Ričard Taler

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Ričard Taler
Ričard Taler
Lični podaci
Datum rođenja(1945-09-12)12. septembar 1945.
Mesto rođenjaIst Orindž, Nju Džerzi, SAD
ObrazovanjeCase Western Reserve University, Univerzitet u Ročesteru
Naučni rad
Poljeekonomija
Poznat poteoretičar bihevioralne ekonomije
Nagrade Nobelova nagrada za ekonomiju (2017)

Ričard Taler (engl. Richard Thaler; Ist Orindž, 12. septembar, 1945) američki je ekonomista i dobitnik Nobelove nagrade za ekonomiju 2017. godine.

Ričard Taler je profesor bihevioralizma i ekonomije na Univerzitetu u Čikagu. Taler je 2015. bio predsednik Američkog ekonomskog udruženja.[1]

Taler je teoretičar bihevioralne ekonomije i više puta je sarađivao sa Danielom Kanemanom, Amosom Tverskim i drugima. Godine 2018. izabran je za člana Nacionalne akademije nauka.

Godine 2017. dobio je Nobelovu nagradu iz ekonomije za doprinos ekonomiji ponašanja.[2] U svojoj objavi Nobelove nagrade Kraljevska švedska akademija nauka izjavila je da su njegovi „doprinosi izgradili most između ekonomske i psihološke analize individualnog odlučivanja. Njegova empirijska otkrića i teorijski uvidi bili su ključni u stvaranju novog i brzo rastućeg polja bihevioralne ekonomije. “ [3] [4]

Lični život[uredi | uredi izvor]

Taler je rođen u Ist Orindžu u državi Nju Džerzi u jevrejskoj porodici. [5] Njegova majka bila je učiteljica, a kasnije agent za promet nekretnina, [6] dok je njegov otac bio aktuar. [7] Odrastao je sa dva mlađa brata.

Iz prvog braka ima troje dece, a sada je oženjen France Leclerc, bivšom profesorkom marketinga na Univerzitetu u Čikagu i strastvenim fotografom. [8] [9]

Obrazovanje[uredi | uredi izvor]

Taler je diplomirao na Nevark Akademiji u Nju Džerziju [10], magistrirao 1970, i doktorirao 1974. godine na Univerzitetu u Ročesteru, napisavši svoju tezu na temu "Vrednost spašavanja života: procena tržišta".[11]

Akademska karijera[uredi | uredi izvor]

Po završetku studija, Taler je započeo karijeru kao profesor na Univerzitetu u Ročesteru.

Između 1977. i 1978. godine, Taler je proveo godinu dana na Univerzitetu Stanford sarađujući i istražujući sa Danielom Kanemanom, Amosom Tverskim, koji su mu pružili teorijski okvir kako bi odgovarao mnogim ekonomskim anomalijama koje je identifikovao, poput efekta zadužbine . [12]

Od 1978. do 1995. godine Taler je član tima na Poslovnom fakultetu na Univerzitetu Kornel. [13]

Privukao je pažnju pisanjem kolumni u uglednom "Časopisu ekonomskih perspektiva" koji je objavila Američka ekonomska asocijacija, te mu je ponuđena pozicija na Univerzitetu u Čikagu 1995. godine, gde je od tada predavao.

Spisi[uredi | uredi izvor]

Knjige[uredi | uredi izvor]

Taler je napisao niz knjiga namenjenih čitaocima laicima na temu bihevioralne ekonomije, uključujući Kvaziracionalnu ekonomiju i Pobedničko prokletstvo, od kojih poslednja sadrži mnoge njegove kolumne "Anomalije" revidirane i prilagođene široj publici.

Taler se zalaže za libertarijanski paternalizam, koji opisuje javne i privatne socijalne politike koje vode ljude do donošenja dobrih i boljih odluka putem "gurkanja", a da im se pritom ne oduzme sloboda izbora ili značajno promene njihovi ekonomski podsticaji. [14] Primer za to se može videti u Nudge-u - "Poboljšanje odluka o zdravlju, bogatstvu i sreći", kroz podrazumevane vrednosti davanja organa. U Sjedinjenim Državama građani moraju da se odluče za doniranje svojih organa, dok u Australiji građani moraju da se odluče ako ne žele da doniraju. Shodno tome, Australija ima mnogo veće stope doniranja organa od Sjedinjenih Država. [15]

