Procion

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Procion

Pozicija Prociona
Položaj na nebu
Epoha J2000      Ravnodnevnica J2000
Sazvežđe Mali pas
Rektascenzija 07h 39m 18,11950s[1]
Deklinacija +05° 13′ 29,9552″[1]
Prividna magnituda (V) 0,34[2] (A) / 10,7[3] (B)
Karakteristike
Spektralni tip F5 IV–V[2] + DQZ[4]
U−B indeks boja +0,00[5]
B−V indeks boja +0,42[5]
Varijabilni tip suspected[6] (A)
Astrometrija
Radijalna brzina (Rv)−3,2[7] km/s
Sopstveno kretanje (μ) RA: −714,590[1] mas/g
Dek.: −1036,80[1] mas/g
Paralaksa (π)284.56 ± 1.26[1] mas
Rastojanje11,46 ± 0,05 ly
(3,51 ± 0,02 ps)
Apsolutna magnituda (MV)2,66/13,0[3]
Detalji
Procion A
Masa1,499±0,031[8] M☉
Poluprečnik2,048±0,025[2] R☉
Luminoznost6,93[2] L☉
Površinska gravitacija (log g)3,96[2] cgs
Temperatura6,530±50[2] K
Metaličnost [Fe/H]−0,05±0,03[2] dex
Rotacija23 days[9]
Rotaciona brzina (v sin i)3,16±0,50[2] km/s
Starost1,87±0,13[8] Gyr
Procion B
Masa0,602±0,015[4] M☉
Poluprečnik0,01234±0,00032[4] R☉
Luminoznost0,00049[10] L☉
Površinska gravitacija (log g)8,0[4] cgs
Temperatura7,740±50[4] K
Starost1,37[10] Gyr
Orbita[11]
KompanjonProcion B
Period (P)40,82 g
Velika poluosa (a)4,3″
Ekscentricitet (e)0,407
Inklinacija (i)31,1°
Longituda uzlaznog čvora (Ω)97,3°
Apsidna epoha (T)1967,97
Argument perihela (ω)
(sekundarni)		92,2°
Druge oznake
Elgomaisa, Algomeysa, Antecanis, α Canis Minoris, 10 Canis Minoris, BD+05°1739, GJ 280, HD 37279, HIP 30438, HR 2943, SAO 115756, LHS 233[12]
Referentne baze podataka
SIMBADThe system
A
B

Procion[13] ili alfa Malog psa (lat. α Canis Minoris, α CMi)[14] je spektroskopska dvojna zvezda, najsjajnija zvezda u Malom psu i osma najsjajnija zvezda noćnog neba. Naziv ove zvezde potiče još od Ptolomejevog Almagesta. Na starogrčkom Προκύων znači „pre psa“, jer izlazi pre sazvežđa Veliki pas i Sirijusa[a], koji je — kao najsjajnija zvezda Velikog psa — dugo poznat kao „Pseća zvezda“.[16][17][18]

Procion je od Sunca udaljen svega 11,4 svetlosnih godina, i predstavlja istočno teme asterizma Zimski trugao (druga dva temena su Sirijus i Betelgez).[16]

Opservacija[uredi | uredi izvor]

Procion (gore levo), Betelgez (gore desno), i Sirijus (dole) formiraju Zimski trougao. Orion je desno.

Procion je obično osma najsvetlija zvezda na noćnom nebu, sa kulminacijom u ponoć januara 14.[19] Ona formira jedan od tri vrha asterizma Zimskog trougla, u kombinaciji sa Sirijusom i Betelgezom.[20] Glavni period za večernje posmatranje Prociona je tokom kasne zime na severnoj hemisferi.[19]

Ona ima indeks boje od 0,42, a njena nijansa je opisana kao bledožuta boja.[20]

Dvojni sistem[uredi | uredi izvor]

Sazvežđe Mali pas, čija je najsjajnija zvezda Procion.


Činjenicu da je Procion dvojna zvezda otkrio je Fridrih Besel 1844. godine, merenjem promene položaja zvezde (koja se kreće oko zajedničkog centra mase sa svojim pratiocem). Procion i Sirijus su prve zvezde čiji je pratilac otkriven ovom tehnikom, koja se danas — zahvaljujući povećanju preciznosti instrumenata — koristi za otkrivanje planeta i braon patuljaka u orbiti oko vidljivih zvezda.[21]‍:279

Pored ove dve, gravitaciono vezane komponente, Procion ima i optičkog pratioca (samo prividno se nalaze na istom delu neba) magnitude 11,7, udaljenog 122”.[22]

Procion A[uredi | uredi izvor]

Primarna komponenta (Procion A) je subdžin ili patuljak, spektralne klase F5, temperature 6530 K i 7 puta luminozniji od Sunca. Mase je 1,4 puta veće od mase Sunca, a radijusa 2,1 Sunčevog radijusa. Rotira brzinom od 3,2 km/s, tako da mu je period rotacije 33 dana. Procenjene starosti oko 3 milijarde godina, Procion A je pri kraju fuzionisanja vodonika u helijum u svom jezgru, i postepeno prelazi stadijum hladnijeg i sjajnijeg subdžina, da bi svoju evoluciju završio kao beli patuljak.[16]

