Нобелова награда за хемију

Из Википедије, слободне енциклопедије

Списак Нобелових награда из области хемије од 1901. па до данас.


1900е - 1910е - 1920е - 1930е - 1940е - 1950е - 1960е - 1970е - 1980е - 1990е - 2000е - 2010е

1900е[уреди]

Нобелова награда за хемију, 1900е
Година Име Област
1901 Јакобус Хенрикус ван'т Хоф „за откриће закона хемијске динамике и осмотског притиска у растворима
1902 Херман Емил Фишер „за рад на синтези шећера и пурина
1903 Сванте Август Аренијус „за електролитичку теорију дисоцијације“ (погледајте јон)
1904 сер Вилијам Ремзи „за откриће елемената инертних гасова у ваздуху“
1905 Адолф фон Бајер „за рад на органским бојеним растворима и хидроароматичним једињењима“
1906 Анри Моасан „за истраживање и изоловање елемента флуора и за проналазак електричне пећи која носи његово име“ (погледајте: Моасанова електрична пећ)
1907 Едуард Бухнер „за биохемијско истраживање и откриће ферментације без присуства ћелија
1908 сер Ернест Радерфорд „због истраживања дезинтеграције елемената и хемије радиоактивних супстанци
1909 Вилхелм Оствалд „за рад на катализи и истраживање основних принципа хемијске равнотеже и брзине реакција

1910е[уреди]

Нобелова награда за хемију, 1910е
Година Име Област
1910 Ото Валах „за рад на пољу алицикличних једињења“
1911 Марија Кири „за откриће радијума и полонијума и за истраживање радијуима“
1912 Виктор Грињар „за откриће Грињаровог реагенса
Пол Сабатје „за методу хидрогенизације органских једињења“
1913 Алфред Вернер „за рад на везивању атома у молекуле
1914 Теодор Вилијам Ричардс „за одређивање атомских тежина великог броја елемената“
1915 Рихард Мартин Вилштетер „за истраживања на пољу биљних пигмената“
1918 Фриц Хабер „за синтезу амонијака

1920е[уреди]

Нобелова награда за хемију, 1920е
Година Име Област
1920 Валтер Херман Нернст "за рад на пољу термохемије"
1921 Фредерик Соди "за рад на хемији радиоактивних супстанци и истраживања изотопа"
1922 Франсис Вилијам Астон "за откриће изотопа у великом броју нерадиоактивних елемената и за његово правило целог броја“
1923 Фриц Прегл "за откривање методе микроанализе органских супстанци“
1925 Рихард Адолф Жигмонди "за демонстрацију хетерогене природе колоидних раствора и због метода које је за то користио“
1926 Теодор Сведберг "за рад на дисперзним системима“
1927 Хајнрих Ото Виланд "за истраживање жучне киселине и сличних супстанци“
1928 Адолф Ото Рајнхолд Виндаус "за истраживања стерола и његове везе са витаминима
1929 Артур Харден, Ханс Карл Аугуст Симон фон Ојлер-Хелпин "за истраживања ферментације шећера и ензима ферментације“

1930е[уреди]

Нобелова награда за хемију, 1930е
Година Име Област
1930 Ханс Фишер "за истраживања хемина и хлорофила
1931 Карл Бош, Фридрих Бергијус "за доприносе хемијским методама високог притиска“
1932 Ервинг Лангмјур "за рад на хемији површина“
1934 Харолд Клејтон Јури "за откриће тешког водоника"
1935 Фредерик Жолио, Ирена Жолио-Кири "за синтезу нових радиоактивних елемената“
1936 Петрус Јозефус Вилхелмус Деби "за рад на молекулској структури кроз истраживање диполног момента и дифракције Х-зрака и електрона у гасовима“
1937 Волтер Норман Хауорт "за рад на угљеним хидратима и витамину Ц"
Паул Карер "за рад на каротеноидима, флавину и витаминима А и Б2"
1938 Ричард Кун "за рад на каротеноидима и витаминима“
1939 Адолф Фридрих Јохан Бутенант "за рад на полним хормонима"
Леополд Ружичка "за рад на полиметиленима и вишим терпенима

1940е[уреди]

Нобелова награда за хемију, 1940е
Година Име Област
1943 Ђерђ де Хевеш "за рад на коришћењи изотопа као показивача ради изучавања хемијских процеса“
1944 Ото Хан "за откриће фисије тешких језгара"
1945 Артури Илмари Виртанен "за истраживање у пољопривредној и хемији исхране"
1946 Џејмс Бачелер Самнер "за откриће да ензими могу бити кристализовани“
Џон Хауард Нортроп, Вендел Мередит Стенли "за препарацију ензима и протеина вируса у чистој форми“
1947 сер Роберт Робинсон "за истраживања биљних производа, посебно алкалоида
1948 Арне Вилхелм Каурин Тизелијус "за истраживање електрофорезе и анализу адсорпције“
1949 Вилијам Франсис Џиок "за допринос на пољу хемијске термодинамике"

