagmusom, osim što su sakadične prirode, bez glatke faze. Iako zdravi pojedinci takođe prave trzajne pokrete u obliku kvadrata, pacijenti sa PSP-om prave sporije trzajne pokrete pravougaonog talasa, sa manjim vertikalnim komponentama.[14]

Procena ovih pravokutnih trzaja i smanjenih vertikalnih sakada je posebno korisna za dijagnostikovanje progresivne supranuklearne paralize, jer ovi pokreti izdvajaju pacijente sa PSP od drugih pacijenata sa Parkinsonovom bolesti.[14] Tipične su poteškoće sa konvergencijom (konvergencijska insuficijencija), gde se oči približavaju dok se fokusiraju na nešto blizu, poput stranica knjige. Pošto se oči teško spajaju da bi se fokusirale na malim udaljenostima, pacijent se može žaliti na diplopiju (dvostruki vid) prilikom čitanja.[13]

Patofiziologija[uredi | uredi izvor]

Pogađene moždane ćelije su i neuroni i glijalne ćelije. Neuroni prikazuju neurofibrilarne zaplete (NFT), koje su nakupine tau proteina, normalnog dela unutrašnjeg strukturnog skeleta moždane ćelije. Ove zamršenosti se često razlikuju od onih koje se vide kod Alchajmerove bolesti, ali mogu biti strukturno slične kada se jave u moždanoj kori.[15] Međutim, njihov hemijski sastav je obično drugačiji i sličan je onom kod zapleta koji se vide kod kortikobazalne degeneracije.[16]

Pramenovi tau proteina u astrocitima, ili čupavim astrocitima, takođe se smatraju dijagnostičkim. Za razliku od loptastih NFT-ova, oni mogu biti rasprostranjeniji u korteksu.[17] Levijeva tela se vide u nekim slučajevima, ali nije jasno da li je ovo varijanta ili nezavisan koegzistirajući proces, a u nekim slučajevima PSP može koegzistirati sa kortikobaznom degeneracijom, Parkinsonovom i/ili Alchajmerovom bolešću, posebno kod starijih pacijenata.[18]

Neki smatraju da su PSP, kortikobazalna degeneracija i frontotemporalna demencija varijacije iste bolesti.[19] Drugi ih smatraju zasebnim bolestima.[20] Povremeno se pokazalo da PSP koegzistira sa Pikovom bolešću.[21]

Dijagnoza[uredi | uredi izvor]

Magnetna rezonanca se često koristi za dijagnozu PSP. Može pokazati atrofiju u srednjem mozgu sa očuvanjem ponsa dajući izgled znaka „kolibrića“ i znaka Mikija Mausa.[22]

Tretman[uredi | uredi izvor]

Nije poznat lek za PSP. Slučajevi PSP se često dele u dve podgrupe, PSP-Ričardson, klasični tip, i PSP-parkinsonizam, gde se može dobiti kratkoročni odgovor na levodopu.[23] Diskinezija je povremena, ali retka komplikacija lečenja.[24] Amantadin je takođe ponekad od pomoći.[25] Ostale varijante su opisane.[26] Botoks se može koristiti za lečenje vratne distonije i blefarospazma, ali to može pogoršati disfagiju.[27]

Dve studije sugerišu da rivastigmin može pomoći u kognitivnim aspektima, ali autori obe studije su predložili da treba da se koristi veći uzorak.[28] Postoje neki dokazi da hipnotički zolpidem može poboljšati motoričku funkciju i pokrete očiju, ali samo iz studija manjeg obima.[27]

Rehabilitacija[uredi | uredi izvor]

Pacijenti sa PSP obično traže ili se upućuju na radnu terapiju, govorno-jezičku patologiju zbog motoričkih promena govora, tipično spastično-ataksičnu dizartriju, i fizikalnu terapiju za probleme sa ravnotežom i hodanjem sa izveštajima o čestim padovima.[29]

