Золпидем

С Википедије, слободне енциклопедије
Золпидем
IUPAC име
N,N,6-Trimethyl-2-(4-methylphenyl)-
imidazo[1,2-a]pyridine-3-acetamide
Клинички подаци
Категорија трудноће
  • AU: B3
  • US: C (Могући ризик)
Начин применеОрално
Правни статус
Правни статус
Фармакокинетички подаци
Биорасположивост70% (орално) 92% везан у плазми
МетаболизамХепатички - ЦИП3A4
Полувреме елиминације2 to 2.6 часа
Дужина акције3 hours
Излучивање56% ренално
34% фекално
Идентификатори
CAS број82626-48-0 ДаY
ATC кодN05CF02 (WHO)
PubChemCID 5732
IUPHAR/BPS4362
DrugBankDB00425 ДаY
ChemSpider5530 ДаY
UNII7K383OQI23 ДаY
KEGGD08690 ДаY
ChEBICHEBI:10125 НеН
ChEMBLCHEMBL911 ДаY
Хемијски подаци
ФормулаC19H21N3O
Моларна маса307.395 g/mol
  • O=C(CC1=C(C2=CC=C(C)C=C2)N=C3C=CC(C)=CN13)N(C)C
  • InChI=1S/C19H21N3O/c1-13-5-8-15(9-6-13)19-16(11-18(23)21(3)4)22-12-14(2)7-10-17(22)20-19/h5-10,12H,11H2,1-4H3 ДаY
  • Key:ZAFYATHCZYHLPB-UHFFFAOYSA-N ДаY

Золпидем је релативно нов хипнотик из имидизопиридин класе.[1] Овај лек се издаје на рецепт за краткорочне третмане инсомније, као и за неке врсте можданих поремећаја. Он је краткотрајни небензодиазепински хипнотик који потенцира γ-аминобутерну киселину (ГАБА), инхибиторни неуротрансмитер, путем везивања за ГАБАA рецептор на истој локацији као и бензодиазепини.[2] За разлику од бензодиазепина, золпидем делује селективно само на омега рецепторе, због чега је лишен миорелаксантног ефекта. Он дејствује брзо (обично у току 15 минута) и има кратак полу-живот (2–3 сата). Храна успорава његову апсорпцију. Због свог кратког полуживота (око 2 часа) не узрокује дневну седацију. Нека од трговачких имена золпидема су: Adormix, Ambien, Ambien CR, Edluar, Damixan, Hypnogen, Ivedal, Lioran, Myslee, Nytamel, Sanval, Somidem, Stilnoct, Stilnox, Stilnox CR, Sucedal, Zoldem, Zolnod, Zolpihexal,Zolsana i Belbien.[3][4][5][6][7][8]

Није адекватно демонстрирано да је золпидем ефективан у одржавању сна.[9] Његови хипнотички ефекти су слични ефектима лекова из бензодиазепин класе, мада је његова молекулска структура дистинктна. Флумазенил, антагонист бензодиазепин рецептора, који се користи код бензодиазепинског предозирања, може исто тако поврати седативне/хипнотичке ефекте и губљење меморије проузроковано золпидемом.[10][11]

Кад се користи као антиконвулсант и релаксант мишића, корисни ефекти почињу да се јављају код доза које су 10 до 20 пута веће он дозе потребне за седацију.[12] Из тог разлога, није одобрена употреба овог лека за релаксацију мишића или за превенцију епилептичких напада. Такво драстично повећане дозе може да проузрокује један или више негативних нуспојава, као што су халуцинације и амнезија.

Золпидем је један од често преписаних лекова за спавање, на пример у Холандији је издато 582,660 рецепата 2008. године.[13] Патент на золпидем у САДу је држала Француска компанија Санофи Авентис.[14] 23. априла 2007. ФДА је дозволила 13 генеричких верзија золпидем тартарата.[15] Золпидем је доступан од неколико генеричких произвођача у Великој Британији. У Јужној Африци генерички лек производи Сандоз. У Немачкој, снабдевач је Ратиофарм.

