Процион

Из Википедије, слободне енциклопедије
Сазвежђе Мали пас, чија је најсјајнија звезда Процион.
Процион
Положај на небу
Епоха J2000.0
Сазвежђе Мали пас
Ректасцензија 07h 39m 18,119s
Деклинација +05° 13’ 29,96”
Привидна магнитуда (В) 0,34
Удаљеност 11,4 ly
(3,5 pc)
Спектрална класа F5IV-V
(Примарна компонента, в. текст)
Друге ознаке
алфа Малог пса, α Canis Minoris, α CMi, 10 Canis Minoris, GCTP 1805.00, HR 2943, BD+05°1739, HD 61421, LHS 233, GJ 280, HIP 37279, SAO 115756.
Процион тренутно напушта главни низ Х-Р дијаграма и улази у фазу субџина.

Процион или алфа Малог пса (лат. α Canis Minoris, α CMi) је спектроскопска двојна звезда, најсјајнија звезда у Малом псу и осма најсјајнија звезда ноћног неба. Назив ове звезде потиче још од Птоломејевог Алмагеста. На старогрчком Προκύων значи „пре пса“, јер излази пре сазвежђа Велики пас и Сиријуса[a], који је — као најсјајнија звезда Великог пса — дуго познат као „Псећа звезда“.[2][3][4]

Процион је од Сунца удаљен свега 11,4 светлосних година, и представља источно теме астеризма Зимски тругао (друга два темена су Сиријус и Бетелгез).[2]

Двојни систем[уреди]

Чињеницу да је Процион двојна звезда открио је Фридрих Бесел 1844. године, мерењем промене положаја звезде (која се креће око заједничког центра масе са својим пратиоцем). Процион и Сиријус су прве звезде чији је пратилац откривен овом техником, која се данас — захваљујући повећању прецизности инструмената — користи за откривање планета и браон патуљака у орбити око видљивих звезда.[5]:279

Поред ове две, гравитационо везане компоненте, Процион има и оптичког пратиоца (само привидно се налазе на истом делу неба) магнитуде 11,7, удаљеног 122”.[6]

Процион А[уреди]

Примарна компонента (Процион А) је субџин или патуљак, спектралне класе F5, температуре 6530 К и 7 пута луминознији од Сунца. Масе је 1,4 пута веће од масе Сунца, а радијуса 2,1 Сунчевог радијуса. Ротира брзином од 3,2 km/s, тако да му је период ротације 33 дана. Процењене старости око 3 милијарде година, Процион А је при крају фузионисања водоника у хелијум у свом језгру, и постепено прелази стадијум хладнијег и сјајнијег субџина, да би своју еволуцију завршио као бели патуљак.[2]

Процион B[уреди]

Процион B је већ ушао у стадијум белог патуљка, а како масивније звезде брже старе, то значи да је своју еволуцију започео као масивнија компонента овог система (са масом процењеном на 2,1 масе Сунца), али је током еволуције одбацио око 75% своје масе, тако да сада има 0,6 маса Сунца. Температура Проциона B је виша од температуре А компоненте и износи 7740 К. Магнитуда Проциона B је 10,82, тако да је преко 15.000 пута слабијег сјаја од примарне компоненте. Луминозност Проциона B износи свега 0,00049 луминозности Сунца, а радијус свега 1,35 радијуса Земље, тако да посматран са Проциона А сија тек неколико пута сјајније него пун Месец посматран са Земље. Средље удаљеност секундарне компоненте од примарне износи 15 АЈ, а креће се између 8,9 и 21 АЈ, а период револуције изности 40,8 година.[2]

Мада се већ 1844. године знало за постојање Проциона B, први га је визуелно посматрао Јохан Шеберле тек 1896. године, због слабог сјаја и мале удаљености од примарне компоненте.[5]:281

Напомене[уреди]

  1. ^ Процион је пре 5000 година излазио око 50 минута пре Сиријуса. Данас, услед прецесије Земљине орбите, Сиријус излази неколико минута пре Проциона.[1]

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ Sessions, Larry (3. 3. 2011.). „Procyon is the Little Dog Star“. Earthsky Communications Inc Приступљено 5. 2. 2013.. 
  2. ^ а б в г Kaler, Jim. „Procyion“ Приступљено 5. 2. 2012.. 
  3. ^ Ridpath, Ian. „Canis Minor The Lesser Dog“. Star Tales Приступљено 5. 2. 2013.. 
  4. ^ Patrick Moore, ed. (2002). Philip's Astronomy Encyclopaedia. London: Philip's. ISBN 0-540-07863-8. 
  5. ^ а б Patrick Moore (2000) (на ((en))). The Data Book of Astronomy. Бристол: IOP Publishing Ltd. ISBN 0-7503-0620-3. 
  6. ^ Paul Murdin, ed. (2001) (на ((en))). Encyclopedia of Astronomy and Astrophysics. Institure of Physics Publishing. ISBN 0-7503-0440-5. 

Литература[уреди]

Спољашње везе[уреди]

  • Процион у SIMBAD бази података
  • Процион на сајту Sol Station. Садржи детаљне информације, слике и симулације кретања.