Izveštaji o slučajevima rehabilitacionih programa za pacijente sa PSP generalno uključuju aktivnosti koordinacije udova, balansiranje nagiba daske, trening hoda, trening snage sa progresivnim vežbama otpora, i izokinetičke vežbe i istezanje mišića vrata.[30] Dok neki izveštaji o slučajevima sugerišu da fizioterapija može da ponudi poboljšanje ravnoteže i hoda pacijenata sa PSP, rezultati se ne mogu generalizovati na sve pacijente sa PSP, pošto je svaki izveštaj o slučaju pratio samo jednog ili dva pacijenta.[30] Zapažanja iz ovih studija slučaja mogu biti korisna, međutim, da pomognu u usmeravanju budućih istraživanja u vezi sa efektivnošću programa obuke za ravnotežu i hod u upravljanju PSP-om.

Pojedinci sa PSP se često upućuju radnim terapeutima da im pomognu u upravljanju njihovim stanjem i da pomognu u poboljšanju njihove nezavisnosti. Ovo može uključivati i učenje da koristite pomagala za kretanje.[31] Zbog njihove sklonosti da padaju unazad, preko štapa se preporučuje korišćenje hodalice, posebno one koja može da se optereti napred.[31] Upotreba odgovarajućeg pomagala za pokretljivost pomaže da se smanji rizik pojedinca od pada i čini ga sigurnijim za samostalno kretanje u zajednici.[32] Zbog problema sa ravnotežom i nepravilnih kretanja, pojedinci moraju da provode vreme učeći kako da se bezbedno premeštaju u svojim domovima i zajednici.[31] Ovo može uključivati bezbedno ustajanje i sedenje u stolicama.[32]

Zbog progresivne prirode ove bolesti, svi pojedinci na kraju izgube sposobnost hodanja i moraće da pređu na korišćenje invalidskih kolica.[31] Često sledi teška disfagija, i u ovom trenutku smrt je često pitanje meseci.[23]

Prognoza[uredi | uredi izvor]

Nije pronađen efikasan tretman ili lek za PSP, iako neki od simptoma mogu reagovati na nespecifične mere. Loša prognoza se uglavnom pripisuje ozbiljnom uticaju ovog stanja na kvalitet života.[11] Prosečna starost na početku simptoma je 63 godine, a preživljavanje od početka bolesti je u proseku sedam godina sa velikom varijacijom.[33] Pneumonija je čest uzrok smrti.[34]

U popularnoj kulturi[uredi | uredi izvor]

U američkoj muzičkoj komediji-dramskoj televizijskoj seriji iz 2020. Zoey's Extraordinary Playlist, otac naslovnog lika (Mič Klark, kog igra Piter Galager) boluje od PSP-a i umire u poslednjoj epizodi prve sezone.[35]

Američkoj pevačici Lindi Ronštat dijagnostikovan je PSP 2019. godine, nakon početne dijagnoze Parkinsonove bolesti 2014. godine.[36]

