Нобелова награда за хемију

Списак Нобелових награда из области хемије од 1901. па до данас.

1900е - 1910е - 1920е - 1930е - 1940е - 1950е - 1960е - 1970е - 1980е - 1990е - 2000е - 2010е

1900е

Нобелова награда за хемију, 1900е

Година	Име	Област
1901	Јакобус Хенрикус ван'т Хоф	„за откриће закона хемијске динамике и осмотског притиска у растворима“
1902	Херман Емил Фишер	„за рад на синтези шећера и пурина“
1903	Сванте Август Аренијус	„за електролитичку теорију дисоцијације“ (погледајте јон)
1904	сер Вилијам Ремзи	„за откриће елемената инертних гасова у ваздуху“
1905	Адолф фон Бајер	„за рад на органским бојеним растворима и хидроароматичним једињењима“
1906	Анри Моасан	„за истраживање и изоловање елемента флуора и за проналазак електричне пећи која носи његово име“ (погледајте: Моасанова електрична пећ)
1907	Едуард Бухнер	„за биохемијско истраживање и откриће ферментације без присуства ћелија“
1908	сер Ернест Радерфорд	„због истраживања дезинтеграције елемената и хемије радиоактивних супстанци“
1909	Вилхелм Оствалд	„за рад на катализи и истраживање основних принципа хемијске равнотеже и брзине реакција“

1910е

Нобелова награда за хемију, 1910е

Година	Име	Област
1910	Ото Валах	„за рад на пољу алицикличних једињења“
1911	Марија Кири	„за откриће радијума и полонијума и за истраживање радијуима“
1912	Виктор Грињар	„за откриће Грињаровог реагенса“
	Пол Сабатје	„за методу хидрогенизације органских једињења“
1913	Алфред Вернер	„за рад на везивању атома у молекуле“
1914	Теодор Вилијам Ричардс	„за одређивање атомских тежина великог броја елемената“
1915	Рихард Мартин Вилштетер	„за истраживања на пољу биљних пигмената“
1918	Фриц Хабер	„за синтезу амонијака“

1920е

Нобелова награда за хемију, 1920е

Година	Име	Област
1920	Валтер Херман Нернст	"за рад на пољу термохемије"
1921	Фредерик Соди	"за рад на хемији радиоактивних супстанци и истраживања изотопа"
1922	Франсис Вилијам Астон	"за откриће изотопа у великом броју нерадиоактивних елемената и за његово правило целог броја“
1923	Фриц Прегл	"за откривање методе микроанализе органских супстанци“
1925	Рихард Адолф Жигмонди	"за демонстрацију хетерогене природе колоидних раствора и због метода које је за то користио“
1926	Теодор Сведберг	"за рад на дисперзним системима“
1927	Хајнрих Ото Виланд	"за истраживање жучне киселине и сличних супстанци“
1928	Адолф Ото Рајнхолд Виндаус	"за истраживања стерола и његове везе са витаминима“
1929	Артур Харден, Ханс Карл Аугуст Симон фон Ојлер-Хелпин	"за истраживања ферментације шећера и ензима ферментације“

1930е

Нобелова награда за хемију, 1930е

Година	Име	Област
1930	Ханс Фишер	"за истраживања хемина и хлорофила“
1931	Карл Бош, Фридрих Бергијус	"за доприносе хемијским методама високог притиска“
1932	Ервинг Лангмјур	"за рад на хемији површина“
1934	Харолд Клејтон Јури	"за откриће тешког водоника"
1935	Фредерик Жолио, Ирена Жолио-Кири	"за синтезу нових радиоактивних елемената“
1936	Петрус Јозефус Вилхелмус Деби	"за рад на молекулској структури кроз истраживање диполног момента и дифракције Х-зрака и електрона у гасовима“
1937	Волтер Норман Хауорт	"за рад на угљеним хидратима и витамину Ц"
	Паул Карер	"за рад на каротеноидима, флавину и витаминима А и Б2"
1938	Ричард Кун	"за рад на каротеноидима и витаминима“
1939	Адолф Фридрих Јохан Бутенант	"за рад на полним хормонима"
	Леополд Ружичка	"за рад на полиметиленима и вишим терпенима“

1940е

Нобелова награда за хемију, 1940е

Година	Име	Област
1943	Ђерђ де Хевеш	"за рад на коришћењи изотопа као показивача ради изучавања хемијских процеса“
1944	Ото Хан	"за откриће фисије тешких језгара"
1945	Артури Илмари Виртанен	"за истраживање у пољопривредној и хемији исхране"
1946	Џејмс Бачелер Самнер	"за откриће да ензими могу бити кристализовани“
	Џон Хауард Нортроп, Вендел Мередит Стенли	"за препарацију ензима и протеина вируса у чистој форми“
1947	сер Роберт Робинсон	"за истраживања биљних производа, посебно алкалоида“
1948	Арне Вилхелм Каурин Тизелијус	"за истраживање електрофорезе и анализу адсорпције“
1949	Вилијам Франсис Џиок	"за допринос на пољу хемијске термодинамике"