Oscilacije[uredi | uredi izvor]

Krajem juna 2004, kanadski orbitalni satelitski teleskop MOST sproveo je 32-dnevno istraživanje Prociona A. Kontinuirano optičko praćenje je trebalo da potvrdi oscilacije slične sunčevim u njegovoj sjajnosti posmatranoj sa Zemlje i da omogući asteroseizmologiju. Oscilacije nisu otkrivene i autori su zaključili da je teoriju o zvezdanim oscilacijama možda potrebno ponovo razmotriti.[23] Međutim, drugi su tvrdili da je odsustvo detekcije bilo u skladu sa objavljenim terenskim opservacijama radijalne brzine oscilacija sličnih solarnim.[24][25]

Fotometrijska merenja satelita agencije NASA Infracrvenog istraživača širokog polja (WIRE) iz 1999. i 2000. godine su pokazala evidenciju granulacije (konvekcije blizu površine zvezde) i oscilacije slične Suncu.[26] Za razliku od MOST rezultata, varijacije vidljive u fotometriji WIRE satelita su bile u skladu sa merenjima radijalne brzine sa tla.

Procion B[uredi | uredi izvor]

Procion B je već ušao u stadijum belog patuljka, a kako masivnije zvezde brže stare, to znači da je svoju evoluciju započeo kao masivnija komponenta ovog sistema (sa masom procenjenom na 2,1 mase Sunca), ali je tokom evolucije odbacio oko 75% svoje mase, tako da sada ima 0,6 masa Sunca. Temperatura Prociona B je viša od temperature A komponente i iznosi 7740 K. Magnituda Prociona B je 10,82, tako da je preko 15.000 puta slabijeg sjaja od primarne komponente. Luminoznost Prociona B iznosi svega 0,00049 luminoznosti Sunca, a radijus svega 1,35 radijusa Zemlje, tako da posmatran sa Prociona A sija tek nekoliko puta sjajnije nego pun Mesec posmatran sa Zemlje. Sredlje udaljenost sekundarne komponente od primarne iznosi 15 AJ, a kreće se između 8,9 i 21 AJ, a period revolucije iznosti 40,8 godina.[16]

Mada se već 1844. godine znalo za postojanje Prociona B, prvi ga je vizuelno posmatrao Johan Šeberle tek 1896. godine, zbog slabog sjaja i male udaljenosti od primarne komponente.[21]‍:281

Napomene[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Procion je pre 5000 godina izlazio oko 50 minuta pre Sirijusa. Danas, usled precesije Zemljine orbite, Sirijus izlazi nekoliko minuta pre Prociona.[15]