Индикације[уреди | уреди извор]

Инсомнија[уреди | уреди извор]

Золпидем тартарат 10 mg таблета

Дозвољено је да се золпидем користи за краткотрајне (обично две до шест недеља) третмане инсомније. Он је проучаван за ноћну употребу у току периода не дужег од шест месеци у једноструко-слепом истраживању објављеном 1991. године,[16] у једној отвореној студији која је трајала 180 дана објављеној 1992. године (са настављеном ефикасношћу код пацијената који су наставили да користе лек 180 дана после испитивања),[17] и у отвореном 179-дневном испитивању објављеном 1993.[18] Доказано је да је золпидем није ефективан у одржавању сна и он се више користи код проблема започињања сна.[9][19]

Америчке ваздухопловне снаге користе золпидем као један од одобрених хипнотика који помаже пилотима и особљу на специјалним задацима да спава као облик подршке операционе спремности. Прелиминарни тестови су неопходни да би се издала ауторизација за употребу медикамената у операционој ситуацији.[20]

Повреда мозга[уреди | уреди извор]

Тест студија извршена у универзитетској болници у Тулузу (Француска) користећи ПЕТ је показала да золпидем поновљиво побољшава функције мозга и покретљивост пацијената имобилисаних акинетичким мутизмом проузрокованим хипоксијом.[21]

Недавно било поменут у неколико медицинских извештаја углавном у Уједињеном Краљевству да је золпидем узроковао буђење пацијената из персистентног вегетативног стања (ПВС), и да је драматично побољшао стање људи са можданим повредама.[22][23][24][25][26] Резултати из фазе IIa испитивања су објављени 2007. godine. Испитивања је спровела компанија Реген Терапеутици из УК.[27][28]

Кома[уреди | уреди извор]

Недавно је успостављена јака веза између золпидема и одређених случајева пацијената у минимално свесно коматозно стање доведених у пуно свесно стање. Док је он даван болесницима за које се сматрало да су у перманентној коми да би им се омогућило да спавају, лек их је заправо довео у потпуно свесно стање у ком су они били способни да комуницирају по приби пут после више година. ЦТ снимци су показали да употреба лека заправо драматично повећава активност фронталне стране мозга код неких пацијената у минимално свесном стању. Студије велике скале су у току да би се установило да ли то универзални ефекат код свих или већине пацијената у минимално свесном стању.[29] Могуће је да је способност золпидема да стимулише мозак, посебно код семи-коматозних пацијената, повезана са једним од његових нуспојава, која понекад узрокује ходање у сну и друге активности у току сна, које изгледају као да су пуно свесне активности.

Различите неодобрене индикације[уреди | уреди извор]

Познато је да се золпидем некад користи у третману неодобрених индикација као што је синдром немирних ногу и као антиеметик.

Као што је случај са многим седативима/хипнотицима који се дају на рецепт, овај лек се некад употребљавају корисници стимуланата за смирење после употребе стимуланата као што су амфетамини [укључујући метамфетамин, кокаин, и МДМА (екстаза)].[30]

Нуспојаве[уреди | уреди извор]

Веће дозе овог лека могу да резултују у разним нежељеним последицама: халуцинацијама, суманутошћу (халуцинацијама), слабом моторном координацијом или атаксија, потешкоће одржавања баланса[31], појачаним апетитом, појачаним либидом и немогућношћу сећања на догађаје за време дејства лека. Золпидем може да изазове психичку зависност ако се узима дуже време, због његове способности да успављује као и због еуфорије коју може да произведе.

Клиничка испитивања су установила да се након употребе золпидема пацијенти често слабо осећају, да су исцрпљени, и да су лоше воље.[32]

Неки корисници узимају золпидем рекреативно због неких нуспојава, првенствено седације, халуцинација и еуфорије. Корисних постаје зависан од золпидема ако га употребљава дуго времена, због толеранције лека и физичке зависности или еуфорије коју лек некад може да произведе. Под утицајем лека, често се догоди да корисник узме већу количину од неопходне, било због заборављања да је пилула већ узета (старији корисници су посебно подложни овом ризику), или својевољног предозирања. Појава АмбијенЦР (золпидем тартарата са продуженим ослобађањем) у САД је обновила интерест за леком међу рекреативним корисницима.

