R.A.F. BE 2c

R.A.F. BE 2c
	Avion R.A.F. BE 2c
Opšte
Dimenzije
Masa
Pogon
Performanse
Naoružanje
Dužina	8,31
Razmah krila	11,28
Visina	3,39
Površina krila	34,80
Prazan	623
Normalna poletna	1.068
Klipno-elisni motor	1 x RAF 1a
Snaga	1 h 67 kW
Maks. brzina na Hopt	100 km/h
Maks. brzina na H=0	116 km/h
Dolet	370 km
Plafon leta	3.050 m
Brzina penjanja	67 do 165 m/min
Osnovno	1 mitraljeza 7,7 mm
Bombe	do 100 kg

R. A. F. BE 2c (eng. R.A.F. BE 2c) je engleski višenamenski dvokrilni jednomotorni avion sa dva člana posade iz Prvog svetskog rata. Projektovan je i proizvođen u Royal Aircraft Factory. U toku svog životnog veka ovaj avion se koristio kao laki bombarder, izviđač, noćni lovac, školski avion i avion za trenažu pilota. U toku i nakon rata ovaj avion je britanska mornarica koristila kao patrolni avion i protivpodmornički avion^[1].

Projektovanje i razvoj[uredi | uredi izvor]

Na početku Prvog svetskog rata avioni su isključivo služili kao izviđači koji su pratili kretanje neprijateljskih trupa i za korekciju artiljerijske vatre. Na početku rata Britanija je imala avion koji je projektovao Edvard Busk 1912. godine a nosio je oznaku (BE - Bleriot Eksperimental) a zasnivao se na Blerio sistemu upravljanja avionom. Početkom rata dolazi do vrtoglavog razvoja avijacije tako i do usavršavanja i ovog aviona napušta se Bleriova koncepcija i avion se upravlja pomoću krilaca. Dž. de Havilend (Geoffrey de Havilland) koji u to vreme radi za RAF pristupa totalnom redizajnu ovog aviona tako da potpuno novi avion oznake R. A. F. BE 2c 1915. godine izlazi iz fabrike i isporučuje se Ratnom vazduhoplovstvu i Ratnoj mornarici. U operativnoj upotrebi na prvoj liniji fronta ovaj avion se koristi u toku 1916 i 1917. godine, a posle toga se koristi kao avion za obuku, vezu ili noćni lovac. Služio je za patroliranje morem i kao protiv podmornički avion. Kao lovac je uspešno korišćen za borbu protiv Cepelina. U periodu od oktobra do decembra 1916. ovim avionom su Englezi oborili 5 Cepelina koji su bombardovali Englesku u Prvom svetskom ratu.

Tehnički opis[uredi | uredi izvor]

Trup: Avion je bio potpuno drvene konstrukcije oblepljen impregniranim platnom, samo je kapotaža motora bila napravljena od lima a deo kabina je bio obložen drvenom lepenkom. Imao je dve kabine za pilota i izviđača. Poprečni presek trupa je bio pravougaonog oblika s tim što je gornja strana trupa bila zaobljena. Rezervoar za gorivo se nalazio između motora i kabine pilota.

Pogonska grupa: U avione R. A. F. BE 2c su ugrađivani linijski osmocilindrični V-8 vazduhom hlađeni motori RAF 1a snage od 90 KS. Vučna četvorokraka drvena elisa fiksnog koraka je bila povezana sa pogonskim motorom preko reduktora.

Krila su mu bila tankog profila, pravougaonog oblika sa dve ramenjače i zaobljenih krajeva a krilca za upravljanje su se nalazila i na gornjim i donjim krilima. Krila su međusovno bila povezana sa četiri para drvenih upornica i zatezača napravljenih od klavirske čelične žice. Krajnji parovi upornica su ispod donjeg krila bili spojeni čeličnom skijom koja je štitila krilo od oštećenja prilikom neregularnog sletanja.

Stajni trap je bio napravljen od drvenih nosača osovine, sa klasičnim rasporedom točkova, fiksan neuvlačeći, sa krutom osovinom na kojoj su se nalazila dva točka velikog prečnika sa gumama za naduvavanje. Elastična veza između osovine i njenih nosača izvedena je pomoću gumenih traka. Kao treća oslona tačka avionu je služila elastična drvena drljača smeštena ispod repa aviona.

Bio je naoružan jednim mitraljezom (strelac) Levis kalibra 7,7mm i mogao je da ponese ukupno 102 kg bombi.

Varijante aviona R. A. F. BE 2[uredi | uredi izvor]

BE2a - Početna proizvodna verzija BE2. Izgrađen u malom broju od kraja 1912. godine - još standardni tip po izbijanju rata krajem 1914
BE2b - u osnovi isti kao i "A", za upravljanje koristi krilca umesto deformacije krila savijanjem Blerio sistem.
BE2c - totalno redizajnirana varijanta - u stvari novi avion.
BE2d - u suštini "C" varijanta sa duplim komandama, kao i veći rezervoar za gorivo
BE2e - konačna verzija, sa novim krilima.
BE2f - BE2c sa BE2e krilima.
BE2g - BE2d sa BE2e krilima.

Zemlje koje su koristile Avion R. A. F. BE 2c[uredi | uredi izvor]

Operativno korišćenje[uredi | uredi izvor]

Dok je većina operativnih R.A.F. BE 2c služila na zapadnom frontu, tip je takođe imao ograničenu upotrebu u drugim prekomorskim zemljama i ratištima. Najmanje jedan par BE2 bio je među avionima koji su poslati sa eskadrilom br. 3 za upotrebu u kampanji na Galipolju. Korišćeni su za korekciju vatre pri pomorskim bombardovanjima, kao i povremeno za direktno bombardovanje brodova i drugih ciljeva.