Godine 2015. Taler je napisao "Loše ponašanje: Stvaranje bihevioralne ekonomije" (istoriju razvoja bihevioralne ekonomije), "deo memoara, delimični napad na rasu ekonomista koja je dominirala akademijom - posebno na Čikašku školu koja je dominirala ekonomskom teorijom na Univerzitetu u Čikagu - tokom većeg dela drugog polovine 20. veka". [16]

Ostali spisi[uredi | uredi izvor]

Taler je privukao određenu pažnju na polju ekonomije objavljivanjem redovne kolumne u "Časopisu ekonomskih perspektiva" od 1987. do 1990. godine pod nazivom Anomlije [17] u kojoj je dokumentovao pojedinačne slučajeve ekonomskog ponašanja za koje se činilo da krše tradicionalnu mikroekonomsku teoriju. [18] [19] [20]

U radu iz 2008. godine, [21] Taler i kolege su analizirali izbore takmičara koji su se pojavili u popularnoj TV emisiji Dogovor ili ne, i pronašli podršku za tvrdnje bihevioralista o stavovima rizika koji zavise od puta. Takođe je proučavao saradnju i pregovaranje na britanskim igrama "Zlatne lopte" i "Podeljene". [22] [23]

Kao kolumnista Njujork tajmsa, Taler je započeo seriju ekonomskih rešenja za neke američke finansijske nevolje, počev od "Prodaja delova radio-spektra mogla bi da pomogne u smanjenju američkog deficita", pozivajući se na ideje Tomas Hazleta za reformu američke Federalne komisije za komunikacije. [24]

Nobelova nagrada[uredi | uredi izvor]

Ričard H. Taler tokom konferencije za štampu Nobelove nagrade u Stokholmu, decembar 2017

Taler je 2017. godine dobio Nobelovu memorijalnu nagradu za ekonomiju za "ugrađivanje realističnih psiholoških pretpostavki u analize ekonomskog odlučivanja. Istražujući posledice ograničene racionalnosti, socijalnih preferencija i nedostatka samokontrole, pokazao je kako ove ljudske osobine sistematski utiču na pojedinačne odluke kao i na tržišne ishode". [25]

Odmah nakon proglašenja nagrade za 2017. godinu, profesor Bjorn Peter Gardenfors, član Odbora za nagrade za ekonomske nauke, rekao je u intervjuu da je Taler "ekonomiju učinio humanijom". [26]

Nakon saznanja da je dobio Nobelovu nagradu, Taler je rekao da je njegov najvažniji doprinos ekonomiji "priznanje da su ekonomski agensi ljudi i da to moraju da uključuju ekonomski modeli". [27] U znak klimanja ponekad nerazumnom ponašanju koje je toliko opširno proučavao, takođe se našalio da je nagradu nameravao da potroši „što neracionalnije“. [28]

Međutim, Talerov izbor nije naišao na univerzalno priznanje; Robert Džems Shiler (jedan od laureata za 2013. godinu) primetio je da neki ekonomisti još uvek vide Talerovu inkorporaciju psihološke perspektive u ekonomski okvir kao sumnjiv predlog. [29]

U hronologiji Talerovog puta do nobelovca, Džon Kasidi primećuje da, iako Talerova teorija "guranja" možda neće prevazići svaki nedostatak tradicionalne ekonomije, ona se barem uhvatila u koštac s njima "na načine koji su dali važne uvide u oblastima od finansija do međunarodnog razvoja". [30]

Ostale počasti i nagrade[uredi | uredi izvor]

Pored dobijanja Nobelove memorijalne nagrade za ekonomske nauke, Taler ima i mnoge druge počasti i nagrade. Član je Nacionalne akademije nauka, Američke akademije umetnosti i nauka, član Američkog udruženja za finansije i još mnogo toga. [31]

Bihevioralne finansije i druge primene u politici[uredi | uredi izvor]

Taaler je takođe osnivač kompanije za upravljanje imovinom, "Fuler i Taler Menandžment", [32] koja veruje da će investitori iskoristiti kognitivne pristrasnosti kao što su efekat zadužbine, averzija prema gubicima i pristrasnost status kuo-a . [33] Od 1999. godine bio je direktor pomenute firme [34] čiji je suosnivač 1993. godine. Rasel Fuler, zadužen za svakodnevno poslovanje firme, rekao je da je Taler promenio ekonomsku profesiju time što "ne piše radove koji su prepuni matematike. Piše radove koji su puni zdravog razuma". [12]

Od 1991. godine Taler je takođe bio i ko-direktor Nacionalnog biroa za ekonomska istraživanja Projekat bihevioralne ekonomije. [35]