Механизам дејства[уреди | уреди извор]

Као последица његовог селективног везивања, золпидем има веома слабе анксиолитичке, миорелаксантне и антиконвулсантне особине, али веома јаке хипнотичке особине.[33] Золпидем се везује са високим афинитетом и дејствује као пун агонист α1 садржавајућег ГАБАA рецептора, он има око 10 пута нижи афинитет на рецепторе који садрже α2 - и α3 - ГАБАA рецептор под-јединице, и он нема приметан афинитет за рецептор који садрже α5 под-јединицу.[34][35] ω1 тип ГАБАA рецептора су α1 садржавајући ГАБАA рецептори и ω2 ГАБАA рецептори су α2, α3, α4, α5 и α6 садржавајући ГАБАA рецептори. ω1 ГАБАA рецептори се првенствено налазе у мозгу, док ω2 рецептори се првенствено налазе у кичми. Из тог разлога се золпидем преференцијално везује за ГАБАA-бензодиазепин рецепторски комплекс у мозгу, и има низак афинитет за ГАБАA- бензодиазепин рецепторски комплекс у кичми.[36]

Попут огромне већине молекула сличних бензодиазепинима, золпидем има афинитет за рецепторе који садрже α4 и α6 под-јединице.[37] Золпидем позитивно модулира ГАБАA рецепторе, вероватно путем повећања афинитета ГАБАA рецепторског комплекса за ГАБА, без утицаја на десентизацију или интензитет струје.[38] Золпидем увећава споро-таласни сан, и нема ефекта на стадијум 2 сна у лабораторијским тестовима.[39]

Мета-анализа рандомизовано контролисаних клиничких испитивања која су поредила бензодиазепине са З-лековима као што су золпидем је показала да постоји неколико консистентних разлика измећу золпидема и бензодиазепина у смислу латенције почетака сна, тоталне дужине сна, броја буђења, квалитета сна, непожељних ефеката, толеранције, одскочне несанице, и дневне будности.[40]

Лек-лек интеракције[уреди | уреди извор]

Фармакокинетика золпидема укључује приметне лек-лек интеракције са следећим лековима: хлорпромазин, флуконазол, имипрамин, итраконазол, кетоконазол, рафампицин, ритонавир. Интеракције са карбамазепином и фенитоинom се могу очекивати на основу њихових метаболичких путева али нису студиране. Интеракције измећу золпидема и циметидина и рантидина нису познате.[41][42]