1950е

Нобелова награда за хемију, 1950е

Година	Име	Област
1950	Ото Паул Херман Дилс, Курт Алдер	"за откриће и развој синтезе диена. Дилс-Алдерова реакција."
1951	Едвин Матисон Макмилан, Глен Теодор Сиборг	"за открића у хемији трансуранијумских елемената"
1952	Арчер Џон Портер Мартин, Ричард Лоренс Милингтон Синг	"за откриће партиционе хроматографије"
1953	Херман Штаудингер	"за открића на пољу хемије макромолекула“
1954	Лајнус Карл Полинг	"за истраживања природе хемијске везе"
1955	Винсент ду Винјо	"за рад на једињењима сумпора, посебно због прве синтезе полипептидног хормона“
1956	сер Сирил Норман Хиншелвуд, Николај Николајевич Семјонов (Никола́й Никола́евич Семёнов)	"за истраживања механизма хемијских реакција“
1957	сер Александар Тод	"за рад на нуклеотидима и нуклеотидним коензимима“
1958	Фредерик Сангер	"за рад на структури протеина, посебно инсулина“
1959	Јарослав Хејровски	"за откриће и развој поларографских метода анализе“

1960е

Нобелова награда за хемију, 1960е

Година	Име	Област
1960	Вилард Френк Либи	„за методу коришћења угљеника-14 за одређивање старости“
1961	Мелвин Калвин	„за истраживање усвајања угљеник диоксида у биљкама“
1962	Макс Фердинанд Перуц, Џон Каудери Кендру	„за истраживања структуре глобуларних протеина“
1963	Калр Зиглер, Ђулио Ната	„за открића у вези виших полимера“
1964	Дороти Кроуфут Хоџкин	„за утврђивање техникама Х-зрака структура важних биохемијских супстанци“
1965	Роберт Бернс Вудвард	„за достигнућа у органској синтези“
1966	Роберт Сандерсон Маликен	„за рад у вези хемијских веза и електронске структуре молекула“
1967	Манфред Ајген, Роналд Џорџ Рејфорд Нориш, Џорџ Портер	„за истраживања екстремно брзих хемијских реакција“
1968	Ларс Онсагер	„за откриће реципрочних односа који носе његово име“
1969	Дерек Харолд Ричард Бартон, Од Хасел	„за доприносе развоју концепта конформације“

1970е

Нобелова награда за хемију, 1970е

Година	Име	Област
1970	Луис Ф. Лелоир	"за откриће шећерних нуклеотида и њихове улоге у биосинтези угљених хидрата“
1971	Герхард Херцберг	"за доприносе електронској структури и геометрији молекула, посебно слободних радикала“
1972	Кристијан Б. Анфинсен	"за рад на рибонуклеази"
	Станфорд Мур, Вилијам Стајн	"за доприносе разумевању везе између хемијске структуре и каталитичке активности молекула рибонуклеазе“
1973	Ернст Ото Фишер, Џефри Вилкинсон	"за рад на хемији органометалних једињења"
1974	Пол Џ. Флори	"за целокупни рад, и теоретски и експериментални, на пољу физичке хемије макромолекула“
1975	сер Џон Воркап Корнфорт	"за рад на стереохемији ензимски катализованих реакција“
	Владимир Прелог	"за истраживања стереохемије органских молекула и реакција“
1976	Вилијам Нан Липском, млађи	"за истраживања структуре борана“
1977	Иља Пригогин	"за доприносе неравнотежној термодинамици“
1978	Питер Д. Мичел	"за формулацију хемиосмотске теорије"
1979	Херберт Си Браун, Џорџ Витиг	"за развој коришћења једињења која садрже бор и фосфор, респективно, као реагенаса у органској синтези“