Taaler je takođe bio uključen u osnivanje tima za uvid u ponašanje, koji je prvobitno bio deo kabineta britanske vlade. [36]

Zanimljivost[uredi | uredi izvor]

Taler se pojavio kao on u filmu Opklada veka iz 2015. godine, koji govori o kolapsu kreditnog i stambenog balona koji je doveo do globalne finansijske krize 2008. godine . [37] Tokom jedne od izlagačkih scena filma, pomogao je pop zvezdi Seleni Gomez da objasni "zabludu vrućih ruku", u kojoj ljudi veruju da će se sve što se sada događa i dalje dešavati u budućnosti. [38]

Publikacije[uredi | uredi izvor]

Knjige[uredi | uredi izvor]

  • Taler, Ričard; (1992); Prokletstvo pobednika: paradoksi i anomalije ekonomskog života
  • Taler, Ričard; (1993); Napredak u bihevioralnim finansijama
  • Taler, Ričard; (1994); Kvazi racionalna ekonomija
  • Taler, Ričard; (2005); Napredak u bihevioralnim finansijama, tom II (serija okruglog stola u ekonomiji ponašanja)
  • Taler, Ričard i Kes Sunštajn (2009);(ažurirano izdanje); Nudge: Poboljšanje odluka o zdravlju, bogatstvu i sreći
  • Taler, Ričard; (2015); Loše ponašanje: Stvaranje bihevioralne ekonomije

Objavljeni radovi[uredi | uredi izvor]

Taler je objavio preko 90 radova u raznim izvorima, u finansijskim, poslovnim i ekonomskim časopisima.