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Thomas L. Lemke; David A. Williams, ур. (2002). Foye's Principles of Medicinal Chemistry (5. изд.). Baltimore: Lippincott Willams & Wilkins. стр. 376. ISBN 0781744431. 
  2. ^ Lemmer B (2007). „The sleep-wake cycle and sleeping pills”. Physiol. Behav. 90 (2-3): 285—93. PMID 17049955. doi:10.1016/j.physbeh.2006.09.006. 
  3. ^ „Belbien, 10mg film tableta, Osnovne informacije”. 
  4. ^ Ambien.com (2004). „AMBIEN Prescribing Information”. Information About a Short-term Treatment for Insomnia - Ambien.com Home Page for Health-care Professionals. Sanofi-Synthelabo Inc. New York, NY 10016. Архивирано из оригинала 27. 06. 2005. г. Приступљено 27. 6. 2005. 
  5. ^ „Somidem product information” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) 6. 07. 2011. г. Приступљено 23. 04. 2010. 
  6. ^ STILNOX (zolpidem tartrate) PRODUCT INFORMATION Архивирано на сајту Wayback Machine (13. септембар 2009) Sanofi-Synthelabo Australia Pty Limited. April 15, 2004
  7. ^ „sanofi-aventis : Drugs and Products - CNS - Stilnox/Ambien/Myslee”. 7. 11. 2006. Архивирано из оригинала 27. 09. 2007. г. Приступљено 22. 11. 2006. 
  8. ^ „Benzodiazepine Names”. Архивирано из оригинала 19. 10. 2012. г. Приступљено 17. 8. 2017. 
  9. ^ а б Rosenberg, RP. (2006). „Sleep maintenance insomnia: strengths and weaknesses of current pharmacologic therapies.”. Ann Clin Psychiatry. 18 (1): 49—56. PMID 16517453. doi:10.1080/10401230500464711. 
  10. ^ Patat A; Naef, MM; van Gessel E; Forster, A; Dubruc C; Rosenzweig, P (1994). „Flumazenil antagonizes the central effects of zolpidem, an imidazopyridine hypnotic”. Clin Pharmacol Ther. 56 (4): 430—6. PMID 7955804. 
  11. ^ Wesensten, NJ; Balkin, TJ; Davis, HQ; Belenky, GL (1995). „Reversal of triazolam- and zolpidem-induced memory impairment by flumazenil”. Psychopharmacology (Berl). 121 (2): 242—9. PMID 8545530. doi:10.1007/BF02245635. 
  12. ^ Depoortere H, Zivkovic B, Lloyd KG, Sanger DJ, Perrault G, Langer SZ, Bartholini G (1986). „Zolpidem, a novel nonbenzodiazepine hypnotic. I. Neuropharmacological and behavioral effects”. J. Pharmacol. Exp. Ther. 237 (2): 649—58. PMID 2871178. 
  13. ^ GIPdatabank, Приступљено 7. 4. 2013.
  14. ^ US patent 4382938, Kaplan J-P, George P, "Imidazo[1,2-a] pyridine derivatives and their application as pharmaceuticals", granted 17. 7. 1984. , assigned to Synthelabo 
  15. ^ „FDA Approves First Generic Versions of Ambien (Zolpidem Tartrate) for the Treatment of Insomnia”. Приступљено 24. 1. 2010. 
  16. ^ Schlich D, L'Heritier C, Coquelin JP, Attali P, Kryrein HJ (1991). „Long-term treatment of insomnia with zolpidem: a multicentre general practitioner study of 107 patients”. J. Int. Med. Res. 19 (3): 271—9. PMID 1670039. 
  17. ^ Maarek L, Cramer P, Attali P, Coquelin JP, Morselli PL (1992). „The safety and efficacy of zolpidem in insomniac patients: a long-term open study in general practice”. J. Int. Med. Res. 20 (2): 162—70. PMID 1521672. 
  18. ^ Kummer J, Guendel L, Linden J, Eich FX, Attali P, Coquelin JP, Kyrein HJ (1993). „Long-term polysomnographic study of the efficacy and safety of zolpidem in elderly psychiatric in-patients with insomnia”. J. Int. Med. Res. 21 (4): 171—84. PMID 8112475. 
  19. ^ Keith Parker; Laurence Brunton; Goodman, Louis Sanford; Lazo, John S.; Gilman, Alfred (2006). Goodman & Gilman's The Pharmacological Basis of Therapeutics (11. изд.). New York: McGraw-Hill. ISBN 0071422803. 
  20. ^ „WebCite query page”. Архивирано из оригинала 21. 08. 2017. г. Приступљено 17. 08. 2017. 
  21. ^ Brefel-Courbon C, Payoux P, Ory F, Sommet A, Slaoui T, Raboyeau G, Lemesle B, Puel M, Montastruc JL, Demonet JF, Cardebat D (2007). „Clinical and imaging evidence of zolpidem effect in hypoxic encephalopathy”. Ann. Neurol. 62 (1): 102—5. PMID 17357126. doi:10.1002/ana.21110. 
  22. ^ Clauss RP, Güldenpfennig WM, Nel HW, Sathekge MM, Venkannagari RR (2000). „Extraordinary arousal from semi-comatose state on zolpidem. A case report”. S. Afr. Med. J. 90 (1): 68—72. PMID 10721397. 
  23. ^ „Pill 'reverses' vegetative state”. BBC. 23. 5. 2006. Приступљено 20. 11. 2006. 