1950е[уреди]

Нобелова награда за хемију, 1950е
Година Име Област
1950 Ото Паул Херман Дилс, Курт Алдер "за откриће и развој синтезе диена. Дилс-Алдерова реакција."
1951 Едвин Матисон Макмилан, Глен Теодор Сиборг "за открића у хемији трансуранијумских елемената"
1952 Арчер Џон Портер Мартин, Ричард Лоренс Милингтон Синг "за откриће партиционе хроматографије"
1953 Херман Штаудингер "за открића на пољу хемије макромолекула
1954 Лајнус Карл Полинг "за истраживања природе хемијске везе"
1955 Винсент ду Винјо "за рад на једињењима сумпора, посебно због прве синтезе полипептидног хормона
1956 сер Сирил Норман Хиншелвуд, Николај Николајевич Семјонов (Никола́й Никола́евич Семёнов) "за истраживања механизма хемијских реакција“
1957 сер Александар Тод "за рад на нуклеотидима и нуклеотидним коензимима
1958 Фредерик Сангер "за рад на структури протеина, посебно инсулина
1959 Јарослав Хејровски "за откриће и развој поларографских метода анализе“

1960е[уреди]

Нобелова награда за хемију, 1960е
Година Име Област
1960 Вилард Френк Либи „за методу коришћења угљеника-14 за одређивање старости
1961 Мелвин Калвин „за истраживање усвајања угљеник диоксида у биљкама
1962 Макс Фердинанд Перуц, Џон Каудери Кендру „за истраживања структуре глобуларних протеина
1963 Калр Зиглер, Ђулио Ната „за открића у вези виших полимера
1964 Дороти Кроуфут Хоџкин „за утврђивање техникама Х-зрака структура важних биохемијских супстанци“
1965 Роберт Бернс Вудвард „за достигнућа у органској синтези“
1966 Роберт Сандерсон Маликен „за рад у вези хемијских веза и електронске структуре молекула“
1967 Манфред Ајген, Роналд Џорџ Рејфорд Нориш, Џорџ Портер „за истраживања екстремно брзих хемијских реакција“
1968 Ларс Онсагер „за откриће реципрочних односа који носе његово име“
1969 Дерек Харолд Ричард Бартон, Од Хасел „за доприносе развоју концепта конформације

1970е[уреди]

Нобелова награда за хемију, 1970е
Година Име Област
1970 Луис Ф. Лелоир "за откриће шећерних нуклеотида и њихове улоге у биосинтези угљених хидрата“
1971 Герхард Херцберг "за доприносе електронској структури и геометрији молекула, посебно слободних радикала“
1972 Кристијан Б. Анфинсен "за рад на рибонуклеази"
Станфорд Мур, Вилијам Стајн "за доприносе разумевању везе између хемијске структуре и каталитичке активности молекула рибонуклеазе“
1973 Ернст Ото Фишер, Џефри Вилкинсон "за рад на хемији органометалних једињења"
1974 Пол Џ. Флори "за целокупни рад, и теоретски и експериментални, на пољу физичке хемије макромолекула“
1975 сер Џон Воркап Корнфорт "за рад на стереохемији ензимски катализованих реакција“
Владимир Прелог "за истраживања стереохемије органских молекула и реакција“
1976 Вилијам Нан Липском, млађи "за истраживања структуре борана
1977 Иља Пригогин "за доприносе неравнотежној термодинамици“
1978 Питер Д. Мичел "за формулацију хемиосмотске теорије"
1979 Херберт Си Браун, Џорџ Витиг "за развој коришћења једињења која садрже бор и фосфор, респективно, као реагенаса у органској синтези“

1980е[уреди]