Vidi još[uredi | uredi izvor]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ „American Economic Association”. www.aeaweb.org (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2017-11-05. 
  2. ^ Appelbaum, Binyamin (9. 10. 2017). „Nobel in Economics Is Awarded to Richard Thaler”. The New York Times. Pristupljeno 11. 10. 2017. 
  3. ^ Pollard, Niklas; Ringstrom, Anna (9. 10. 2017). „We're all human: 'Nudge' theorist Thaler wins economics Nobel”. Reuters. Pristupljeno 11. 10. 2017. 
  4. ^ Carrasco-Villanueva, Marco (2017-10-18). „Richard Thaler y el auge de la Economía Conductual”. Lucidez (na jeziku: španski). Pristupljeno 2018-10-31. 
  5. ^ „Jewish American wins Nobel Prize in economics”. The Jerusalem Post. 
  6. ^ „Roslyn Melnikoff Thaler Obituary”. Legacy. 1. 10. 2008. 
  7. ^ „Alan M. Thaler's Obituary on The Arizona Republic”. The Arizona Republic. Pristupljeno 11. 10. 2017. 
  8. ^ „About - france leclerc”. france leclerc (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2018-02-28. 
  9. ^ Harford, Tim (2. 8. 2019). „Richard Thaler: 'If you want people to do something, make it easy'”. Financial Times. Pristupljeno 3. 8. 2019. 
  10. ^ „Lumen”. br. Spring 2016. Newark Academy. 2. 6. 2016. Pristupljeno 11. 10. 2017. 
  11. ^ „Richard H. Thaler” (PDF). Booth School of Business CV. Arhivirano iz originala (PDF) 12. 10. 2017. g. Pristupljeno 11. 10. 2017. 
  12. ^ a b „Profile: Richard Thaler, University of Chicago Booth School of Business professor”. tribunedigital-chicagotribune (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2018-02-28. 
  13. ^ „A 'playful' Nobel Prize winner laid groundwork for his field at Cornell”. news.cornell.edu (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2018-02-28. 
  14. ^ „Richard Thaler-American Economist”. Pristupljeno 12. 11. 2019. 
  15. ^ Thaler, Richard; Sunstein, Cass (2008). Nudge: Improving Decisions on Health, Wealth, and Happiness. Yale University Press. 
  16. ^ Knee, Jonathon A. (5. 5. 2015). „In "Misbehaving," an Economics Professor Isn't Afraid to Attack His Own”. The New York Times. Pristupljeno 11. 10. 2017. 
  17. ^ „Anomalies”. Arhivirano iz originala 29. 8. 2006. g. Pristupljeno 26. 4. 2008. 
  18. ^ Thaler, Richard (1988). „The Winners Curse”. Journal of Economic Perspectives. 2 (1): 191—202. CiteSeerX 10.1.1.404.8606 Slobodan pristup. ISSN 0895-3309. doi:10.1257/jep.2.1.191. 
  19. ^ Thaler, Richard (1988). „The Ultimatum Game”. Journal of Economic Perspectives. 2 (4): 195—206. ISSN 0895-3309. JSTOR 1942788. doi:10.1257/jep.2.4.195. 
  20. ^ Kahneman, Daniel; Knetsch, Jack; Thaler, Richard (1991). „The Endowment Effect, Loss Aversion, and Status Quo Bias”. Journal of Economic Perspectives. 5 (1): 193—206. ISSN 0895-3309. doi:10.1257/jep.5.1.193 Slobodan pristup. 
  21. ^ Post, Thierry; van den Assem, Martijn J.; Baltussen, Guido; Thaler, Richard H. (mart 2008). „Deal or No Deal? Decision Making under Risk in a Large-Payoff Game Show” (PDF). American Economic Review. 98 (1): 38—71. ISSN 0002-8282. SSRN 636508 Slobodan pristup. doi:10.1257/aer.98.1.38. 
  22. ^ van den Assem, Martijn J.; van Dolder, Dennie; Thaler, Richard H. (januar 2012). „Split or Steal? Cooperative Behavior When the Stakes Are Large” (PDF). Management Science. 58 (1): 2—20. ISSN 0025-1909. SSRN 1592456 Slobodan pristup. doi:10.1287/mnsc.1110.1413. 
  23. ^ van Dolder, Dennie; van den Assem, Martijn J.; Camerer, Colin; Thaler, Richard H. (maj 2015). „Standing United or Falling Divided? High Stakes Bargaining in a TV Game Show”. American Economic Review. 105 (5): 402—407. ISSN 0002-8282. SSRN 2344422 Slobodan pristup. doi:10.1257/aer.p20151017. 
  24. ^ Thayer, Richard (28. 2. 2010). „Selling parts of the radio spectrum could help pare US deficit”. Taipei Times. Pristupljeno 11. 10. 2017. 
  25. ^ „The Prize in Economic Sciences 2017” (Saopštenje). Royal Swedish Academy of Sciences. 9. 10. 2017. 
  26. ^ „The Prize in Economic Sciences 2017 - Prize Announcement”. www.nobelprize.org. Pristupljeno 2018-02-28. 
  27. ^ Isaac, Anna (9. 10. 2017). „'Nudge' guru Richard Thaler wins the Nobel prize for economics”. The Daily Telegraph. Pristupljeno 11. 10. 2017. 
  28. ^ Partington, Richard (9. 10. 2017). „Nobel prize in economics awarded to Richard Thaler: Pioneer of behavioural economics is best known for 'nudge' theory, which has influenced politicians and policymakers”. The Guardian. London. 
  29. ^ Shiller, Robert (11. 10. 2017). „Richard Thaler is a controversial Nobel prize winner – but a deserving one”. The Guardian. London. 
  30. ^ Cassidy, John (2017-10-10). „The Making of Richard Thaler's Economics Nobel”. The New Yorker (na jeziku: engleski). ISSN 0028-792X. Pristupljeno 2018-02-28. 
  31. ^ „Richard H. Thaler” (PDF). Pristupljeno 12. 11. 2019. 
  32. ^ „Behavioral Investing”. Fuller & Thaler Asset Management. Pristupljeno 11. 10. 2017. 
  33. ^ „About Us”. Fuller & Thaler Asset Management. Pristupljeno 11. 10. 2017. 
  34. ^ „Fuller & Thaler Asset Management, Inc. | The Behavioral Edge ®”. Fuller & Thaler Asset Management, Inc. | The Behavioral Edge ® (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2018-02-28. 
  35. ^ „Richard H. Thaler”. www.nber.org. Pristupljeno 2018-02-28. 
  36. ^ Halpern, David (10. 10. 2017). „'Behavioural economics' may sound dry – but it can change your life”. www.theguardian.com. Guardian News and Media Limited. Pristupljeno 11. 10. 2017. „Thaler was instrumental in the creation of the UK's Behavioural Insights Team (BIT), originally a No 10 unit, back in 2010.” 
  37. ^ Watercutter, Angela (11. 12. 2015). „The Big Short Somehow Makes Subprime Mortgages Entertaining”. Wired.com. Pristupljeno 10. 10. 2017. 
  38. ^ Richard Thaler, Selena Gomez (2015). The Big Short movie - explanation of the "hot hand fallacy". Paramount Pictures, Plan B Entertainment. 

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Ричард_Талер&oldid=26690608”