Vidi još[uredi | uredi izvor]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ „Progressive supranuclear palsy - Symptoms and causes”. Mayo Clinic. 
  2. ^ Golbe, Lawrence (2014). „Progressive Supranuclear Palsy”. Seminars in Neurology. 34 (2): 151—159. PMID 24963674. S2CID 206365874. doi:10.1055/s-0034-1381736. 
  3. ^ a b v g d đ e Golbe, Lawrence (2014). „Progressive Supranuclear Palsy”. Seminars in Neurology. 34 (2): 151—159. PMID 24963674. S2CID 206365874. doi:10.1055/s-0034-1381736. .
  4. ^ „ICD-11 for Mortality and Morbidity Statistics”. icd.who.int. Pristupljeno 2022-02-19. 
  5. ^ RICHARDSON JC; STEELE J; OLSZEWSKI J (1963). „Supranuclear Ophthalmoplegia, Pseudobulbar Palsy, Nuchal Dystonia and Dementia. A Clinical Report on Eight Cases of "Heterogenous System Degeneration"”. Transactions of the American Neurological Association. 88: 25—29. PMID 14272249. 
  6. ^ Brusa, Adolfo; Stoehr, Rolf; Pramstaller, Peter P. (2004). „Progressive supranuclear palsy: New disease or variant of postencephalitic parkinsonism?: The History of PSP”. Movement Disorders (na jeziku: engleski). 19 (3): 247—252. PMID 15022178. S2CID 41907329. doi:10.1002/mds.10699. 
  7. ^ Albert, Martin L.; Feldman, Robert G.; Willis, Anne L. (1974). „The 'subcortical dementia' of progressive supranuclear palsy”. Journal of Neurology, Neurosurgery, and Psychiatry. 37 (2): 121—130. ISSN 0022-3050. PMC 494589 Slobodan pristup. PMID 4819905. doi:10.1136/jnnp.37.2.121. 
  8. ^ Pastor, Pau; Ezquerra, Mario; Tolosa, Eduardo; Muñoz, Esteban; Martí, María José; Valldeoriola, Francesc; Molinuevo, José Luís; Calopa, Matilde; Oliva, Rafael (2002). „Further extension of the H1 haplotype associated with progressive supranuclear palsy”. Movement Disorders: Official Journal of the Movement Disorder Society. 17 (3): 550—556. ISSN 0885-3185. PMID 12112206. S2CID 33609706. doi:10.1002/mds.10076. 
  9. ^ Josephs, Keith A.; Ishizawa, Takashi; Tsuboi, Yoshio; Cookson, Natalie; Dickson, Dennis W. (2002-10-01). „A Clinicopathological Study of Vascular Progressive Supranuclear Palsy: A Multi-infarct Disorder Presenting as Progressive Supranuclear Palsy”. Archives of Neurology. 59 (10): 1597—1601. ISSN 0003-9942. PMID 12374498. doi:10.1001/archneur.59.10.1597. 
  10. ^ Caparros‐Lefebvre, Dominique; Sergeant, Nicolas; Lees, Andrew; Camuzat, Agnes; Daniel, Susan; Lannuzel, Annie; Brice, Alexis; Tolosa, Eduardo; Delacourte, Andre (2002-04-01). „Guadeloupean parkinsonism: a cluster of progressive supranuclear palsy‐like tauopathy”. Brain. 125 (4): 801—811. ISSN 0006-8950. PMID 11912113. doi:10.1093/brain/awf086. 
  11. ^ a b Bradley's neurology in clinical practice. Robert B. Daroff, W. G. Bradley (6th izd.). Philadelphia, PA: Elsevier/Saunders. 2012. ISBN 978-1-4377-0434-1. OCLC 784069566. 
  12. ^ a b Finger, Elizabeth C. (2016). „Frontotemporal Dementias”. Continuum : Lifelong Learning in Neurology. 22 (2 Dementia): 464—489. ISSN 1080-2371. PMC 5390934 Slobodan pristup. PMID 27042904. doi:10.1212/CON.0000000000000300. 
  13. ^ a b „Progressive supranuclear palsy - Symptoms”. nhs.uk (na jeziku: engleski). 2018-08-14. Pristupljeno 2022-02-19. 