1980е

Нобелова награда за хемију, 1980е

Година	Име	Област
1980	Пол Берг	„за целокупна истраживања биохемије нуклеинских киселина, са посебном пажњом на рекомбинантну-ДНК“
	Волтер Гилберт, Фредерик Сангер	„за доприносе у вези са одређивањем секвенце база у нуклеинским киселинама“
1981	Кеничи Фукуи (福井謙一), Роалд Хофман	„за теорије у вези са током хемијских реакција“
1982	Арон Клуг	„за развој кристалографске електронске микроскопије“
1983	Хенри Тауб	„за истраживање механизама реакција са преносом електрона“
1984	Роберт Брус Мерифилд	„за развој методологије за хемијску синтезу на чврстој подлози“
1985	Херберт А. Хауптман, Џером Карл	„за достигнућа у развоју директних метода за одређивање кристалних структура“
1986	Дадли Р. Хершбак, Јуан Т. Ли (李遠哲), Џон К. Полањи	„за доприносе у вези са динамиком хемијских елементарних процеса“
1987	Доналд Џ. Крам, Жан-Мари Лен, Чарлс Џ. Педерсен	„за развој и коришћење молекула са структурно специфичним интеракцијама велике селективности“
1988	Јохан Дајзенхофер, Роберт Хубер, Хартмут Михел	„за одређивање тродимензионалне структуре фотосинтезног реакционог центра“
1989	Сидни Алтман, Томас Р. Чек	„за откриће каталитичких својстава РНК“

1990е

Нобелова награда из хемије, 1990е

Година	Име	Област
1990	Елајас Џејмс Кори	"за развој теорије и методологије органске синтезе“
1991	Рихард Р. Ернст	"за доприносе развоју нуклеарно магнетно резонантне (НМР) спектроскопије високог разлагања“
1992	Рудолф А. Маркус	"за доприносе теорији реакција преноса електрона у хемијским системима“
1993	Кари Б. Малис	"за допринос развоју полимеразне ланчане реакције"
	Мајкл Смит	"за допринос развоју 'site-directed' мутагенезе засноване на олигонуклеотидима и њеном развоју за испитивање протеина“
1994	Џорџ А. Ола	"за допринос хемији угљеничног катјона“
1995	Паул Ј. Круцен, Марио Х. Молина, Ф. Шервуд Роуланд	"за рад на атмосферској хемији, посебно у вези са стварањем и разградњом озона“
1996	Роберт Керл, сер Харолд Крото, Ричард Смоли	"за откриће фулерена"
1997	Пол Д. Бојер, Џон Е. Вокер	"за расветљавање ензимских механизама у синтези аденозин трифосфата“
	Јенс К. Скоу	"за откриће јон транспортног ензима, Na+K+-ATPаза"
1998	Волтер Кон	"за развој функционалне теорије густина"
	Џон А. Попл	"за развој рачунарских метода у квантној хемији"
1999	Ахмед Зеваил	"за истраживања прелазних стања хемијских реакција помоћу фемтосекундне спектроскопије"

2000е

Нобелова награда за хемију, 2000е

Година	Име	Област
2000	Алан Џ. Хигер, Алан Џ. Макдајармид, Хидеки Ширакава (白川英樹)	„за откриће и развој проводних полимера“
2001	Вилијам С. Ноулс, Рјоџи Нојори (野依良治)	„за рад на хирално катализованим хидрогенационим реакцијама“
	К. Бари Шарплес	„за рад на хирално катализованим оксидативним реакцијама“
2002	Курт Витрих	„за развој нуклеарно магнетно резонантне спектроскопије за одређивање тродимензионалне структуре биолошких макромолекула у раствору“
	Џон Б. Фен, Коичи Танака (田中耕一)	„за развој методе мекане десорпционе јонизације за масено-спектрометријску анализу биолошких макромолекула“
2003	Питер Агре	„за проналазак канала воде у ћелијским мембранама“
	Родерик Макинон	„за структурна и менанистичка испитивања јонских канала у ћелијским мембранама“
2004	Арон Чикановер, Аврам Хершко, Ирвин Роуз	„за откриће убиквитином посредоване разградње протеина“
2005	Роберт Грабс, Ричард Шрок, Ив Шовен	„за развој методе метатезе у органској синтези“
2006	Роџер Д. Корнберг	„за истраживање молекуларне основе еукариотске транкрипције“
2007	Герхард Ертл	„за истраживање хемијских процеса на чврстим површинама“
2008	Осаму Шимомура, Мартин Чалфи и Роџер Чен	„за откриће и развој зеленог флуоресцентног протеина“
2009	Венкатраман Рамакришнан, Томас Стајц и Ада Јонат	„за студије структуре и функције рибозома“

2010е

Нобелова награда за хемију, 2010е

Година	Име	Област
2010	Ричард Хек, Еј-ичи Негиши и Акира Сузуки	„због рада на стварању нових органских једињења уз коришћење паладијума као катализатора“
2011	Данијел Шехтман	„за откриће квазикристала“
2012	Роберт Лефковиц и Брајан Кобилка	„за проучавање Г протеин спрегнутих рецептора“

Спољашње везе

Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Нобелова награда за хемију

• http://www.nobel.se/chemistry/laureates/index.html
• Временска линија добитника Нобелове награде
• Добитници Нобелове награде за хемију