Нобелова награда за хемију, 1980е
Година Име Област
1980 Пол Берг „за целокупна истраживања биохемије нуклеинских киселина, са посебном пажњом на рекомбинантну-ДНК
Волтер Гилберт, Фредерик Сангер „за доприносе у вези са одређивањем секвенце база у нуклеинским киселинама
1981 Кеничи Фукуи (福井謙一), Роалд Хофман „за теорије у вези са током хемијских реакција“
1982 Арон Клуг „за развој кристалографске електронске микроскопије
1983 Хенри Тауб „за истраживање механизама реакција са преносом електрона“
1984 Роберт Брус Мерифилд „за развој методологије за хемијску синтезу на чврстој подлози“
1985 Херберт А. Хауптман, Џером Карл „за достигнућа у развоју директних метода за одређивање кристалних структура“
1986 Дадли Р. Хершбак, Јуан Т. Ли (李遠哲), Џон К. Полањи „за доприносе у вези са динамиком хемијских елементарних процеса“
1987 Доналд Џ. Крам, Жан-Мари Лен, Чарлс Џ. Педерсен „за развој и коришћење молекула са структурно специфичним интеракцијама велике селективности“
1988 Јохан Дајзенхофер, Роберт Хубер, Хартмут Михел „за одређивање тродимензионалне структуре фотосинтезног реакционог центра
1989 Сидни Алтман, Томас Р. Чек „за откриће каталитичких својстава РНК

1990е[уреди]

Нобелова награда из хемије, 1990е
Година Име Област
1990 Елајас Џејмс Кори "за развој теорије и методологије органске синтезе“
1991 Рихард Р. Ернст "за доприносе развоју нуклеарно магнетно резонантне (НМР) спектроскопије високог разлагања“
1992 Рудолф А. Маркус "за доприносе теорији реакција преноса електрона у хемијским системима“
1993 Кари Б. Малис "за допринос развоју полимеразне ланчане реакције"
Мајкл Смит "за допринос развоју 'site-directed' мутагенезе засноване на олигонуклеотидима и њеном развоју за испитивање протеина“
1994 Џорџ А. Ола "за допринос хемији угљеничног катјона“
1995 Паул Ј. Круцен, Марио Х. Молина, Ф. Шервуд Роуланд "за рад на атмосферској хемији, посебно у вези са стварањем и разградњом озона
1996 Роберт Керл, сер Харолд Крото, Ричард Смоли "за откриће фулерена"
1997 Пол Д. Бојер, Џон Е. Вокер "за расветљавање ензимских механизама у синтези аденозин трифосфата“
Јенс К. Скоу "за откриће јон транспортног ензима, Na+K+-ATPаза"
1998 Волтер Кон "за развој функционалне теорије густина"
Џон А. Попл "за развој рачунарских метода у квантној хемији"
1999 Ахмед Зеваил "за истраживања прелазних стања хемијских реакција помоћу фемтосекундне спектроскопије"

2000е[уреди]

Нобелова награда за хемију, 2000е
Година Име Област
2000 Алан Џ. Хигер, Алан Џ. Макдајармид, Хидеки Ширакава (白川英樹) „за откриће и развој проводних полимера
2001 Вилијам С. Ноулс, Рјоџи Нојори (野依良治) „за рад на хирално катализованим хидрогенационим реакцијама“
К. Бари Шарплес „за рад на хирално катализованим оксидативним реакцијама“
2002 Курт Витрих „за развој нуклеарно магнетно резонантне спектроскопије за одређивање тродимензионалне структуре биолошких макромолекула у раствору“
Џон Б. Фен, Коичи Танака (田中耕一) „за развој методе мекане десорпционе јонизације за масено-спектрометријску анализу биолошких макромолекула“
2003 Питер Агре „за проналазак канала воде у ћелијским мембранама“
Родерик Макинон „за структурна и менанистичка испитивања јонских канала у ћелијским мембранама
2004 Арон Чикановер, Аврам Хершко, Ирвин Роуз „за откриће убиквитином посредоване разградње протеина
2005 Роберт Грабс, Ричард Шрок, Ив Шовен „за развој методе метатезе у органској синтези
2006 Роџер Д. Корнберг „за истраживање молекуларне основе еукариотске транскрипције
2007 Герхард Ертл „за истраживање хемијских процеса на чврстим површинама
2008 Осаму Шимомура, Мартин Чалфи и Роџер Чен „за откриће и развој зеленог флуоресцентног протеина
2009 Венкатраман Рамакришнан, Томас Стајц и Ада Јонат „за студије структуре и функције рибозома

2010е[уреди]

Нобелова награда за хемију, 2010е
Година Име Област
2010 Ричард Хек, Еј-ичи Негиши и Акира Сузуки „због рада на стварању нових органских једињења уз коришћење паладијума као катализатора
2011 Данијел Шехтман „за откриће квазикристала
2012 Роберт Лефковиц и Брајан Кобилка „за проучавање Г протеин спрегнутих рецептора“
2013 Мартин Карплус, Мајкл Левит и Аријех Варшел „за рад на развоју модела комплексних хемијских система“

Спољашње везе[уреди]

Викиостава
Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Нобелова награда за хемију


Нобелове награде
Економија | Физика | Хемија | Физиологија или медицина | Мир | Књижевност