  14. ^ a b Alexander, Robert G.; Macknik, Stephen L.; Martinez-Conde, Susana (2018-03-13). „Microsaccade Characteristics in Neurological and Ophthalmic Disease”. Frontiers in Neurology. 9: 144. ISSN 1664-2295. PMC 5859063 Slobodan pristup. PMID 29593642. doi:10.3389/fneur.2018.00144 Slobodan pristup. 
  15. ^ Yagishita, S.; Itoh, Y.; Amano, N.; Nakano, T.; Saitoh, A. (1979). „Ultrastructure of neurofibrillary tangles in progressive supranuclear palsy”. Acta Neuropathologica. 48 (1): 27—30. ISSN 0001-6322. PMID 506687. S2CID 20536663. doi:10.1007/bf00691787. 
  16. ^ Buée, Luc; Delacourte, André (2006). „Comparative Biochemistry of Tau in Progressive Supranuclear Palsy, Corticobasal Degeneration, FTDP‐17 and Pick's Disease”. Brain Pathology. 9 (4): 681—693. ISSN 1015-6305. PMC 8098140 Slobodan pristup. PMID 10517507. doi:10.1111/j.1750-3639.1999.tb00550.x. 
  17. ^ Feany, Mel B.; Mattiace, Linda A.; Dickson, Dennis W. (1996-01-01). „Neuropathologic Overlap of Progressive Supranuclear Palsy, Pick's Disease and Corticobasal Degeneration”. Journal of Neuropathology & Experimental Neurology. 55 (1): 53—67. ISSN 0022-3069. PMID 8558172. S2CID 27108761. doi:10.1097/00005072-199601000-00006. 
  18. ^ Uchikado, Hirotake; DelleDonne, Anthony; Ahmed, Zeshan; Dickson, Dennis W. (2006-04-01). „Lewy Bodies in Progressive Supranuclear Palsy Represent an Independent Disease Process”. Journal of Neuropathology & Experimental Neurology. 65 (4): 387—395. ISSN 0022-3069. PMID 16691119. S2CID 46233334. doi:10.1097/01.jnen.0000218449.17073.43. 
  19. ^ Kertesz, Andrew; Munoz, David (2004). „Relationship between Frontotemporal Dementia and Corticobasal Degeneration/Progressive Supranuclear Palsy”. Dementia and Geriatric Cognitive Disorders. 17 (4): 282—286. PMID 15178937. S2CID 21017979. doi:10.1159/000077155. .
  20. ^ Zhu, M. W.; Wang, L. N.; Li, X. H.; Gui, Q. P. (2004). „Glial abnormalities in progressive supranuclear palsy and corticobasal degeneration”. Zhonghua Bing Li Xue Za Zhi = Chinese Journal of Pathology. 33 (2): 125—129. PMID 15132848. doi:10.3760/j.issn:0529-5807.2004.02.008. .
  21. ^ Wang, Lu-Ning; Zhu, Ming-Wei; Feng, Ya-Qing; Wang, Jian-Hua (2006). „Pick's disease with Pick bodies combined with progressive supranuclear palsy without tuft-shaped astrocytes: A clinical, neuroradiologic and pathological study of an autopsied case”. Neuropathology. 26 (3): 222—230. PMID 16771179. S2CID 25562683. doi:10.1111/j.1440-1789.2006.00671.x. 
  22. ^ Sonthalia, Nikhil; Ray, Sayantan (2012-09-17). „The Hummingbird sign: a diagnostic clue for Steele-Richardson-Olszweski syndrome”. BMJ Case Reports. 2012: bcr2012006263. ISSN 1757-790X. PMC 4543120 Slobodan pristup. PMID 22987902. doi:10.1136/bcr-2012-006263. 
  23. ^ a b O'Sullivan, S. S.; Massey, L. A.; Williams, D. R.; Silveira-Moriyama, L.; Kempster, P. A.; Holton, J. L.; Revesz, T.; Lees, A. J. (2008-05-01). „Clinical outcomes of progressive supranuclear palsy and multiple system atrophy”. Brain. 131 (5): 1362—1372. ISSN 0006-8950. PMID 18385183. doi:10.1093/brain/awn065. 
  24. ^ Williams, David R.; de Silva, Rohan; Paviour, Dominic C.; Pittman, Alan; Watt, Hilary C.; Kilford, Linda; Holton, Janice L.; Revesz, Tamas; Lees, Andrew J. (2005-06-01). „Characteristics of two distinct clinical phenotypes in pathologically proven progressive supranuclear palsy: Richardson's syndrome and PSP-parkinsonism”. Brain. 128 (6): 1247—1258. ISSN 0006-8950. PMID 15788542. doi:10.1093/brain/awh488. 