  24. ^ Pidd, Helen (12. 9. 2006). „Reborn”. the Guardian. Архивирано из оригинала 16. 1. 2008. г. Приступљено 20. 11. 2006. 
  25. ^ Dyer, Clare (20. 11. 2006). „Judge rejects right-to-die plea by family”. The Guardian. Приступљено 20. 11. 2006. 
  26. ^ Childs, Dan (13. 3. 2007). „Could a Sleeping Pill 'Wake Up' Coma Patients?”. ABC News. Приступљено 14. 3. 2007. 
  27. ^ "Pill 'reverses' vegetative state" BBC News, 23. 5. 2006, retrieved 20. 6. 2007.
  28. ^ Pharmalicensing.com, Приступљено 17. 8. 2017.
  29. ^ Dziedzic J (2007). „Minimally conscious patient makes strides following deep brain stimulation”. Neurology Reviews. 15 (9). Архивирано из оригинала 18. 6. 2008. г. 
  30. ^ Evidente VG, Caviness JN, Adler CH (2003). „Case studies in movement disorders”. Seminars in neurology. 23 (3): 277—84. PMID 14722823. doi:10.1055/s-2003-814739. 
  31. ^ Yasui M, Kato A, Kanemasa T, Murata S, Nishitomi K, Koike K, Tai N, Shinohara S, Tokomura M, Horiuchi M, Abe K (2005). „[Pharmacological profiles of benzodiazepinergic hypnotics and correlations with receptor subtypes]” [Pharmacological profiles of benzodiazepinergic hypnotics and correlations with receptor subtypes]. Nihon Shinkei Seishin Yakurigaku Zasshi = Japanese Journal of Psychopharmacology. 25 (3): 143—51. PMID 16045197. 
  32. ^ Uchiumi M, Isawa S, Suzuki M, Murasaki M (2000). „The effects of zolpidem and zopiclone on daytime sleepiness and psychomotor performance”. Nihon Shinkei Seishin Yakurigaku Zasshi. 20 (3): 123—30. PMID 11215153. 
  33. ^ Salvà P, Costa J (1995). „Clinical pharmacokinetics and pharmacodynamics of zolpidem. Therapeutic implications”. Clin Pharmacokinet. 29 (3): 142—53. PMID 8521677. doi:10.2165/00003088-199529030-00002. 
  34. ^ Pritchett DB, Seeburg PH (1990). „Gamma-aminobutyric acidA receptor alpha 5-subunit creates novel type II benzodiazepine receptor pharmacology”. J. Neurochem. 54 (5): 1802—4. PMID 2157817. doi:10.1111/j.1471-4159.1990.tb01237.x. 
  35. ^ Smith, AJ.; Alder, L.; Silk, J.; Adkins, C.; Fletcher, AE.; Scales, T.; Kerby, J.; Marshall, G.; Wafford, KA. (2001). „Effect of alpha subunit on allosteric modulation of ion channel function in stably expressed human recombinant gamma-aminobutyric acid(A) receptors determined using (36)Cl ion flux.” (PDF). Mol Pharmacol. 59 (5): 1108—18. PMID 11306694. 
  36. ^ Rowlett JK, Woolverton WL (1996). „Assessment of benzodiazepine receptor heterogeneity in vivo: apparent pA2 and pKB analyses from behavioral studies”. Psychopharmacology (Berl.). 128 (1): 1—16. PMID 8944400. doi:10.1007/s002130050103. Архивирано из оригинала 12. 1. 2002. г. 
  37. ^ Wafford KA, Thompson SA, Thomas D, Sikela J, Wilcox AS, Whiting PJ (1996). „Functional characterization of human gamma-aminobutyric acidA receptors containing the alpha 4 subunit”. Mol. Pharmacol. 50 (3): 670—8. PMID 8794909. 
  38. ^ Perrais D, Ropert N (1999). „Effect of zolpidem on miniature IPSCs and occupancy of postsynaptic GABAA receptors in central synapses”. J. Neurosci. 19 (2): 578—88. PMID 9880578. 
  39. ^ Noguchi H, Kitazumi K, Mori M, Shiba T (2004). „Electroencephalographic properties of zaleplon, a non-benzodiazepine sedative/hypnotic, in rats”. J. Pharmacol. Sci. 94 (3): 246—51. PMID 15037809. doi:10.1254/jphs.94.246. „WARNING: The reference indicates that zaleplon-Sonata, not zolpidem, increases Slow-wave sleep” 
  40. ^ Dündar Y, Dodd S, Strobl J, Boland A, Dickson R, Walley T (2004). „Comparative efficacy of newer hypnotic drugs for the short-term management of insomnia: a systematic review and meta-analysis”. Human psychopharmacology. 19 (5): 305—22. PMID 15252823. doi:10.1002/hup.594. 
  41. ^ Hulhoven R, Desager JP, Harvengt C, Hermann P, Guillet P, Thiercelin JF (1988). „Lack of interaction between zolpidem and H2 antagonists, cimetidine and ranitidine”. Int J Clin Pharmacol Res. 8 (6): 471—6. PMID 3253224. 
  42. ^ Wang JS, DeVane CL (2003). „Pharmacokinetics and drug interactions of the sedative hypnotics” (PDF). Psychopharmacol Bull. 37 (1): 10—29. PMID 14561946. Архивирано из оригинала (PDF) 9. 7. 2007. г. 

Литература[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]


Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Золпидем&oldid=27440499”