Već 1914. godine neki R.A.F. BE 2a otišli su u Australiju, gde su služili kao trenažni avioni za novoformirano australijsko vazduhoplovstvo u mestu Point Kok u državi Viktorija. Na sličan način, avion je takođe usvojen u indijskoj školi letenja u Sitapuru . Najmanje jedan BE2 poslat je u Egipat da pojača savezničke snage koje se bore u istočnom Mediteranu; 16. aprila 1915. ovaj avion je učestvovao u bombardovanju El Mure.

Počev od leta 1915. godine avion R. A. F. BE 2c je bio standardni izviđač i bombarder u britanskom vazduhoplovstvu i mornarici. Korišćen je na svim ratištima gde su učestvovali Britanci. Na Solunskom frontu korišćeni su pretežno u mornarici leteli su nad Dardanelima i Egejskim morem kao bombarderi i protiv podmornički avioni.

Avion R. A. F. BE 2c u Kraljevini Srbiji[uredi | uredi izvor]

U Srpskoj Avijatici postojao je jedan jedini primerak ovog aviona. Da bi „izvršila inspekciju o događanjima na jugu Kraljevine“ (Toplički ustanak), Vrhovna komanda 29. oktobra 1917. šalje avion. Njime pilotira narednik pilot lovac Siniša Stefanović student tehnike, jedan od najboljih srpskih pilota tog doba sa obaveštajnim oficirom kapetanom Jovanom Ilićem. Za ovaj let je izabranon avion R. A. F. BE 2c kome je bila potrebna kratka poletno sletna staza, a uz to je imao dovoljno veliki dolet i nosivost. Da bi bio što lakši sa aviona su skinuti naoružanje i još neki delovi opreme što je omogućilo da se ponese što više korisnog tereta. Avion uspešno preleće liniju fronta i upućuju se ka Kosančiću. S obzirom na povećanu poletnu težinu, avion je imao niži plafon leta pa je pilot morao da obilazi planine a ne da ih preleće.

Međutim, ne zna se zbog čega se oni spuštaju kod mesta Šilovo, na vrlo nepogodan teren i udaraju u drvo. Ostali su nepovređeni i zapalili avion, pa pokušali da se sakriju. Ali, naišla je potera i odvela ih u nišku tvrđavu u zatvor. Kapetan Ilić je posle saslušanja streljan, a, navodno njegov, iskaz protiv četnika okupator je štampao kao brošuru i delio narodu. Pilot Stefanović je pristao da u centru Niša govori o „propasti srpske vojske“. Bugari su isterali narod na trg, doneli sto i na njega popeli srpskog pilota. Umesto očekivanog, on je uzviknuo: „Ne dajte se, braćo! Naša vojska je blizu“. Pao je izrešetan kuršumima i izboden bajonetima. Posmrtno je unapređen u čin potporučnika. Mesta gde su sahranjeni kapetan Ilić i pilot Stefanović ostala su do danas nepoznata^[2].

Sačuvani primerci aviona R.A.F. BE 2[uredi | uredi izvor]

Preživeli restaurirani avioni i reprodukcije izloženi su u nekoliko muzeja, uključujući Imperialni ratni Muzej u Dukfordu, RAF-muzej u Hendonu, Kanadski Muzej vazduhoplovstva u Otavi, Muzej vazduhoplovstva i kosmonautike La Burže u Parizu, Muzej ratnog vazduhoplovstva u Soesterbergu Holandija, Muzej vazduhoplovstva američke vojske u Fort Rokeru pored Davila u državi Alabama i Kolekcija aviona norveških oružanih snaga na aerodromu u Oslu, Gardermoen , Norveška .

Vidi još[uredi | uredi izvor]

Reference[uredi | uredi izvor]

^ „Arhivirana kopija”. Arhivirano iz originala 22. 03. 2016. g. Pristupljeno 11. 02. 2016.
^ Vujović, Vojislav (1993). Srpska avijatika 1912-1918. Beograd: Muzej jugoslovenskog vazduhoplovstva. ISBN 978-86-901403-1-2.

Literatura[uredi | uredi izvor]

Angelucci, Enzo; Paolo Matricardi. Flugzeuge von den Anfängen bis zum Ersten Weltkrieg. . Wiesbaden: Falken-Verlag E. Sicker. 1976. ISBN 978-3-8068-0391-4.
O. Petrović; N.Đokić, Avioni i baloni Kraljevine Srbije. Srpska avijatika 1912- Muzej jugoslovenskog vazduhoplovstva, Beograd. 1993. 1918. ISBN 978-86-901403-1-2.
Mikić, Sava (1933). Istorija jugoslovenskog vazduhoplovstva. YU-Beograd: Štamparija D. Gregorić.
Vujović, Vojislav (1993). Srpska avijatika 1912-1918. Beograd: Muzej jugoslovenskog vazduhoplovstva. ISBN 978-86-901403-1-2.

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

[1] „Arhivirana kopija”. Arhivirano iz originala 22. 03. 2016. g. Pristupljeno 11. 02. 2016.

[2] Vujović, Vojislav (1993). Srpska avijatika 1912-1918. Beograd: Muzej jugoslovenskog vazduhoplovstva. ISBN 978-86-901403-1-2.

[1]

[2]