  25. ^ Brooks, D. (2002). „Diagnosis and Management of Atypical Parkinsonian Syndromes”. Journal of Neurology, Neurosurgery, and Psychiatry. 72 (Suppl 1): i10—i16. ISSN 0022-3050. PMC 1765580 Slobodan pristup. PMID 11870198. doi:10.1136/jnnp.72.suppl_1.i10. 
  26. ^ „Orphanet: Progressive supranuclear palsy”. www.orpha.net. Pristupljeno 2022-02-19. 
  27. ^ a b Barsottini, Orlando Graziani Povoas; Felício, André Carvalho; Aquino, Camila Catherine Henriques de; Pedroso, José Luiz (2010). „Progressive supranuclear palsy: new concepts”. Arquivos de Neuro-Psiquiatria (na jeziku: engleski). 68 (6): 938—946. ISSN 0004-282X. PMID 21243256. doi:10.1590/S0004-282X2010000600020. 
  28. ^ Nijboer, H.; Dautzenberg, P. L. J. (2009). „Progressieve Supranucleaire Verlamming. Interventie middels acetylcholineesteraseremmer?”. Tijdschrift voor Gerontologie en Geriatrie (na jeziku: holandski). 40 (3): 133—137. ISSN 0167-9228. PMID 19731749. S2CID 140525754. doi:10.1007/BF03079574. 
  29. ^ Zampieri, Cris; Di Fabio, Richard P (2006-06-01). „Progressive Supranuclear Palsy: Disease Profile and Rehabilitation Strategies”. Physical Therapy. 86 (6): 870—880. ISSN 0031-9023. PMID 16737412. doi:10.1093/ptj/86.6.870. 
  30. ^ a b Zampieri, Cris; Di Fabio, Richard P (2006-06-01). „Progressive Supranuclear Palsy: Disease Profile and Rehabilitation Strategies”. Physical Therapy. 86 (6): 870—880. ISSN 0031-9023. PMID 16737412. doi:10.1093/ptj/86.6.870. 
  31. ^ a b v g Balken, Irene van; Litvan, Irene (2006). „Current and future treatments in progressive supranuclear palsy”. Current Treatment Options in Neurology. 8 (3): 211—223. PMID 16569380. S2CID 30537997. doi:10.1007/s11940-006-0012-z. .
  32. ^ a b Golbe, Lawrence I. (2001). „Progressive supranuclear palsy”. Current Treatment Options in Neurology. 3 (6): 473—477. PMID 11581524. S2CID 36973020. doi:10.1007/s11940-001-0010-0. .
  33. ^ „'I don't want to believe I have an incurable brain disease, but I know I have' - former RTE presenter Kieron Wood”. independent (na jeziku: engleski). 21. 10. 2019. Pristupljeno 2022-02-19. 
  34. ^ Tomita, Satoshi; Oeda, Tomoko; Umemura, Atsushi; Kohsaka, Masayuki; Park, Kwiyoung; Yamamoto, Kenji; Sugiyama, Hiroshi; Mori, Chiaki; Inoue, Kimiko (2015-08-13). „Impact of Aspiration Pneumonia on the Clinical Course of Progressive Supranuclear Palsy: A Retrospective Cohort Study”. PLOS ONE. 10 (8): e0135823. Bibcode:2015PLoSO..1035823T. ISSN 1932-6203. PMC 4536232 Slobodan pristup. PMID 26270456. doi:10.1371/journal.pone.0135823 Slobodan pristup. 
  35. ^ Bentley, Jean; Bentley, Jean (2020-05-03). „'Zoey's Extraordinary Playlist' Boss on That Devastating Finale and Season 2 Plans”. The Hollywood Reporter (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2022-02-19. 
  36. ^ Nast, Condé (2019-09-01). „Linda Ronstadt Has Found Another Voice”. The New Yorker (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2022-02-19. 

Literatura[uredi | uredi izvor]

Klasifikacija
Spoljašnji resursi

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje
u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja).
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Прогресивна_супрануклеарна_парализа&oldid=27442277”