Vidi još[uredi | uredi izvor]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ a b v g d van Leeuwen, F. (novembar 2007), „Validation of the new Hipparcos reduction”, Astronomy and Astrophysics, 474 (2): 653—664, Bibcode:2007A&A...474..653V, arXiv:0708.1752 Slobodan pristup, doi:10.1051/0004-6361:20078357 
  2. ^ a b v g d đ e ž Kervella, P.; et al. (januar 2004), „The diameter and evolutionary state of Procyon A. Multi-technique modeling using asteroseismic and interferometric constraints”, Astronomy and Astrophysics, 413 (1): 251—256, Bibcode:2004A&A...413..251K, arXiv:astro-ph/0309148 Slobodan pristup, doi:10.1051/0004-6361:20031527 
  3. ^ a b Schroeder, Daniel J.; Golimowski, David A.; Brukardt, Ryan A.; Burrows, Christopher J.; Caldwell, John J.; Fastie, William G.; Ford, Holland C.; Hesman, Brigette; Kletskin, Ilona; Krist, John E.; Royle, Patricia; Zubrowski, Richard. A. (februar 2000), „A Search for Faint Companions to Nearby Stars Using the Wide Field Planetary Camera 2”, The Astronomical Journal, 119 (2): 906—922, Bibcode:2000AJ....119..906S, doi:10.1086/301227 
  4. ^ a b v g d Provencal, J. L.; et al. (2002), „Procyon B: Outside the Iron Box”, The Astrophysical Journal, 568 (1): 324—334, Bibcode:2002ApJ...568..324P, doi:10.1086/338769 
  5. ^ a b Mermilliod, J.-C (1986). „Compilation of Eggen's UBV data, transformed to UBV (unpublished)”. Catalogue of Eggen's UBV data. Bibcode:1986EgUBV........0M. 
  6. ^ Samus, N. N.; Durlevich, O. V.; et al. (2009). „VizieR Online Data Catalog: General Catalogue of Variable Stars (Samus+ 2007–2013)”. VizieR On-line Data Catalog: B/gcvs. Originally published in: 2009yCat....102025S. 1: 02025. Bibcode:2009yCat....102025S. 
  7. ^ Wilson, Ralph Elmer (1953). „General catalogue of stellar radial velocities”. Washington. Bibcode:1953GCRV..C......0W. 
  8. ^ a b Liebert, James; et al. (maj 2013), „The Age and Stellar Parameters of the Procyon Binary System”, The Astrophysical Journal, 769 (1): 10, Bibcode:2013ApJ...769....7L, arXiv:1305.0587 Slobodan pristup, doi:10.1088/0004-637X/769/1/7, 7 
  9. ^ Koncewicz, R.; Jordan, C. (januar 2007), „OI line emission in cool stars: calculations using partial redistribution”, Monthly Notices of the Royal Astronomical Society, 374 (1): 220—231, Bibcode:2007MNRAS.374..220K, doi:10.1111/j.1365-2966.2006.11130.x 
  10. ^ a b Giammichele, N.; Bergeron, P.; Dufour, P. (april 2012), „Know Your Neighborhood: A Detailed Model Atmosphere Analysis of Nearby White Dwarfs”, The Astrophysical Journal Supplement, 199 (2): 29, Bibcode:2012ApJS..199...29G, arXiv:1202.5581 Slobodan pristup, doi:10.1088/0067-0049/199/2/29  Age is for the white dwarf stage.
  11. ^ Girard, T. M.; et al. (maj 2000), „A Redetermination of the Mass of Procyon”, The Astronomical Journal, 119 (5): 2428—2436, Bibcode:2000AJ....119.2428G, doi:10.1086/301353 
  12. ^ „PROCYON AB -- Spectroscopic binary”, SIMBAD, Centre de Données astronomiques de Strasbourg, Pristupljeno 23. 11. 2011 
  13. ^ „Procyon”. Oxford English Dictionary (3rd izd.). Oxford University Press. septembar 2005.  (Potrebna je pretplata ili članska kartica javne biblioteke UK.)
  14. ^ Kunitzsch, Paul; Smart, Tim (2006). A Dictionary of Modern star Names: A Short Guide to 254 Star Names and Their Derivations (2nd rev. izd.). Cambridge, Massachusetts: Sky Pub. ISBN 978-1-931559-44-7. 
  15. ^ Sessions, Larry (3. 3. 2011). „Procyon is the Little Dog Star”. Earthsky Communications Inc. Pristupljeno 5. 2. 2013. 
  16. ^ a b v g Kaler, Jim. „Procyion”. Pristupljeno 5. 2. 2012. 
  17. ^ Ridpath, Ian. „Canis Minor The Lesser Dog”. Star Tales. Pristupljeno 5. 2. 2013. 
  18. ^ Moore, Patrick, ur. (2002). Philip's Astronomy Encyclopedia (na jeziku: engleski). London: Philip's. str. 320. ISBN 978-0-540-07863-9. Pristupljeno 16. 11. 2021. 
  19. ^ a b Schaaf, Fred (2008), „The Brightest Stars: Discovering the Universe through the Sky's Most Brilliant Stars”, The Astrophysical Journal, John Wiley & Sons, 113: 257, Bibcode:1951ApJ...113....1S, ISBN 047024917X, doi:10.1086/145373, Pristupljeno 28. 12. 2014 
  20. ^ a b Schaaf 2008, str. 166. sfn greška: više ciljeva (2×): CITEREFSchaaf2008 (help)
  21. ^ a b Moore, Patrick (2000). The Data Book of Astronomy (na jeziku: engleski). Taylor & Francis. ISBN 978-0-7503-0620-1. Pristupljeno 16. 11. 2021. 
  22. ^ Murdin, Paul, ur. (2001). Encyclopedia of Astronomy & Astrophysics (na jeziku: engleski). Taylor & Francis. str. 3343. ISBN 978-0-7503-0440-5. Pristupljeno 16. 11. 2021. 
  23. ^ Matthews, Jaymie M.; et al. (2004), „No stellar p-mode oscillations in space-based photometry of Procyon”, Nature, 430 (921): 51—3, Bibcode:2004Natur.430...51M, PMID 15229593, doi:10.1038/nature02671 
  24. ^ Bouchy, François; et al. (2004), „Brief Communications Arising: Oscillations on the star Procyon”, Nature, 432 (7015): 2, Bibcode:2004Natur.432....2B, PMID 15568216, arXiv:astro-ph/0510303 Slobodan pristup, doi:10.1038/nature03165 
  25. ^ Bedding, T. R.; et al. (2005), „The non-detection of oscillations in Procyon by MOST: Is it really a surprise?”, Astronomy and Astrophysics, 432 (2): L43, Bibcode:2005A&A...432L..43B, arXiv:astro-ph/0501662 Slobodan pristup, doi:10.1051/0004-6361:200500019 
  26. ^ Bruntt, H.; et al. (2005), „Evidence for Granulation and Oscillations in Procyon from Photometry with the WIRE Satellite”, The Astrophysical Journal, 633 (1): 440—446, Bibcode:2005ApJ...633..440B, arXiv:astro-ph/0504469 Slobodan pristup, doi:10.1086/462401 

Literatura[uredi | uredi izvor]

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Procion na Vikimedijinoj ostavi.
  • Procion u SIMBAD bazi podataka
  • Procion na sajtu Sol Station. Sadrži detaljne informacije, slike i simulacije kretanja.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Процион&oldid=27566723”